Feljton
Tekstovi
Najdraži svedoci - optuženi
Okrivljeni koji pred Tribunalom priznaju i pokaju se za zločine, tužilaštvu su još dragoceniji kao svedoci na procesima drugim optuženima.
Pravo na izbor
Dražen Erdemović imao je, po mišljenju Haškog tribunala, pravo da kao strategiju svoje odbrane odabere priznanje krivice, u koju se savršeno uklapala njegova kooperativnost u postupku protiv Karadžića i Mladića.
Naknadno priznanje i kajanje
Odluka Biljane Plavšić da prizna srpski zločin u Bosni mogla bi lako da bude temelj gotovo svih budućih osuda zatočenih Srba u Ševeningenu.
Sudije tvrdog srca
Učestali nesporazumi optuženih sa tužiocima naglo su presečeni, kad su sudska veća počela da izriču strože kazne od dogovorenih.
Kazna čeka svedočenje
U svim pogodbama optuženih sa tužilaštvom bila je obavezna odredba da se
Rečiti kelner i čuvar
Gotovo je neshvatljivo da je jedan običan i neobrazovan čovek, kakav je optuženi Predrag Banović, uspeo toliko stručno da formuliše svoju i tuđu krivicu.
Na kratkom lancu
Miroslavu Deronjiću je tužilac predložio kaznu od 10 godina zatvora, ali će sud reći svoje tek kad se uveri kako je optuženi sarađivao sa tužilaštvom.
U zadnji čas priznanje
Stevan Todorović je čak 26 meseci poricao krivicu za zločine u Bosanskom Šamcu 1992. godine, ali se ipak pokajao na vreme da mu sud izrekne relativno blažu kaznu.
Brz put do presude
Čim se tužilaštvo i optuženi sporazumeju oko priznanja krivice, suđenje se brzo zakazuje, a istog dana kad ga optuženi ponovi pred sudijama, izriče mu se i presuda.
Suđenje preko telefona
U presudi Milanu Simiću, sud računao kao posebnu olakšavajuću okolnost što se optuženi odrekao prava da lično prisustvuje suđenju i iz ćelije telefonom kontaktirao sa braniocima.
**Do viđenja, župane**
Ocenjujući ponašanje Milana Babića 25. 10. 1994 godine kao izdajničko, ovim rečima se Biljana Plavšić u Kninu rastala od njega. Priznavanje zločina ih sastavilo posle deset godina.
