Feljton
Tekstovi
Pastir u najmu
Preci vođe Prvog srpskog ustanka doselili su se u Šumadiju, u selo Viševac (Smederevska Jasenica), najverovatnije sa hercegovačko-crnogorskih brda posle austro-turskog rata 1737-1739. godine.
Bekstvo iz Srbije
Neposredno po ženidbi, zbog ubistva Turčina i izbegavanja prava prve bračne noći, Đorđe je bio primoran da beži iz Srbije. Bežeći pred Turcima, Karađorđev otac Petar otkazao poslušnost i pripretio izdajom.
Teška, tragična odluka
Đorđe je veoma retko govorio o oceubistvu, jedared je rekao Jokiću: **Vidiš onu jarugu, onde je moj otac zakopat**. Srbi ratnici u dve vojske - turskoj i austrijskoj.
Prošlo vreme hajdučije
Pošto je porodicu smestio u Topoli, Karađorđe se okanio hajdučije. Za junaštvo u austrijskoj vojsci dodeljena mu je medalja za hrabrost i oficirski čin. Neuspeo pokušaj Turaka da uhvate i pogube Crnog Đorđa na Rudniku.
Raji šume gradovi
Otkupom od sto groša Karađorđe se dočepao slobode i retko je otad noćivao u kući, nego po šumi oko Topole. Kako su se dahije domogle žalbe srpskih knezova i sveštenika, koja je preko spahija bila upućena sultanu.
Počinje srpska buna
Strah od izdaje bio je toliki da je proveravan svaki nepoznat pojedinac koji bi se pojavio na skupu.
Barjak crnom Đorđu
Starešinstvo je prvo bilo ponuđeno harambaši Stanoju Glavašu, ali ga je on odbio, pa trgovcu Teodosiju Marićeviću i naposletku Đorđu Petroviću.
Ponuda lukavih dahija
Delegacija belobradih Turaka ponudila je Karađorđu 500 kesa novca da primiri narod. Aganlija važio za miroljubivog dahiju. Narod je vatreno stao uz ustanike, širom Šumadije, Mačve, Posavine...
Ubi Vožd Teodosija!
**Kojekude, po duši te! Kad si ti bolje znao od mene uređivati i zapovedati, zašto si mene nagonio da se ovoga posla primim**, reči su Crnog Đorđa upućene Teodosiju Marićeviću koji je prvi potegao oružje.
Stambol traži glave dahija
Bećir-paša je izdao buruntiju Ibrahim-agi u Adakaleu da dopusti Milenku Stojkoviću da pogubi dahije. Odrubljene glave dahija, donete u Beograd, a odatle u carski grad na Bosforu. Vlast u Beogradu preuzeo krdžalijski nasilnik Alija Gušanac.
Termopile srpskih hajduka
Tako je Ranke okarekterisao bitku na Čokešini u kojoj su srpski junaci izginuli do poslednjeg od neuporedivo brojčano jačih Turaka. Na Ostružničkoj skupštini Karađorđe je ustaničku vojsku podelio u 12 nahija pri čemu je svaka nahija imala po jedan tabor.
Prvi trijumf ustanika
Tri puta su Turci jurišali na ustanička utvrđenja kod Ivankovca i tri puta bili odbijeni, da bi potom pod zaštitom noći napustili Paraćin. Portu su plašili uspesi Srba, pa je odmah izdata naredba o angažovanju novih snaga za pohod protiv ustanika.
Sultan sprema odmazdu
Selim Treći odbio je austrijsko posredovanje u korist Srba, rešen da pokori pobunjene podanike. Šta je srpska deputacija tražila od austrijskog monarha? Ustanici naručili 30 topova u Lajbahu, ali isporuka stopirana.
Džihad protiv Srba
Porta je naredila pašama oko Srbije koje mere da se preduzmu protiv nevernih Srba, a te mere pratila je i fetva šeik-ul-islama o ratno-verskom pohodu. U pripremama za rat, sultanovu vojsku pripremali su Napoleonovi oficiri.
Prvi program ujedinjenja
Vožd Karađorđe i Savet bili su uvereni da bi ratni uspeh doneo ujedinjenje tri države - Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Na poziv za borbu protiv Turaka, mitropolit crnogorski se radovao obnovi srpske slave, ali ne i da učestvuje kao saveznik.
Beograd po opsadom
Ušančeni, ustanici su u opsadi držali Beograd računajući da će se Turci predati. Neuspeo juriš, posle topovskog granatiranja beogradske varoši. Vožd traži od Petrograda pomoć u novcu, vojnoj opremi, oficirima..
Pogibija Hajduk Veljka
Prilikom jednog od svakodnevnih obilazaka šančeva, oko 10. avgusta, legendarnog junaka Krajine slučajno je pogodilo topovsko đule.
Zamukla srpska zvona
Karađorđevo bekstvo iznenadilo i pokolebalo hrabre branioce otadžbine. Miloš Obrenović odlučio da ostane u pokorenoj zemlji.
