Feljton

Tekstovi

Tuga mojih roditelja

Medicinske sestre su plakale, babica je jecala, plakao sam i ja. Zar ne zaslužujem ni cveće, pitala je majka

| 31. 10. 2012. u 18:47

Vanzemaljac u kolicima

Moji brat i sestra nikada nisu dozvolili da sebe sažaljevam. Nisam verovao da mogu da utičem na svoju sudbinu

| 01. 11. 2012. u 19:15

Čuda samo u snovima

Proveo sam mnoge noći moleći Boga da mi podari ruke i noge. Prvo sam prihvatio sebe, a onda su to učinili i drugi

| 02. 11. 2012. u 19:00

Glas malog Denijela

Ti si naše čudo, govorila je majka dečaka nalik meni. Naučio sam da svoje malo stopalo koristim kao propeler

| 03. 11. 2012. u 18:02

Blagoslov moje majke

Nikolase, treba da se igraš sa normalnom decom, jer si ti sasvim normalan. U paklu Haitija Meri je uspela da nađe i spase sina

| 04. 11. 2012. u 19:03

Kako sam pobedio očaj

Kako sam odustao od pokušaja da u kadi prekratim svoj mučni život. Bićemo uvek kraj tebe, obećao je otac Boris

| 05. 11. 2012. u 19:19

Jahač sa prve strane!

U sedmom pokušaju uhvatio sam veliki talas i zaplovio na dasci. Betani Hamilton preživela napad ajkule

| 06. 11. 2012. u 19:35

Rak pobeđen snagom!

Otpisani Čak provodio vreme u teretani i uz nove lekove izbrisao bolest. Obuzet stihovima pesme „svi imamo točkove“

| 07. 11. 2012. u 19:36

Uvek kriv neko drugi

Džoni je otkrila da je uloga žrtve uništava gore od paralize. Nelson Mendela je praštanjem izmenio sudbinu naroda

| 08. 11. 2012. u 19:08

Moj neprijatelj Čaki

Hteo je zaista da me prebije, a nisam mogao da računam na bekstvo. Preturio sam se na leđa kao džak krompira

| 09. 11. 2012. u 19:22

Kad strah parališe!

Strah može gore da osakati nego nedostatak ruku i nogu. Pobedio sam većeg, starijeg, normalno razvijenog dečaka

| 10. 11. 2012. u 19:35