"PROKLETI BILI. KLAĆU VAS, SEĆI ĆU VAS U KOMADE!" Potresni detalji donošenja presude Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši (FOTO/VIDEO)

Z.Uskoković/N.Bijelić

14. 12. 2024. u 07:00

U IME naroda, kriv je !

ПРОКЛЕТИ БИЛИ. КЛАЋУ ВАС, СЕЋИ ЋУ ВАС У КОМАДЕ! Потресни детаљи доношења пресуде Урошу Блажићу и његовом оцу Радиши (ФОТО/ВИДЕО)

Foto Z. Jovanović

 Uroš Blažić (22) je sa umišljajem ubio devetoro, a ranio 12 osoba, mahom tinejdžera, 4. maja prošle godine u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona i počinio teško ubistvo.

Osuđen je, prvostepeno, na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora! Na dve decenije robije osuđen je i njegov otac Radiša Blažić (56), i to zbog nelegalnog držanja oružja i teškog dela protiv opšte sigurnosti.

U dupke punoj sudnici broj 1 Specijalnog suda u Beogradu, predsednica krivičnog veća Višeg suda u Smederevu Lidija Jovanovska više od sat i po obrazlagala je presudu, a njene reči pratili su jecaji, plač, ali i pretnje i kletve neutešnih roditelja žrtava.

- Uroš Blažić je pri izvršenju krivičnog dela pokazao upornost, bezobzirnost, istrajnost i odustvo empatije - zaključak je krivičnog veća.

Obojica optuženih su saopštavanje presude prihvatili, naoko mirno, stojeći, okruženi sudskom stražom. Uroš gotovo u stavu mirno, gledajući u sudijsko veće, dok se njegov otac povremeno krstio, sagnute glave i gledajući sve vreme u pod.

 

Uroš prilazio povređenima koji su ležali i jaukali, pa ponovo pucao

- Te večeri, oko 22.20, vozilom "mercedes" i sa automatskom puškom sa izbrušenim brojem, pištoljem i tri ručne bombe, Uroš Blažić je krenuo iz kuće u Šepšinu - čitala je sudija Jovanovska detalje nezapamćenog pokolja mladeži u dva sela. - U selu Malo Orašje, kod spomenika palim borcima, ugledao je veliko društvo, koje je slušalo muziku, pevalo i šalilo se. Počeo je da puca rafalno, a kada je ispraznio jedan okvir, zamenio ga drugim. Prilazio je povređenima, koji su ležali i jaukali i ponovo pucao.

Na licu mesta ubijeni su Nikola Mitić (14), najmlađa žrtva pokolja, Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19) i Nemanja Stevanović (21). Petar Mitrović (25), preminuo je posle skoro dvomesečne borbe lekara da mu spasu život.

Slušajući detalje iz nalaza sudskih veštaka o ranama, koje je zadobila svaka od žrtava i na koji način su umrli (najčešće od iskrvarenja), neutešni roditelji su besno i kroz suze pretili dvojici optuženih da će im se osvetiti, iako ova dvojica nisu mogla da ih čuju, jer su bili u zasebnom delu sudnice, namenjenom za okrivljene. Neki nisu mogli da slušaju koje su povrede zadobila njihova deca, zbog čega su napustili sudnicu.

Nastavljajući da čita presudu, sudija je navela da su kod spomenika u Malom Orašju teško ranjene još četiri osobe, dok je petoro njih izbeglo metak bežeći sa mesta zločina. Oni su imali više sreće, jer, kako se čulo tokom glavnog pretresa, Blažić je pucao i na njih.

- Ponovo je seo u auto i krenuo dalje - navodi se u presudi. - Čim je ušao u Dubonu, u Prvomajskoj ulici u dvorištu jedne kuće ugledao je više meštana, koji su popravljali ogradu. Izašao je iz "meercedesa" sa pištoljem i zapucao. Na ovom mestu teško je ranio trojicu muškaraca. Posle pucnjave opet je seo u kola i nastavio dalje.

Krvavom nizu Uroša Blažića tu nije bio kraj

Krvavom nizu tu nije bio kraj. U dvorištu osnovne škole, u centru Dubone, Uroš Blažić je ugledao veći broj okupljene mladeži. Parkirao je automobil i izašao sa automatom. Prišao je mladićima i devojkama i iz neposredne blizine zapucao. Na licu mesta ubio je brata i sestru Milana (22) i Kristinu Panić (19), kao i Dalibora Todorovića (24). Milan Panić, inače, pripadnik MUP Srbije, imao je bezbroj rana, dok su Kristinu meci pogodili u glavu i grudi.

Njihovi roditelji Saša i Zorica Panić, koji su u jednom bezumnom činu ostali bez oba deteta, nisu mogli da izdrže bol. Počeli su glasno da proklinju i prete Blažićima.

- Prokleti bili. Klaću vas, seći ću vas u komade...Ubijte me ovde - vikao je neutešni Saša, udarajući u neprobojno staklo, koje ga je delilo od ubice njegove dece.

Panića su, potom, pripadnici sudske straže izveli nakratko iz sudnice, a za njima je izašla i neutešna majka Zorica, koja nije mogla da sluša detalje o smrti dece.

U dvorištu seoske škole, iste večeri, tog kobnog 4. maja, teško je ranjeno još četvoro mladih. Tu se Blažić, međutim, nije zaustavio, već se u sledećem trenutku okrenuo ka kućama preko puta i lokalnoj prodavnici. Zapucao je na nekoliko meštana Dubone, ukupno njih četvoro, ali ih, srećom, nije pogodio. Seo je ponovo u "mercedes" i krenuo iz Dubone. U jednom trenutku mu se auto pokvario i on ga je ostavio. Prethodno je uzeo automat, pištolj i dve bombe, dok mu je treća ispala u vozilu.

Išao je tako izvesno vreme, a pa je u blizini jednog dvorišta u Šepšinu ostavio i automat iz kog je počinio masakr. U komšijinom dvorištu ugledao je "reno" i odlučio da beži dalje sa njim. U blizini naplatne rampe Mali Požeravac izašao je i iz ovog vozila u kom je ostavio pištolj. Sa dve sakrivene bombe, zaustavio je taksi, u kom je već bila putnica, ali je on uleteo i naredio taksisti da vozi ka Kragujevcu.

- Devojka mu je rekla da je trudna i da ide kod verenika - čitala je sudija Jovanovska detalje krvave noći. - On je tada naredio taksisti da prvo odvezu nju do momka, a da će oni posle nastaviti put. Kada je stigao na traženu adresu, Uroš je naredio taksisti da mu preda sav novac. Nekoliko sati kasnije, 5. maja, njega su uhapsili pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice.

Urošev otac Radiša Blažić, kako je obrazložio sud, oglašen je krivim, jer je utvrđeno da je u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, izazvao opasnost po živote više osoba. Blažić je stabilan sa elementima pasivne agresivnosti. S obzirom na njegovu strukturu ličnosti i depresivno anksioznu ličnost, mogućnost da shvati ozbiljnost dela je bila umanjena, ali ne bitno.

Pored ostalog, na teret mu se stavlja da je nabavio oružje, kojim je njegov sin počinio masovno ubistvo, ali i pištolj "tokarev". Radiša je, inače, bio pripadnik Vojske Srbije, potpukovnik po činu i bio je na ratištu.

Nije razjašnjeno kako je "kalašnjikov" završio kod Blažića

Automat "kalašnjikov" iz kog je ubijeno devetoro, a teško ranjeno 12 osoba, predat je firmi "Jugoimport" 2009. godine i po papirima, prodat je i izvezen u Libiju. Tokom suđenja nije razjašnjeno kako se ova automatska puška našla kod Blažića.

- Radiša Blažić je oružje i municiju, koje je donosio u svoj dom, držao neobezbeđeno, čak i za cevi za koje je imao dozvolu - navodi se, pored ostalog, u presudi. - Ne samo u svojoj, već i u kući u kojoj je sam živeo Uroš, u Šepšinu. Tamo je njegov sin vežbao pucanje kako iz automata, tako i iz pištolja. Znao je da su protiv njegovog sina podnošene krivične prijave sa elementima nasilja, a ništa nije uradio da se to oružje izmesti i obezbedi.

Na kraju presude, predsednica krivičnog veća se osvrnula i na činjenicu da je Uroš Blažić u vreme izvršenja krivičnog dela imao punih 20 godina, da je reč o mlađem punoletniku, i da nije mogao da bude osuđen na doživotnu robiju:

- Kazna nije pravična, niti adekvatna, ali je jedina moguća!

 

BONUS VIDEO - PREŽIVELI RAFALE UROŠA BLAŽIĆA, A SLUPALI SE AUTOM: Mladi iz Malog Orašja u bolnici, porodice u šoku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OTVORENA NOVA FILIJALA ADRIATIC BANKE U KOMPLEKSU SKYLINE