ZLATO KRIJU U PELENAMA, AJVARU, ALI I POD PAZUHOM: Srpski carinici samo prošle godine zaplenili na prelazima 18 kilograma dragocenosti

M. SPASENOV

01. 07. 2024. u 14:13

SRPSKI carinici gotovo svake nedelje otkriju bar po jedan pokušaj krijumčarenja zlata. Dragoceni metal prenosi se preko granice u gotovo svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, pločicama, lomljeno ili pretopljeno, ali je ipak najviše bilo nakita. Tokom poslednje decenije zaplenjeno je oko 142 kilograma zlata, a samo prošle godine zadržano je više od 18 kilograma.

ЗЛАТО КРИЈУ У ПЕЛЕНАМА, АЈВАРУ, АЛИ И ПОД ПАЗУХОМ: Српски цариници само прошле године запленили на прелазима 18 килограма драгоцености

Foto: Uprava Carina

Krijumčari zlato uglavnom skrivaju u fabričkim ili specijalno dograđenim šupljinama vozila, dok ga putnici najčešće kriju u prtljagu, torbicama, pojasevima oko struka, cipelama, vešu, dečjim igračkama, pelenama i jastucima. Carinici su otkrivali sjajni metal i u originalnim pakovanjima turskog čaja, deterdžentu za veš, naizgled neotvorenom tetrapaku sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, pa čak i u teglama ajvara.

Neobičan je i slučaj sa graničnog prelaza Gradina od pre nekoliko godina, kada je putnica jednog autobusa pokušala da ispod pazuha sakrije i prokrijumčari gotovo dva kilograma zlatnog nakita. Pretresom 40-godišnje državljanke Bosne i Hercegovine, utvrđeno je da ispod pazuha krije kesu punu zlatnog nakita koji takođe nije prijavila. Reč je o ukupnoj težini od 1.967 grama zlatnog nakita čija je vrednost procenjena na iznos od preko 59.000 evra.

- Prilikom prelaska granice najsigurnije je prijaviti sve dragocenosti koje se nose na sebi ili u prtljagu, kao što su lični nakit, luksuzni satovi, investiciono zlato u obliku pločica, poluga i novčića i tako izbeći rizik da one budu privremeno ili trajno oduzete - kažu za "Novosti" iz Uprave carina.

Najveća zaplena dragocenosti ove godine otkrivena je 8. maja na prelazu Horgoš, čija je vrednost bila 357.000 evra. Tada je u prtljagu jednog putnika otkrivena čitava kolekcija neprijavljenog zlatnog nakita, preko 200 dukata "Franc Jozef" i čak sedam ručnih časovnika svetski poznatih marki, vrednosti od 3.000 pa do 150.000 evra. 

- Među krijumčarima ima i stranih i domaćih državljana, mada prednjače strani, zbog toga što je Srbija na raskrsnici puteva između Istoka i Zapada i tranzitna je zemlja za mnoge putnike - ističu u Upravi carina. - Mada su domaći propisi gotovo u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najveći broj tranzitnih putnika, najčešći izgovor svih koji se nađu u prekršaju je da nisu znali da je prilikom ulaska u našu zemlju potrebno prijaviti sve dragocenosti, izuzev ličnog nakita. Uz puno uvažavanje kulturoloških razlika i tradicije pojedinih naroda, pod ličnim nakitom se podrazumeva ono što putnik nosi na sebi ili za potrebe datog putovanja, dok je, kao i svuda u svetu, veće količine dragocenosti potrebno prijaviti.

Poslednja zaplena neprijavljenog zlatnog nakita zabeležena je pre samo nekoliko dana na graničnom prelazu Gradina. Pretresom automobila na dnu jedne od torbi sa garderobom, koja se nalazila iza vozačevog sedišta, carinici su pronašli neseser pun zlatnih ogrlica, narukvica, prstenja, minđuša i privezaka vrednih 20.000 evra. Krajem juna na istom graničnom prelazu u automobilu kojom je putovao bračni par stranih državljana, utvrđeno je da supruga vozača u torbici koju je nosila uz sebe ima zlatni pojas težak 775 grama i tri zlatna prstena od 8 grama, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 46.000 evra. Na prelazu Vatin strani državljani nisu prijavili ništa osim ličnog prtljaga, iako su skrivali preko 100 pojedinačnih komada zlatnog i pozlaćenog nakita, zajedno sa preciznom zlatarskom vagom.

Zadržano ide na licitaciju

IZ Uprave carina upozoravaju da neprijavljivanje većih količina nakita i drugih dragocenosti povlači sa sobom rizik njihovog privremenog ili trajnog oduzimanja. Krijumčari mogu da ostanu i bez automobila, ukoliko vrednost otkrivenog zlata prelazi jednu trećinu vrednosti vozila u kom je krijumčareno.

- O sudbini privremeno zadržanog zlata, kao i sve druge robe, odlučuje nadležni sud. Sve ono što pravosnažnom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izlaže se javnoj prodaji, a na taj način ostvareni prihod uplaćuje se u budžet Republike Srbije - kažu u Carini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

AKCIJA ZA KLIMU I ZELENA AGENDA: Ključni pravci za zaštitu životne sredine