Poljoprivredna gazdinstva se dovijaju kako da lakše oberu rod: Naberi voće, pa manje plati

V. N.

27. 06. 2020. u 19:00

KUPCI koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.

Пољопривредна газдинства се довијају како да лакше оберу род: Набери воће, па мање плати

Foto: P. Milošević

Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.

Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju.

- Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće - kaže Miljana Tešović. - Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250.

GAJBE I KANTE

VOĆARI kažu da im je ambalaža jedna od stavki koje dodatno poskupljuju proizvod, pa preporučuju beračima da ponesu gajbice i kante. Nenad Mandić iz Krive Reke kaže da uz borovnice koje sami uberu kupci besplatno dobijaju tanku ambalažu, dok oni koji žele kvalitetniju, moraju da doplate. I Miljana Tešović apeluje na sve berače koji žele da kupe voće kod nje, da ponesu gajbice, ako ih imaju.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

- Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća - priča Mandić. - Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

- Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi - kaže Marić. - Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone.

KAJSIJU UBIO MRAZ
 

UZGAJIVAČI kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

- Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod - objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca. - Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti