Feljton
Tekstovi
Buktinja vere u Boga
Čednost i herojstvo predaka vladike Nikolaja odolevali su, ma kad i ma gde, svakom narodnom neprijatelju. Nikola je bio prvi od devetoro dece, od kojih je osmoro poumiralo od raznih bolesti.
Dete taoc hajduka
Nikolajev otac Dragomir Velimirović morao je svojevremeno da plati razbojnicima 100 dukata, jer su pretili da će mu oteti i ubiti sina, koga je majka Katarina jednom već uspela da im otme iz šaka.
Učitelj odlučio sudbinu
U prvi razred osnovne škole u manastiru Ćelije, mali Nikola dospeo umesto svog brata od strica Atanasija. Otac Dragomir nije imao para za dalje školovanje u gimnaziji u Valjevu, iako je Nikola bio najbolji đak.
Dar besednika i pisca
Poznati beogradski prota Aleksa Ilić, koji je imao veliki uticaj na Nikolu Velimirovića tokom njegovog školovanja u bogosloviji, plašio se da se ovaj ne oženi i pitao
Ponovo u školskoj klupi
Sa diplomama dva najpoznatija fakulteta u Evropi, iz Berna i Oksforda, Nikola Velimirović je u Beogradu dočekan sa zavišću, i pored dva doktorata morao je da u Drugoj beogradskoj gimnaziji opet polaže sedmi i osmi razred.
Sveta majka Rusija
Rusija je bila Nikolajeva druga velika škola, koja je svojom toplinom odudarala od hladnog i pragmatičnog duha Zapada, pa je on ubrzo korigovao svoj odbojni stav prema njoj, uverivši se da “Svetlost dolazi sa Istoka”.
Misionar u belom svetu
Na svojim misijama u Evropi i Americi, u vreme Prvog svetskog rata, Nikolaj Velimirović uspešno se suprotstavljao satanizaciji Srba austrougarske propagande, a vatrenim govorima je podstakao da se za solunski front prijavi 20.000 dobrovoljaca.
Sin svoga naroda
Nikolaj je, kao pravi Šumadinac, bio čisti predstavnik svoje rase, i u njegovom karakteru bile su oličene sjajne i tmurne crte srpskog čoveka. Zapanjeni Englezi kad im je veliki besednik pokazao fotografiju Ćele-kule.
Na kraju pristanak
Dugo se dr Nikolaj Velimirović opirao izboru za vladiku, koji je najzad obavljen 25. marta 1919. godine i to posle silnih ubeđivanja viđenijih ljudi iz crkvenih i političkih krugova.
Pesma Bogu LJubostinji
Vladičini zapisi o posetama srpskim svetinjama obiluju zanimljivim zapažanjima i lucidnim komentarima, pa je manastir LJubostinju nazvao
Ostavka nije prihvaćena
Nekoliko meseci posle dolaska u Ohrid 21. jula 1921. vladika Nikolaj podneo je ostavku Arhijerejskom saboru, u kojoj piše da je mislio da Crkvi može više da koristi sa nižeg jerahijskog položaja.
Za svakog vreme i srce
Ohriđani su veoma voleli Nikolaja, narod mu je prilazio sa velikim poverenjem, a vladika je njihove žalbe na vlast primao k znanju, proveravao i intervenisao, štiteći sirotinju, kojoj je podelio i sve pare od izdavača.
Stopama Svetog Save
Uređujući francusko i nemačko groblje u Bitolju, govorio je: Mrtav neprijatelj nije neprijatelj, smrt ih je pomirila!
Opelo posle 130 godina
Sa grupom speleologa i arheologa, vladika je pokupio sve kosti žena i dece iz jedne pećine u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koje su Turci pogušili u srpskom ustanku, iznad nje postavio veliki krst sa raspećem i održao čuvenu besedu.
Idejni tvorac puča
Povodom potpisivanja Trojnog pakta 25. marta 1941. vladika Nikolaj održao je patriotski govor, u kome je jugoslovensku vladu nazvao izdajničkom, a Adolfa Hitlera
Srbi nisu što i Nemci
Za sve Nemce misli firer i svi ga slušaju, Srbi su individualisti, svako misli svojom glavom i zato je mnogo partija u našoj državi.
Tortura u logoru smrti
Kada su propali svi pokušaji da se patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj privole na saradnju, Nemci su doneli odluku da ih deportuju u zloglasni logor Dahau.
Mučenik logora Dahau
Opisujući robijanje u zloglasnom logoru, vladika Nikolaj se prisećao. U logoru je bilo ovako: sediš u nekom uglu i ponavljaš sebi: Ja sam prah i pepeo, Gospode uzmi moju dušu.
Stojadinovićevo kajanje
Bivši predsednik kraljevske vlade Milan Stojadinović dolazio kod vladike da se pokaje zbog Konkordata sa Vatikanom i da moli da bude vraćen u crkvu.
Zvone zvona Vladici
Jednodušnom odlukom Svetog arhijerejskog sabora da se sveti vladika Nikolaj upiše u kalendar svetih primljena je sa radošću i u narodu i u crkvi.
