NETO DOBIT BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE U 2023. BILA ZA 40 ODSTO VEĆA NEGO U REKORDNOJ 2022: Milijardu evra u džepu banaka

BANKARI su prošle godine napunili džepove. Zarada svih banaka koje posluju u Srbiji bila je "teška" 122,5 milijardi dinara, odnosno više od milijardu i 50 miliona evra! Za samo dve godine, u našoj državi uspeli su da utrostruče svoju dobit posle oporezivanja. Naime, 2021. su profitirali "sitnih" 49,3 milijarde. U rekordnoj 2022. zaradili su 87,76 milijardi, ali ne prestaju da se bogate.

Foto N. Fifić

Za punjenje njihovih džepova zaslužni su rat u Ukrajini, visoka inflacija, rast kamatnih stopa... i dok im profit raste nisu se setili da građanima pojeftine nijednu svoju uslugu. Da nije bilo pritiska Narodne banke Srbije (NBS) da se zamrznu kamate na stambene kredite, njihov konto bi bio još deblji.

Bilansi banaka koje je objavila Narodna banka Srbije pokazuju da je neto dobit 20 finansijskih institucija prošle godine bila za 40 odsto veća nego 2022. Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, tolika zarada banaka posledica je povećanja kamata na svim vrstama kredita sa promenjivim stopama.

- Ima ljudi koji su se prošle godine našli u problemu i koji su morali da se zaduže i najčešće su uzimali keš kredite, za koje su kamate išle i do 30 odsto - kaže profesor Savić. - To je apsurdno visoka marža. Bankari nisu milosredne sestre i koriste sve što im zakon dozvoljava. Prošlogodišnja dobit posledica je povećanja kamata, dok su se ranijih godina bogatili više na naknadama nego na svojoj osnovnoj delatnosti - a to su kamate.

Njihova zarada bila bi i veća da NBS nije zamrzla kamatne stope na stambene kredite u septembru prošle godine. Tada su banke procenjivale da će im to ograničenje stopa uzeti najmanje 10 odsto dobiti.

- Ta odluka ima ograničen rok trajanja do kraja ove godine, ali ne verujem da je zamrzavanje kamate znatno promenilo sliku - kaže naš sagovornik. - I podaci, inače, pokazuju da se nekretnine u najvećem delu kupuju za gotovinu. Iako se i na globalnom nivou najavljuje pad kamatnih stopa, ne treba biti previše optimističan. Sve dok centralna banka drži na ovom nivou referentnu kamatnu stopu, koja se koristi u borbi protiv inflacije, bankarske kamate neće padati.

To praktično znači da se ni tokom ove godine ne treba previše nadati pojeftinjenju kredita, pa bi bilansi banaka i u 2024. mogli opet da obore rekorde.

Najveći profit lane je imala Rajfajzen banka - 21,3 milijarde dinara, što je više nego duplo u odnosu na godinu dana ranije, kada im je dobit bila 9,69 milijarde. Na drugom mestu po zaradi je Inteza, čiji bilans uspeha pokazuje zaradu od 21,03 milijarde dinara. I ova banka je 1,6 puta uspela da poveća svoju dobit u odnosu na 2022, kada je bila 12,67 milijardi. Treću poziciju zauzela je Unikredit sa zaradom od 18,46 milijardi dinara, a to je 2,2 puta više u odnosu na godinu ranije, u kojoj se na njihovom završnom računu našla neto dobit od 8,37 milijardi dinara.

Za 2022. kada je dobit banaka okarakterisana kao rekordna, njen iznos je bio 87,76 milijardi dinara. U odnosu na 2021. profit je porastao za čak 77,9 procenata, a "napravile" su ga veće kamate i provizije. Ukrupnjavanje bankarskog sektora je nastavljeno, tako da je poslovala 21 banka, što je za dve manje nego u 2021. Banke su u 2022. povećale neto prihod po osnovu kamata za više od 30 milijardi dinara, na oko 150 milijardi. Imale su oko 20 milijardi dinara veće neto prihode od naknada i provizija, što je kategorija koja beleži astronomski rast proteklih godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije