Ekonomija

MALINE GAJE I U "TUNELU": U Prijepolju počinje nesvakidašnja proizvodnja voća

А. РОВЧАНИН

07. 12. 2022. u 14:00

PRIČA o malinama u limskoj dolini pre desetak godina započeta je u prijepoljskom selu Hrta, kad je Hitko Bašović, sa još desetak odvažnih, odlučio da svako posadi po 10.000 sadnica.

МАЛИНЕ ГАЈЕ И У ТУНЕЛУ: У Пријепољу почиње несвакидашња производња воћа

Uzori su im bili u Arilju, Ivanjici, Požegi, Kosjeriću... a danas, 11 leta od prve berbe vilameta odličnog kvaliteta, sami preduzimaju nove korake.

- Danima smo učestvovali u svojevrsnom seminaru pod vedrim nebom, gde nas je rođak i prijatelj Hitko uvodio u tajne malinarstva, a sada imamo najmanje pola miliona kvalitetnog vilameta, mikera ili sve popularnije polane.

- veli Sanel Dizdarević, navodeći da su maline lane Srbiji donele 426 miliona evra, a ove godine, do septembra, već 300.

Do kraja 2022. realno je očekivati bilans od pola milijarde evra, a u Prijepolje se, samo prošle godine, od ovog voća "slilo" bezmalo devet miliona.

Sada očekuju bar 12 miliona evra, pa je Sanel u završnoj fazi sadnje konzumne maline, koja ima niz prednosti u odnosu na klasične sorte, a karakteriše je takozvana tunelska proizvodnja - u posebnoj vrsti plastenika koji su nešto viši od klasičnih i otvoreni sa strane.

- Na pola hektara sam zasadio oko 10.000 sadnica visokog kvaliteta, ali i cene. Radi se o italijanskoj sorti eurosadira, a kompletan projekat kojim sam konkurisao kod Ministarstva za brigu o selu i dobio finansijsku podršku vredan je oko 7,5 miliona dinara. Plodovi bi trebalo da budu nešto crveniji, sa ukusom nalik divljoj malini, jačom aromom i prinosom i do 300 kilograma po aru - objašnjava Dizdarević.

Kaže, Srbija proizvodi maksimum pet odsto konzumne maline u odnosu na potrebe domaćeg tržišta. Ostalo se uvozi, uglavnom iz Maroka. Otkupljivači kilogram konzumne maline plaćaju 650 dinara za kilogram, a on u maloprodaji - u svežem stanju - košta 1.950.

U arapskom svetu, gde je ova vrsta voća izuzetno tražena, cena dostiže 50 dolara za kilogram. Jer, konzumna malina na sobnoj temperaturi može da stoji bar deset dana, a da ni u čemu ne promeni svojstva...

- Ovo je projekat koji malinarima obezbeđuje nastavak sezone u zatvorenom prostoru, jer berba počinje dvadesetak dana po okončanju posla na otvorenom. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave u Prijepolju, verujem da ćemo obezbediti i stotinak hiljada sadnica za narednu godinu, što bi bio snažan impuls - zaključuje Sanel Dizdarević.

Strategija za čitavu zemlju

DIZDAREVIĆ je i član Radne grupe za spas malinarstva, koju je od uglednih proizvođača širom Srbije formiralo Ministarstvo poljoprivrede. Jer, malina mora da se tretira kao nacionalni brend i delatnost od posebnog značaja za čitavu zemlju. Štaviše, u uslovima ozbiljnih poremećaja na tržištu, svaka nova ideja - koja zaobilazi hladnjačare, veletrgovine i druge posrednike - dobro dođe.