ČEKOVA SVE MANJE, ALI OPSTAJU: Građani Srbije se još ne odriču plaćanja na rate
ČEKOVI se ne daju. Banke godinama unazad izlaze sa raznim bankarskim proizvodima, ali su mnogim građanima ovi "vrednosni papiri" draži od "plastike". Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da se broj čekova u platnom prometu smanjuje iz godine u godinu, ali i dalje čine značajan deo novčanog "kolača". Tokom poslednjih pet godina broj transakcija ovim platnim sredstvom je smanjen za petinu.
Lane upotrebljeno 6.217.277 "vrednosnih papira", za petinu manje nego u 2018. Pružaoci platnih usluga dostavljaju Narodnoj banci Srbije podatke o broju i vrednosti realizovanih čekova građana.
- Posmatrajući godišnje podatke za period od poslednjih pet godina, primetan je pad od 21,4 odsto u broju realizovanih čekova građana - kažu u NBS. - U 2018. bio je realizovan 7.913.291 ček. Tokom čitave prošle godine broj je pao na 6.217.277 čekova. Dakle, uzimajući u obzir podatke o realizovanim čekovima, statistika pokazuje trend smanjena, kako broja realizovanih čekova tako i ukupne vrednosti realizovanih čekova tokom godina. Prosečna vrednost po realizovanom čeku u posmatranom periodu iznosila je nešto više od 4.600,00 dinara.
Iz ugla potrošača, nije teško objasniti dugovečnost čekova. Oni su redak instrument plaćanja koji pruža prolongiranje obaveza i to bez dodatnih trošaka.
- Nude mi uvek u banci kreditne kartice, ranije "rivolving", ali ja sam sa njima oprezna - kaže Mirajana B. iz Beograda. - Nekoliko stvari tokom godine, sada već tradicionalno, izmirujem čekovima. Registraciju automobila obavezno plaćam na rate. Nekada deo aranžmana za letovanje, ili neki kućni aparat. Volim da imam uvek u rezervi nekoliko čekova za takve stvari. Prednost je što ne nose skrivene troškve, uglavnom. Istina je da u tehničkim radnjama, pod izgovorom popusta za gotovinu, u stavri zaračunavaju kamatu na rate. Oni doduše i kreditne kartice ne smatraju kešom, pa tu nema razlike. Retke su kreditne kartice bez kamate. Imaju sa određenima ugovore, ali i tada naplaćuju održavanje, skidanje rate... Najveća mana čeka je što nekada zaboravim kada stiže na naplatu.
Unovčavanje nije dozvoljeno
POJEDINE zalagaonice godinama unazad nude uslugu unovčanjvanja čekova uz pozmašanu proviziju. NBS podseća da nisu ovlašćeni da to rade.
- Kada se neko poput zalagaonica ili drugih privrednih subjekata bavi unovčavanjem čekova uz proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje, a provizija koju građanin plaća zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje kažu u NBS. - U Srbiji se davanjem kredita mogu baviti samo banke i pod određenim uslovima institucije elektronskog novca i platne institucije, kao i posebni entiteti određeni posebnim zakonom, poput Fonda za razvoj. Rad zalagaonica nije regulisan posebnim propisima, niti one imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije, međutim, predviđa da će se broj čekova i dalje smanjivati.
- Očekujemo da će doći do daljeg pada broja realizovanih čekova, upravo imajući u vidu da građani sve češće posežu za efikasnijim načinima plaćanja, poput plaćanja nacionalnom DinaCard debitnom platnom karticom kojom je korisnicima omogućeno odloženo plaćanje roba i usluga na rate bez kamate - dodaje NBS. - To je razlika u odnosu na kreditne kartice koje daju mogućnost odloženog plaćanja, ali generišu korisniku značajne troškove.
Debitnom na rate
NARODNA banka Srbije podseća da je omogućeno odloženo plaćanje upotrebom DinaCard debitne platne kartice.
- U tom pogledu, Narodna banka Srbije je prepoznala potrebu da se korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji će im omogućiti da plaćaju na odloženo, u okviru svojih raspoloživih sredstava i bez potrebe da se dodatno zadužuju u banci korišćenjem kredita - objašnjavaju u NBS. - Plaćanje na rate upotrebom DinaCard debitne platne kartice ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije - nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini.
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (1)