INTERVJU Doktor Igor Končar: Prva 24 sata posle operacije karotida pacijent je u riziku od infarkta mozga

OPERACIJU karotida prati rizik od pojave moždanog udara, ali se ona ipak primenjuje, jer taj rizik traje svega 24 sata od početka hirurškog lečenja, dok je rizik od šloga, ukoliko se ovi krvni sudovi vrata ne operišu - stalan.

Foto N. Skenderija

U intervjuu, za "Novosti", doktor Igor Končar, vaskularni hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da su mnogobrojne studije pokazale da se operacijom karotidnih arterija iz godine u godinu postižu sve bolji rezultati. Zbog toga je ovaj način lečenja još neprikosnoven za one pacijente kojima su ovi krvni sudovi suženi više od 70 odsto:

- Neka istraživanja pokazuju i da bi samo lekovi mogli da pomognu u rešavanju ovog zdravstvenog problema, ali to je još u domenu naučnih rasprava.

Na osnovu čega se odlučuje koji pacijent je kandidat za operaciju karotida?

- Tu odluku donosi konzilijum lekara na osnovu stanja svakog pacijenta pojedinačno. Opšti kriterijumi za operaciju su da su karotidne arterije sužene više od 70 odsto, a gledaju se i karakteristike nataloženog plaka: kakvog je sastava, da li na njemu ima neravnina, da li pacijent ima simptome kao što su prolazni problemi sa govorom, paralizom ruke ili noge, trnjenja u ekstremitetima...Takođe, vrlo je važno i opšte stanje pacijenta, godine života, konstitucija, pridružene bolesti...

Šta ako pacijent nema nikave tegobe, a karotide su sužene više od 70 odsto?

- Takvim pacijentima se savetuje operacija, ali ona nije hitna kao kod onih koji imaju tegobe, odnosno koji su imali prolazni moždani udar koji je izazvao krakotrajne simptome.

Zašto je operacija karotida rizik za pojavu moždanog udara?

- Intervencija na karotidnim arterijama podrazumeva hirurško uklanjanje plaka koji pravi suženje ili se ugrađuje stent na mestu suženja. I jedan i drugi postupak nose rizik da se tokom same procedure ili nakon nje deo plaka otkači i cirkulacijom dospe u moždano tkivo i uzrokuje moždani udar. Taj rizik traje 24 sata od početka hirurškog lečenja i zbog toga je sve to vreme pacijent pod nadzorom lekara. Pri tome, važno je da istaknem da je klinička praksa pokazala da operacija karotida uzrokuje moždani udar kod svega jedan do dva odsto pacijenata, dok je taj rizik ako se ne operišu višestruko veći.

Koliko je efikasna operacija karotida?

- Zahvat je veoma efikasan, jer štiti pacijenta od rizika moždanog udara. Studije su pokazale da je čak 10, pa i 15 godina posle operacije rizik od moždanog udara sve manji i manji.

Zašto se karotide mnogo češće kontrolišu od ostalih krvnih sudova, kada su svi podložni aterosklerozi?

- Otkrivanje suženja na karotidnim aretrijama pokazuje da je pacijent sklon aterosklerozi i vrlo je verovatno da su i drugi krvni sudovi bolesni. Međutim, karotidne arterije se mnogo češće kontrolišu jer su one lako pristupačne. Na primer, da bi utvrdili u kakvom stanju su krvni sudovi srčanog mišića neophodna je invazivna procedura otvaranja butne arterije da bi kroz nju mogli da dođemo do uvida u krvne sudove srca.

Ko bi trebalo da kontroliše stanje karotida?

- Svakako osobe koje koje već imaju neko drugo kardiovaskularno oboljenje, kao i osobe koje imaju više od 65 godina, a pušači su ili imaju porodično opterećene za ovaj zdravstveni problem. Ako se pokaže da suženje ne postoji ili nije veliko, onda bi isti pregled trebalo ponoviti tek za pet do 10 godina. Trebalo bi imati u vidu i da muškarci češće pate od suženja na karotidama.

Koje tegobe uzrokuju sužene karotide?

- Suženje na karotidnim arterijama prouzrokuje taloženje određenih trombnih masa, koje u nekom trenutku mogu bukvalno da se otkače i putem cirkulacije dospeju u moždano tkivo. Ako te trombne mase pogode deo mozga koji nije zadužen za neke važne funkcije, onda obično nema vidljivih simptoma i mi to nazivamo "šlog šegrt", jer je prolazan i obično bez ikakvih simptoma. Međutim, ovaj prolazni šlog je gotovo uvek predznak pravog šloga koji se po pravilu javlja u roku od 14 dana od prolaznog.

Zašto je "šlog šegrt" prolazan?

- Zato što kada tromb dođe do krvnih sudova mozga i prekine im krvotok, organizam ga vrlo često razgradi ili drugi krvni sudovi preuzmu funkciju tog manjeg zapušenog krvnog suda. Telo se navikne na tu situaciju i tako imamo prolaznu slabost govora, prolaznu paralizu, prolazno trnjenje u ruci ili nozi...Moždani udar nastaje istim mehanizmom, ali simptomi traju duže, odnosno trajni su ili budu uzrok invaliditeta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije