ČETVORE OČI ZA IZBEGAVANJE MAMACA: U toku letnje sniženje, potrošači da ne nasedaju na trikove i lažne popuste

U toku je sezonsko sniženje cena, a to znači da bi potrošači trebalo da otvore četvore oči da ne bi naseli na trikove trgovaca. Popusti se kreću uglavnom od 10 do 50 odsto, a u nekim prodavnicama i do 70 procenata. Sve što zvuči suviše primamljivo, uvek je razlog više za oprez. U realnosti je malo pravih, a mnogo lažnih pojeftinjenja.

Foto P. Mitić

Subota je bila poslednji dan kada su trgovci mogli da oglase letnje sniženje, jer prema zakonu ovaj prodajni podsticaj mora da počne između 1. i 15. jula. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da je važno da kupci znaju da ukoliko je oglašen najveći procenat sniženja, na primer 50 odsto, onda najmanje jedna petina proizvoda mora da bude obuhvaćena tim popustom.

- Ako je ponuđena roba u zanemarljivoj količini ili sa ciljem da se potrošač navodi na kupovinu druge vrste proizvoda, onda je to prekršaj - objašnjava Marko Dragić iz NOPS. - Kada je reč o odeći i obući, ponuđena roba sada na sezonskom sniženju treba da bude iz letnje, a ne zimske kolekcije.

Ipak, trgovci su doskočili i ovom propisu o procentu pojeftinjenja, pa uglavnom oglašavaju sniženje uz prefiks "do". Na primer do 50 odsto, što znači da mogu minimalno da snize cene. Pored uobičajenih trikova trgovaca, sada sve više njih oglašava i netačno sniženje. Na primer, napišu da je neki proizvod pojeftinio 20 procenata, a iz navedene stare cene, kada se izračuna vidi se da je zapravo 15 odsto. Često je oglašeno pojeftinjenje u jednoj prodavnici, redovna cena u nekoj drugoj. Građani bi prilikom kupovine trebalo da izdvoje malo vremena i da uporede cene na različitim mestima, ali to većina ne čini. Prema Dragićevim rečima, potrošače uglavnom privuče oglašeni procenat sniženja.

Najčešći oblik prevare je kada trgovci podignu cene za 20 do 30 odsto pre sezonskog sniženja, da bi, kada počne prodajni podsticaj, oglasili da je roba za toliko procenata pojeftinila, a zapravo se vratila na početni nivo. Te zloupotrebe prodavaca teško može da uoči većina kupaca, ali Dragić navodi da je sve više edukovanih potrošača koji primećuju ove trikove i prijavljuju. Kako ukazuje, do takvih prevara dolazi jer nedostaje inspekcijski nadzor kako bi se proveravale ulazne i izlazne cene.

Ova nepoštena poslovna praksa biće zaustavljena kada Srbija uskladi svoje propise u toj oblasti sa evropskim. Naime, u Evropskoj uniji, čiji se građani suočavaju sa istim problemima, polovinom prošle godine usvojili su nova pravila za isticanje cena tokom popusta da bi sprečili obmanjivanje potrošača o iznosu sniženja. Taj propis predviđa obavezu trgovca da istakne dve cene. To je važilo i ranije, ali je precizirano da trgovci uz cenu na popustu moraju da prikažu i prethodnu najnižu cenu koja je važila za konkretan proizvod u periodu koji nije kraći od 30 dana. Cilj je da se spreče prodavci da veštački poskupe artikal pre sniženja i obmanu potrošače o iznosu popusta. Na primer, ako je proizvod dan pre sniženja koštao 115 evra, a 30 dana pre popusta 100 evra, onda trgovac mora da navede 100 evra kao prethodnu najnižu cenu.

Iz NOPS-a upozoravaju potrošače da ne kupuju impulsivno, već da dobro razmisle da li im je nešto zaista potrebno ili kupuju samo zato što je na sniženju. Čitav tim stručnjaka, u koji su uključeni sociolozi i psiholozi, osmišljava ta sniženja i akcije kako bi naveli građane da kupuju stvari koje ili ne odgovaraju njihovim potrebama ili im uopšte ne trebaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije