Ekonomija

TORTILJE NA POPUSTU SKUPLJE 25 DINARA: Kako potrošači da izbegnu lažna sniženja i zamke proizvođača i trgovaca

E.B.T.

05. 10. 2023. u 17:30

PROIZVOD za koji je oglašeno da je na sniženju zapravo je skuplji nego što je bio, veliko pakovanje ima višu cenu nego dva manja iste gramaže, identičan artikal u jednom trgovinskom lancu skuplji je za 400 dinara nego u drugom... Sve je više ovakvih primera cenovnog paradoksa i lažnih popusta sa kojima se potrošači suočavaju svakodnevno na rafovima trgovinskih lanaca. Da bi izbegli ovakve zamke, građani u kupovinu moraju da idu "naoružani" digitronom i lupom, te da potroše više vremena na proveru i poređenje cena ukoliko žele da pronađu povoljniju ponudu.

ТОРТИЉЕ НА ПОПУСТУ СКУПЉЕ 25 ДИНАРА: Како потрошачи да избегну лажна снижења и замке произвођача и трговаца

Na društvenim mrežama je ovih dana pažnju privukao oglašeni "popust" za pakovanje grickalica, gde je kesica od 100 grama na akciji, zapravo, skuplja za 25 dinara. I to nije usamljen slučaj, već je ovo postala praksa u prodavnicama. U jednom poznatom megamarketu, za "Novosti", ovakve situacije objašnjavaju tehničkom greškom do koje je došlo prilikom unosa cena.

S druge strane u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) smatraju da ne može da bude greška nešto što svakodnevno gledamo na rafovima i ističu da je to protivzakonito.

- Cena na akciji mora da bude niža od prethodne - objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a. - Zakonska obaveza trgovca je da kada ponudi proizvod na akciji navede prethodnu cenu i procenat sniženja.

Deluje nelogično da trgovcu ide u prilog da prikaže da je proizvod na popustu, zapravo, skuplji nego što je bio ranije, ali Dragić kaže da im se to i te kako isplati, jer kupci ne obraćaju pažnju.

- Dovoljno je da potrošač vidi da je nešto na akciji i kupiće taj proizvod - navodi Dragić. - Čest je slučaj da je navedno da je artikal na popustu od, na primer 45 odsto, a kada izračunate, vidite da je, zapravo, 30 odsto. Ali, građani tek na to ne obraćaju pažnju.

SUPER PONUDA?

POD oznakom "super ponuda" ovih dana u jednom trgovinskom lancu dva čokoladna mleka prodaju se za 129,99 dinara, dok ukoliko se dva pakovanje kupe odvojeno koštaju ukupno 119,99, jer jedno ima cenu od 59,99 dinara.

Sve su češći primeri da postoji velika razlika u ceni istog proizvoda kod različitih trgovinskih lanaca. Tako pakovanje tečnog deterdženta za veš od 1,98 litara poznatog proizvođača u jednom trgovinskom lancu košta 1.250 dinara, a u drugom 850 dinara, što je razlika od 400 dinara. Prema Dragićevim rečima, to je posledica trgovačkih marži.

- Problem je što nemamo informacije kolike su marže, ne možemo da ih pratimo - kaže Dragić. - Veliki lanci u startu imaju mogućnost da dobiju jeftinije proizvode, što znači da imaju više prostora da podignu marže nego neke male samostalne trgovinske radnje.

PRVO PROVERA, PA KUPOVINA

POTROŠAČI treba da proveravaju i porede cene - savetuje Marko Dragić iz NOPS-a. - Kod oglašene akcije treba da pogledaju prethodnu cenu, da provere da li je visina popusta kao što je navedno, da porede cene malih i većih pakovanja. Ima sajtova koji porede cene i tu građani mogu da provere gde je ponuda povoljnija. Treba i u malim radnjama da pogledaju kakve su cene, jer se neki prozivodi i tamo mogu naći jeftinije, nego u velikim lancima. Moraju da troše više vremena, ako hoće da prođu povoljnije.

Što se tiče kupovine na pijacama, gde se mnogi artikli, od konditorskih proizvoda, kozmetike do kućne hemije mogu naći po nažim cenama, Dragić ukazuje da ne znamo kakvog su kvaliteta ti proizvodi i da li dolaze sa crnog tržišta.

Nelogično deluje i praksa da je veliko pakovanje proizvoda skuplje nego dva manja iste gramaže, ali Dragić objašnjava da se proizvođači i trgovci oslanjaju na navike potrošača koji, upravo, očekuju da i dalje važi stari princip da je velika ambalaža povoljnija.

- Građani su navikli da je isplativije kupiti veće pakovanje proizvoda, jer je uvek bilo jeftinije - navodi Dragić. - Tako rade i sada, ne proveraju i ne porede cene.

Kako za naš list kažu u poznatom trgovinskom lancu, uvek je tržišni princip bio da je veće pakovanje jeftinije i tako bi trebalo da bude i sada.

- Međutim, dobavljači šalju takve cenovnike, a mi ih pratimo - objašnjavaju naši sagovornici. - Kada ih pitamo, obično kažu da je u pitanju veća ambalaža koja košta više, što nije logično, jer na drugoj strani su dve manje ambalaže.

POTREBNA VEĆA KONTROLA

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ukazuju da su sve nelogičnosti i lažni popusti na rafovima pokazatelj da nedostaje veća kontrola trgovaca.

- U situaciji kada imamo inflaciju i kada se insistira na značaju snižavanja cena, pogotovo je važno da se prati usklađenost cenovne politike trgovaca sa zakonom i da se prekršajno kažnjavaj oni koji ga krše - ističe Marko Dragić iz NOPS-a. - To bi i državi donelo dodatne prihode.

On podseća da su predviđene kazne za trgovce do dva miliona dinara u zavisnosti do vrste prekršaja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje (FOTO)

Svet

0 10

OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: "Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje" (FOTO)

ISTRAŽIVAČI iz američkog analitičkog centra zaključili su na osnovu satelitskih snimaka da Severna Koreja proširuje ključni kompleks za proizvodnju oružja, uključujući i vrstu raketa kratkog dometa koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.

25. 11. 2024. u 18:13

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 6

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Posrnuli gigant vodi bitku za izgubljeni prestiž

Ekonomija

0 3

Posrnuli gigant vodi bitku za izgubljeni prestiž

NA godišnjoj skupštini Legal & General u maju 2022., akcionar je izašao na reč da iznese neke pritužbe - ne u vezi sa učinkom osiguravača FTSE 100, već KPMG, njegovog revizora.

25. 11. 2024. u 18:06

MAĐARSKA ZEMLJA PARTNER: Novi Sad će ove sedmice biti domaćin Međunarodnog sajma turizma

Ekonomija

0 0

MAĐARSKA ZEMLJA PARTNER: Novi Sad će ove sedmice biti domaćin Međunarodnog sajma turizma

NA 55. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, od 28. do 30. novembra, više od 240 izlagača iz 12 zemalja predstaviće svoje standardne i nove ponude a posetioci će imati priliku da rezervišu boravke u zimskim centrima ili da obave rane rezervacije letnjih aranžmana u turističkim destinacijama regiona i šire.

25. 11. 2024. u 14:27

STARA GRADNJA JOŠ DRŽI CENU: Evo za koliko se prodaju i kupuju nekretnine u Smederevu

Ekonomija

0 1

STARA GRADNJA JOŠ DRŽI CENU: Evo za koliko se prodaju i kupuju nekretnine u Smederevu

TOKOM prve polovine ove godine, po najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, u gradu na Dunavu prodata su 54 stana u starim zgradama i 63 u novogradnji. Pritom, posebno je zanimljivo da ima starijih i novih nekretnina sa gotovo izjednačenim cenama.

25. 11. 2024. u 09:00

MALI: Do kraja 2027. godine prosečna plata iznosiće 1.400 evra - Istorijski budžet za 2025. godinu

Ekonomija

0 165

MALI: "Do kraja 2027. godine prosečna plata iznosiće 1.400 evra" - Istorijski budžet za 2025. godinu

MINISTAR finiansija Siniša Mali oglasio se povodom predloga budžeta za 2025. godinu, ističući da Srbija po prvi put ima budžet kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, uz rekordna izdvajanja za kapitalne investicije i povećanje plata i penzija.

24. 11. 2024. u 17:17