Feljton
Tekstovi
Fenomen velikog vođe
Celog života tvorac bivše Jugoslavije spajao je u sebi nespojive kontraste: imao aristokratske manire, a jedva završio nižu selja?ku školu i dva razreda šegrtske, a neke strane jezike bolje poznavao od jezika zemlje kojom je doživotno vladao...
Moskva otvara vrata
Tek posle jednog neobi?nog susreta sa nau?nim saradnicima CKKPSS, autoru ovog teksta je 1990. nagoveštena mogu?nost da mu arhiv Kominterne stavi na uvid bar neka Titova tajna dokumenta, za kojima su mnogi istori?ari decenijama tragali
Surov kraj Gorkića
Samo tridesetak meseci pošto ga je Tito osumnji?io pred agentima Staljinove tajne policije, u Moskvi je iznenada uhapšen i na montiranom procesu osu?en na smrt sekretar CKKPJ Josip ?ižinski, odnosno Milan Gorki?
Mišljenje kao - presuda!
Marta 1935. Tito se u razgovoru sa agentima NKVD-a do detalja prise?ao privatnog života svog partijskog šefa Vladimira ?opi?a, koji ?e dve godine docnije u isfabrikovanom procesu biti osu?en i - streljan
Hohštapler zbog kritike
Ve? od prvog dana po dolasku u Moskvu Tito je po?eo da radi o glavi šefu CKKPJ Josipu ?ižinskom, a ?oveka koji je kritikovao staljinisti?ke pogrome u SSSR "za svagda" isklju?io iz KPJ i žigosao kao "politi?kog hohštaplera"
Borba za vrh partije
Agentima NKVD u Kominterni Tito za mesec dana dva puta upro prstom na svog konkurenta u borbi za vrh KPJ, zagreba?kog novinara ?uru Cviji?a, zameraju?i mu najviše da "ima bolesnu ambiciju da samo on bude na ?elu partije"
Obračun i sa mrtvima
Kako se Josip Broz septembra 1938, kad je ušao u odlu?uju?u bitku za vrh KPJ, u Moskvi obra?unao sa sedmoricom jugoslovenskih komunista koji su ve? bili streljani u SSSR-u i dvojicom, koje su agenti NKVD tek bili uhapsili
Cena crvene krune
U tragi?nom kraju Sime Markovi?a Broz je imao direktnu ulogu. Kratak iskaz o Filipu Filipovi?u, koji je ve? bio streljan u Moskvi. Simo Miljuš je streljan ?im je u Moskvu stigao Titov izveštaj da ga je proglasio izdajnikom i izbacio iz partije
Jedina veza Žarko
Onima koji su se starali o bezrezervnoj odanosti svih komunista sveta nemilosrdnom sovjetskom diktatoru ovog puta u crno je zavio dve svoje supruge, Pelagiju Belousovu i Luciju Bauer. Broz optužio Pelagiju zato što je njihov sin Žarko stigao do popravnog d
Na duši 500 duša
Odobravanjem likvidacija svih Jugoslovena koji su u SSSR-u stradali pre marta 1939. i proglašavanjem za "neprijatelje i izdajnike" onih koji ?e u "prvoj zemlji socijalizma" tek biti pobijeni, Tito umešao prste u likvidacije više od 500 svojih partijskih drugo
Drakonski sud partije
Kako izgledaju "protokoli smrti" nevinih ljudi likvidiranih u partijskim ?istkama u SSSR. Na spisku streljanih: Kosta Novakovi?, Sima Miloševi?, Vladimir ?opi?, Šeremet Amedovi?, Jovan Mališi?
Krvavo proleće 1939.
Bore?i se da ga Kominterna postavi za šefa KPJ Tito je u prole?e 1939, uz mnoge druge, direktno u?estvovao u krojenju tragi?nih sudbina devetorice najviših funkcionera svoje partije
Nevini bez zaštite
Iako su Broz i saradnici bili do guše umešani u staljinisti?ke pogrome u SSSR nad više od 500 Jugoslovena, izostala je partijska rehabilitacija "jer ih naša partija nije ni osu?ivala ni kažnjavala"
Sebi predak i potomak
Opsednut neutoljivom željom za neograni?enom vlaš?u, Josip Broz je sam sebi bio i predak i potomak. Istorija ?e Titu teško oprostiti staljinisti?ke pogrome, ali i dezangažovanje u istorijskom pomirenju Srba i Hrvata