BAHATE SE CENAMA, KOMISIJA SAMO PRATI: Potrošači sumnjaju da iza poskupljenja hrane stoje karteli

DOK se veliki trgovci hranom koji posluju u Srbiji bahate paprenim cenama, a potrošači sumnjaju da iza toga stoji dogovor i monopol, Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) još utvrđuje da li je narušena konkurencija kod određenih namirnica uticala na njihove cenovnike.

Foto N. Živanović

Kako za "Novosti" kažu u KZK, oni prate i analiziraju uslove konkurencije na tržištu Srbije i preduzimaju sve neophodne korake prema Zakonu o zaštiti konkurencije.

- U skladu sa tim, Komisija trenutno sprovodi sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda kako bi proverila da li je eventualno narušavanje konkurencije moglo da utiče na cene. Komisija će analizirati informacije prikupljene od učesnika na tržištu kako bi mogla da preduzme neophodne korake da otkloni sve eventaulne probleme sa konkurencijom - navode u KZK.

Na osnovu izjava koje je KZK u februaru ove godine dao pojedinim medijima, može se zaključiti da oni od početka 2023. godine pokušavaju da okončaju ovu analizu, ali ne mogu da dobiju podatke od pojedinih učesnika na tržištu protiv kojih su preduzeli mere.

Akteri koji treba da dostave podatke su proizvođači, prerađivači, uvoznici, veletrgovci i prodavci na malo.

Povodom čestih navoda u medijima o postojanju monopola na tržištu, iz KZK za naš list objašnjavaju da Komisija dosad nije dobila nijednu inicijativu koja bi se odnosila na maloprodajne lance prehrambenih proizvoda ili tržište prehrambenih proizvoda. S druge strane, napominju da postupke po službenoj dužnosti pokreću "isključivo u slučaju postojanja pravnog osnova u skladu sa Zakonom", ali strahovi potrošača i pisanje medija nisu bili dovoljan pokretač te "službene dužnosti".

- Ko god poseduje saznanje o činiocima koji ukazuju na nedozvoljeno ponašanje tržišnih učesnika može da podnese inicijativu Komisiji za njeno ispitivanje - kažu u KZK.

- Inicijativu može podneti bilo koje pravno ili fizičko lice, anonimno, odnosno sa zaštićenim identitom ili sa svim podacima u zavisnosti od želje podnosioca inicijative, koje ne mora biti učesnik na tržištu ili zainteresovana strana, što uključuje i organizacije za zaštitu potrošača i medije.

Oni ukazuju da se "shodno ovlašćenjima iz Zakona, Komisija ne bavi kontrolom cena robe i usluga, kao i da u interesu vođenja eventualnih postupaka, kao i zaštite prava stranaka u tim postupcima, ne može da daje više informacije niti da prejudicira svoje postupanje".

- Komisija ne kažnjava dominantan položaj već njegovu zloupotrebu - tvrde u antimonopolskoj instituciji.

- Dosad je pokrenuto 120 postupaka Zakonom definisanih povreda konkurencije, zbog zloupotrebe dominatnog položaja ili restriktivnih sporazum.

U Komisiji, međutim, nisu mogli da preciziraju ko je i na kojim tržištima povredio pravila konkurencije, već su "Novosti" uputile na izveštaje o radu Komisije za svaku godinu od 2006. do 2023.

- Zbog različitih metodologija i složenosti vođenja evidencije po predmetima od 2006, za precizan broj po vrstama utvrđenih povreda konkurencije, kao i pregled tržišta na kojima su se iste desile, upućujemo vas na izveštaje o radu Komisije za zaštitu konkurencije koji su dostupni za svaku godinu (2006-2021) za 2022. i 2023. godinu, izveštaji će biti objavljeni nakon usvajanja u Narodnoj skuštini na internet strani www.kzk.gov.rs.

Nekoliko miliona evra u kaznama

KADA se utvrdi povreda konkurencije učesniku na tržištu može biti izrečena kazna u visini do 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda u godini koja prethodi rešenju o povredi ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.

- Naglašavamo da su do sada izrečene mere bile i nekoliko miliona evra, kao i da jedan od kriterijuma za izricanje mere je povrat učesnika na tržištu, što bi dovelo do enormnog uvećanja kazne za onog ko bi nastavio sa istom ili drugom povredom konkurencije - kažu u KZK.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije