UZ KROV NAD GLAVOM GRADE I PRIVREDU: Efekti podrške države mladima za kupovinu prvog stana

PROGRAM podrške države mladima za kupovinu prve nekretnine, osim što pomaže u rešavanju problema stambenog zbrinjavanja, ima značajnu ulogu i u podsticanju privredne aktivnosti.

Foto: Profimeda

Ekonomsko-socijalni uticaji ovih mera su višeslojni - podstiču formiranje novih porodica, smanjuju emigracije mladih i nejednakost u pristupu stanovanju, jačaju građevinski sektor, povećavaju potrošnju i zapošljavanje, ističe ekonomista Ivan Nikolić u najnovijem izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Očekuje se da će Predlog zakona o kreditima za mlade biti usvojen u skupštini tokom februara, da bi od 1. marta počela njegova primena. Ovim aktom utvrđuje se garantna šema i subvencionisanje dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prvog stana. Odnosi se na državljane Srbije od navršenih 20 do 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, kojima država omogućava kupovinu prve nepokretnosti sa samo jedan odsto učešća.

Prema Nikolićevim rečima, građevinarstvo je fundamentalna karika u razvoju nacionalne ekonomije, a snažna aktivnost u ovom sektoru održiva je samo uz jaku stanogradnju. Kako dodaje, to ne mora da bude isključivo izgradnja novih stanova, već je reč o širem konceptu koji obuhvata ulaganja i u renoviranje, energetsku efikasnost i modernizaciju stambenih objekata. On ocenjuju da se ulaganje u stanogradnju Srbije mora dodatno uvećati.

Vlasnica jedne poznate agencije za nekretnine, Kaća Lazarević, ukazuje da u ponudi, pogotovo u Beogradu nema dovoljan broj dobrih stanova sa relativno pristojnim cenama, sa kvadraturom za jedan mladi bračni par. Ona je apelovala na investitore da prave stanove kakvi su neophodni našem tržištu, do 100.000 ili 200.000 evra.

- Kad treba da dođete i da kupite stan, vi ste u situaciji da imate 100.000 evra i obratite se agenciji, koja kaže za te pare nemamo šta da vam ponudimo - objašnjava Lazarevićeva. - To je ono najstrašnije, jer to je jedna veoma velika suma novca za bilo koga da je prikupi, a shvatite da sa tim novcem možete na nekoj dalekoj periferiji da kupite neki neuslovan stan. Bračni parovi koji imaju dve pristojne plate, oni mogu sebi da priušte, na primer, određenu ušteđevinu i kredit, i biraju stanove do 200.000 evra. To je prosečan kupac, koji ne prelazi ovu sumu.

Povoljniji stanovi i u Beogradu i širom Srbije uglavnom se nalaze van glavnih urbanih zona. Međutim, ni u naseljima van centralnih gradskih opština u prestonici više nema mnogo jeftinijih nekretnina. Tako je u Borči i Kumodražu, koje su ranije birali kreditni kupci koji imaju ograničena sredstva, prosečna cena oglašenih stanova porasla za čak 500 evra u poslednje dve godine i dostiže cifru od 2.000 i 2.500 evra po kvadratu, pokazuju podaci portala specijalizovanog za nekretnine "4 zida". Sličan trend poskupljenja beleže i Resnik i Železnik.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), dobijenih na osnovu zvaničnih kupoprodajnih ugovora, u prvom polugodištu 2024. godine najveće prosečne cene po kvadratu zabeležene su u Beogradu - kod starogradnje 2.160 evra, a kod novogradnje 2.453. Iza Beograda sledi Novi Sad, gde se kvadrat prodavao za 1.945 evra u starogradnji, a u novoizgrađenim zgradama za 1.970 evra. U gotovo svim ostalim gradovima i u novim i u stari zgradama prosečni kvadrat je bio jeftiniji od 1.500 evra. Na trećoj poziciji je Niš sa cenom od 1.275 evra u novogradnji i 1.490 u starogradnji. Na drugom kraju liste, gde su mesta sa najmanjim prosečnim cenama stanova, su Vranje, Zaječar, Prokuplje i Kikinda gde je kvadrat u starim i novim zgradama koštao od 670 do 820 evra.

Kako ističe Lazarevićeva, da bi se došlo do povoljnije cene kvadrata u prestonici kupci moraju da naprave određene ustupke, jer ne mogu svi živeti u centru Beograda.

- Postoje određeni delovi grada koji su ranije sagrađeni, kvalitetni su, imaju dovoljno zelenila, parking oko kuće, ali potrebno je adaptirati stan - navodi Lazarevićeva. - Takvi stanovi su dostupni i to je Braće Jerković, Medak 1, 2 i 3.

Kako je ocenila, najskuplje cene kvadrata su u elitim zgradama, bez obzira na lokaciju, a to je na Vračaru, Senjaku, Dedinju, ali najviše na Novom Beogradu, jer tamo se dižu čitavi kompleksi i unapred se znaju cene takvih zgrada. Govoreći o najjeftinijim kvadratima, kada je u pitanju stara gradnja, ona kaže da cene variraju od 2.500 do 3.500 evra u zavisnosti od toga u kakvom je stanju nekretnina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije