NASTAVLJENO SUĐENJE KUVARU ZA UBISTVO U TOPUSKOM: Svedok pobegao posle pucnjave

NA suđenju kuvaru Radomiru Rokniću, kojeg zovu Rajko, za ubistvo pripadnika vojne policije Republike Srpske Krajine Đura Krivokuće i Jovana Novakovića 4. avgusta 1995. godine u kasarni u Topuskom, danas je u Višem sudu u Beogradu svedočio Željko Žiža, koji je tada kao pripadnik vojne policije bio u kasarni.

FOTO: Arhiva novosti

On je ispričao da je to jutro bio u spavaoni, da je unutra bio i kuvar Rajko, kada je Đuro ušao.

- Kakav su oni problem imali ranije ne znam, ali posvađali su se i lično sam video kada je Đuro lupio Rajku šamar, a kada je Rajko krenuo da izađe na vrata, Đuro ga je šutnuo i nogom otpozadi - kazao je Žiža, navodeći da su ti udarci bili "dosta dobri".

Ispričao je i da je Đuro psovao Rajka, a da ga je Rajko pitao "zašto me psuješ", kao i da niko tada nije reagovao da smiri sukob, mada se ne seća da li je još koga bilo u spavaonici.

Žiža je kazao i da je posle 10, 15 minuta otišao iz kasarne ka pumpi, udaljio se nekih 50 metara i onda je čuo pucnjavu.

- Video sam Đuru na trotoaru ispred zgrade, kako drži pištolj u ruci. Sat vremena kasnije su mi javili da je ubijen. Pozvali su me preko vojnog telefona, onog što se mota Dušan Čiča i Goran Gvozdenović i rekli "Rajko je ubio Đuru". Kada sam došao, on je bio pokriven belim čaršafom. Pitao sam, "gde je Rajko", a neko mi je rekao da je pobegao. Tada su mi rekli da je i Jovo Novaković poginuo i svi su govorili da je poginuo od rikošeta. Sećam se da su mnogi ljudi tada u kasarni potpisivali za Rajka da nije kriv - ispričao je Željko Žiža.

On je kazao i da su Rajko i Jovan bili dobri sa svima, ljudi na svom mestu, a da je Đura bio malo "brzgav", voleo je da se svađa i raspravlja i da bude u pravu.

Odgovarajući na pitanja, svedok je malo detaljnije objasnio da su on i Đuro, posle njegove svađe sa Rajkom, zajedno izašli napolje iz spavaone i da je Đuro tada nosio pištolj u ruci, ali da ne zna u kom pravcu je bio okrenut.

- Jovu Novakovića sam video da sedi na klupi uz zid. Udaljio sam se nekih 60, 70 metara i čuo pucnjavu, okrenuo se i video da Đuro drži pištolj u ruci, malo odmaknut od tela, ali nije bio podignut i onda pada. Rajka nisam video. I onda sam otišao, pobegao.

Na pitanje sudije kako je mogao da ode kada je sve to video, svedok Žiža je rekao da je morao da ide na punkt.

- Nisam hteo da se vratim, jer neko puca, pa da poginem. Kada sam video Đuru da pada, sakrio sam se iza kamiona dva, tri minuta, a nakon toga sam, kada se završilo, otišao kamionom na punkt na glavnoj cesti u Topuskom - ispričao je svedok šta je radio tada.

Odgovarajući na pitanja rekao je da je punkt bio udaljen 3 kilometra od kasarne i da je tamo stigao za oko 5 minuta, da su na punktu bila dva civilna i jedna vojni policajac i da im od straha nije rekao šta se desilo.

- Ali kada sam došao, odmah su zvali Čiča i Gvozdenović i rekli šta se desilo - rekao je svedok.

Kada ga je punomoćnik oštećene sestre Jovana Novakovića advokat Nikola Nikodinović pitao kako je malopre rekao da su mu javili za sat vremena, a sada za pet minuta, Žiža je odgovorio da je to bilo pre 30 godina i da priča čega se seća.

Advokat Nikodinović je imao primedbu na njegovo svedočenje da je sračunato na oslobađanje Roknića od odgovornosti.

- Svedok se o nekim činjenicama izjašnjavao sa velikom sigurnošću, a o nekima ne. Faktički je priznao da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći, a i dezertirao je, jer je pobegao, a nije znao ko je pucao, možda je bio neprijatelj iz žbunja - kazao je punomoćnik Nikodinović, navodeći da je moralni integritet svedoka upitan i da mu se ne može pokloniti vera.

Na suđenju je saslušan i veštak psihijatar Svetislav Mišković, koji je u nalazu i mišljenju utvrdio da je Roknić tada bio u afektu straha visokog intenziteta.

Međutim, kada mu je advokat Nikola Nikodinović pročitao da u krivičnoj prijavi iz 1996. godine, koju veštak nije imao na uvid, piše da je nakon sukoba Roknić otišao po oružje, a Đuro izašao napolje ne sluteći ništa, da se Roknić vratio i pucao u Đuru, a onda i u Jovu, koji je naišao i video ubistvo, veštak Mišković je rekao da ako je tako opisan događaj, onda bi on dao alternativno mišljenje.

- Ako okrivljeni kod sebe nije imao oružje i nije pucao kada je dobio šamar, već je otišao i uzeo oružje i učinio šta je učinio i s obzirom da je prošlo vreme, onda to nije afekat - kazao je Mišković. - U tom slučaju je bio uračunljiv. Usled emocionalne uzbuđenosti i napetosti sa osećanjima povređenosti, ljutnje i besa njegove sposobnosti da shvati deo su bile smanjene do bitnog, ali ne bitno.

Na pitanje da li bi na njegov nalaz i mišljenje uticalo svedočenje sada pokojnog Gorana Gvozdenovića, koji je u iskazu 1999. godine rekao da je Roknić namerno sa dva rafala ubio Krivokuću, a da je Jovo ustao da se skloni, pa je pogodio i njega, Mišković je rekao da je to u skladu sa njegovim alternativnim mišljenjem.

Branilac Roknića Rade Jelašić pitao je da li svedočenje Žiže utiče na mišljenje veštaka, na šta je Mišković odgovorio da se opis sukoba u spavaoni i šamar poklapaju sa onim što je osumnjičeni ispričao u odbrani, dok mu je za procenu afekta bitan doživljaj okrivljenog kada je čuo reči "ubiću te", a svedok o tome nije mogao da se izjasni, tako da to ne menja njegov prvobitni zaključak.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije