EKSPO JE PRIZNANJE DA SRBIJA IMA UGLED: Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija o uspehu naše zemlje u Parizu

DODELjIVANjE organizacije specijalizovane izložbe EKSPO izuzetna je stvar za Beograd, za Srbiju i ceo region. Postaćemo u 2027. godini centar sveta. Dva, tri miliona ljudi će u relativno kratkom vremenu, za tri meseca, posetiti Srbiju i imati šansu da nas upoznaju. Dobijenu podršku vidim kao priznanje Srbiji da ima snagu, ugled i poverenje da može da organizuje ovako veliku manifestaciju.

ЕКСПО ЈЕ ПРИЗНАЊЕ ДА СРБИЈА ИМА УГЛЕД: Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација о успеху наше земље у Паризу

Foto: Zoran Petrović/NITRA

To u razgovoru za "Novosti" ističe ministarka nauke, tehnologije i inovacija i šefica delegacije Srbije u Parizu na dodeljivanju organizacije specijalizovane izložbe EKSPO Jelena Begović.

- Bez obzira na to što sam čvrsto verovala sam da ćemo dobiti organizaciju, uvek je postojala strpnja da li ćemo to uspeti, pored tako velikih zemalja u ekonomskom i turističkom smislu, kao što su Španija, Tajland, Argentina i SAD. Značajan tim ljudi je radio godinu i po da dođemo do pobede u toj neverovatnoj trci koja se tamo odigrala. Usledila je neprospavana noć, posle toliko uloženog truda i energije da bismo stigli do uspeha koji smo svi toliko želeli – ističe Begovićeva.

• Kako će izgledati EKSPO u Beogradu?    

- Svaka država će imati svoj paviljon, koji će asocirati na tu zemlju i predstaviti njene potencijale, kroz viziju sporta, muzike i igre. Svako će dati svoju kreativnu viziju. Naša ideja je da se privuče preko sto zemalja. Čitav svet će doći ovde, da bi se prikazao na najlepši mogući način.

• Igra, muzika i sport su nam u ovom današnjem sumornom svetu naročito potrebni?

- Tema manifestacije "Igra(j) za čovečanstvo, sport i muzika za sve" ima važnu ulogu u tome zašto su zemlje podržale da se EKSPO organizuje u Beogradu. Sport i muzika predstavljaju aktivnosti koje spajaju ljude i ne znaju za granice. Još jedna stvar u tom smislu je nauka. U ovo doba globalizacije u kome sve možda postaje slično i isto od grada do grada i od zemlje do zemlje, muzika ostaje specifična karakteristika određenog podneblja, zemlje, populacije, i ta raznovrsnost je poenta specijalizovane izložbe EKSPO.

• Hoćemo li se eksponati ograničiti samo na igru, muziku i sport?

- Ceo koncept do kraja će tek da se razradi. Imajući u vidu da živimo u 21. veku, sigurna sam da će tu biti i dosta tehnologije. U Dubaiju je, na primer, postojao spoj gejming kompanije sa arheologijom, kada je predstavljen "Meta-hjuman". Uverena sam da će se Srbija, s obzirom na to da je kreativna i prepoznaje i koristi tehnološke inovacije i ulaže u njih, prikazati na vrlo maštovit način. A sve u funkciji toga da čovečanstvo igra. Igra je koncept koji je izuzetno važan, i za pojedinca, i za razvoj nacije, i treba da se održava, ne samo u detinjstvu, već kroz različite aktivnosti tokom čitavog života. Ona omogućuje i kreativnost, i učenje.

• Koliko će glavni grad Srbije biti drugačiji posle specijalizovane svetske izložbe?

- U Beogradu se vidi spoj tradicije i modernizma. Imamo bogato kulturno nasleđe i veoma zanimljivu istoriju koja je ostavljala svoje tragove. Ležimo na istoriji, a imamo hrabrosti da gradimo nešto novo i drugačije. EKSPO će biti dodatni motor za dalja infrastrukturna ulaganja i razvoj, kako Beograda, tako i čitave zemlje. Posle svake velike manifestacije, setite se Univerzijade, grad u kome se ona održava ima ogromnu korist. Specijalizovana izložba će biti organizovana pored novog nacionalnog stadiona u Surčinu gde se gradi kompletna infrastruktura. Gradiće se i smeštajni kapaciteti i prostorije za konferencije i izlaganja. Jednog dana, kada EKSPO prođe, objekti će dobiti nove namene, od rešavanja stambenih pitanja određenih kategorija građana, do dobijanja novih funkcija za habove i startap kompanije. Tu će biti moderan, lep sajamski prostor za budućnost koji će moći da privuče različite konferencije i na duge staze donese veliki benefit Beogradu. Biće to multifunkcionalni prostori koji će se za različite svrhe koristiti nakon završetka EKSPO. Tako velika manifestacija za sobom povlači i niz akvitnosti u smislu sređivanja grada i priprema za ovakav događaj.

• Parizu je posle svetske izložbe ostala Ajfelova kula, Briselu Atomijum. Hoće li i Beograd dobiti neki simboličan objekat?

- Videla sam, kao i svi, idejno rešenje projekta. Ministar Siniša Mali je izneo neke detalje. Na nacionalnom paviljonu Republike Srbije biće kružni trg, planira se i centralno jezero pored amfiteatara. Sigurna sam da će pojedini objekti u okviru kompleksa da ostanu kao pečati novog Beograda. U svakom slučaju, građanima Beograda i Srbije ostaju objekti. Ulagaće se više i u opštu infrastrukturu, jer sada postoji rok do kada sve mora da se završi, pa se onda ubrzavaju aktivnosti. Jer, Beograd 2027. zaista mora da bude spreman kao domaćin koji će primiti toliki broj ljudi.

• Hoće li ceo projekat biti isplativ?

- Organizacija ovog događaja, naravno, košta, ali pozitivni ekonomski efekti su procenjeni na oko 1,1 milijardu evra. Postoje kratkotrajni efekti, kao što je zarada tokom trajanja EKSPO, ali mnogo bitniji su dugotrajni efekti. Svi oni koji budu došli u Beograd, postaće svojevrsni ambasadori Srbije, prenoseći informaciju o potencijalima i lepotama naše zemlje i izuzetnoj gosopripljivosti. Beograd, tako, na duge staze postaje ozbiljna turistička destinacija. To je velika prilika i za našu privredu, jer na EKSPO dolaze i ljudi koji imaju planove da sklope poslove u Srbiji. Indirektna korist za Srbiju je ogromna. EKSPO najčešće ima pozitivan dugoročni ekonomski efekat, kroz turizam, ekonomiju, otvaranje novih radnih mesta, privlačenje investicija. Kada pokažete da ste organizovali takav događaj na najvišem nivou, postajete veoma atraktivni i kao potencijalni organizator drugih novih sličnih događaja, što opet donosi ekonomske efekte.

• Istovremeno, u Srbiji se ulaže i u veliki projekat za nauku?

- S jedne strane gradimo poslovni konferencijski multifunkcionalni prostor u Surčinu, s druge Beograd gradi inovacioni, naučni i obrazovni centar "Bio4 kampus" u Kumodražu. To su i simbolično dva pravca kojima je Srbija krenula i koji će uticati na razvoj tih delova grada, Beograda, ali i čitavog društva i Srbije.

• Gde se danas nalaze srpska nauka i mladi istraživači u odnosu na svet?

- Srbija ima veoma dobru nauku. Svaki put o tome dobijete potvrdu kada odete u inostranstvo, ili kada neko iz inostranstva dođe kod nas. Nauka nam je, što se tiče ljudskih kapaciteta, izuzetno jaka, pogotovo u oblastima koje obuhvataju matematiku, informatiku i inženjerstvo. Obrazovanje daje kvalitetan kadar, a i infrastuktura je relativno dobra. Što se tiče nauke, mora više da se ulaže. Borim se za to. Država je prepoznala nauku kao faktor koji može da utiče na ekonomski rast. Korist za društvo je ogromna, jer nauka i tehnologija daju rešenja za svakodnevne, i globalne, i lokalne probleme, kao što su poboljšanje zdravstva, razvoj personalizovane medicine, rešavanje problema u poljprivredi koja zbog klimatskih promena trpi negativne posledice. Da ne govorimo o energetici, zaštiti životne sredine, proizvodnji hrane. Zato je i podržan projekat izgradnje "Bio4 kampusa" što će biti najveće ulaganje u nauku u Srbiji ikada. Projekat je procenjen na oko 350 miliona evra.

• Kako će funkcionisati ovaj kampus?

- S obzirom na to da smo mala naučna zajednica i mala zemlja, ideja je da koncentrišemo sve naše snage, vezane za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet. Okupljamo šest fakulteta, devet naučnih instituta, naučno-tehnološki park i pregovaramo s kompanijama da otvore istraživačko-razvojne centre u "Bio4 kampusu". To je platforma za saradnju. Naša nauka je to apsolutno zaslužila i treba da dobije takav kampus. Sigurna sam da ćemo onda, uz ulaganja u infrastukturu i ozbiljnu opremu, sa sjajnim ljudima koje imamo, da napravimo veliki iskorak i da zaista postanemo vrlo vidljivi na globalnoj mapi nauke i inovacija.

• To je i način da još više mladih ostane u zemlji?

- Svakako. Neki koji odlaze to rade iz ekonomskih razloga, neki zato što nemaju dovoljne izazove. Naučnicima je izazov veoma bitan, a to znači da imaju dobru opremu i atmosferu, da mogu da vrše istraživanja i da razvijaju inovacije. Morate da im kreirate eko-sistem, i onda će oni ne samo da ostanu, već će se vraćati, kao što se već i vraćaju.

U KINI O INOVACIJAMA I TEHNOLOŠKOM RAZVOJU

Ministarka Begović je juče otputovala u Kinu.

- Svetski ekonomski forum organizuje veliki skup na visokom nivou, pa je Srbija pozvana da učestvuje na panelima vezanim za inovacije i tehnološki razvoj – istakla je naša sagovornica.

Foto: Zoran Petrović/NITRA

 

Foto: Zoran Petrović/NITRA

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (47)

PODIGLA SE VELIKA PRAŠINA: Tajson i Pol suspendovani zbog nameštenog meča?