NAUČENI DA NE POŠTUJU ŽENE: Zaklonjeni iza svojih profila prazne lične frustracije

NISU svi članovi degradirajućih grupa na aplikaciji za dopisivanje "Telegram" imali problema sa ženama u porodici, sa majkom ili sestrom, i ne vuku svi koren traume iz detinjstva, koji posle leče objavljujući lascivne fotografije, snimke ili prostačke komentare devojaka bez njihovog znanja.

Foto: Printskrin

Neki od njih jesu klasični "ženomrsci", neki su bolesni, ali većina kroz slične virtuelne grupe prazni svakodnevne frustracije.

Sa ovim se slaže većina psihologa koji su se oglašavali u medijima od kada je javnost saznala za slučaj dve grupe na aplikaciji "Telegram": "Eks-Ju balkanska soba" i "Nišlijke", čije je postojanje obnarodovala mlada Vrščanka Staša Ivković (22). U ovim grupama su objavljivani najrazličitiji sadržaji, a meta su bile žene iz gotovo svih gradova u Srbiji.

PSIHOLOG Nikolija Rakočević, Foto: Privatna arhiva

- Godinama smo svedoci sunovrata društva, koji sa sobom nose društvene mreže - kaže Nikolija Rakočević, psihoterapeut i psihološki savetnik.

- One su ubrzale proces objektivizacije ljudi i dehumanizacije, pa korisnici ne posmatraju druge ljude kao osobe, već kao meso, kao objekte koji potenciraju svoje fizičke osobine, a ne ličnost. A prema predmetima nemamo empatiju i lakše vršimo zloupotrebe.

Foto: Printskrin

Ona dodaje da nije nužno da oni koji učestvuju na ovakvim grupama, u kojima se razmenjujuju neprilične fotografije, lični podaci i komentari, budu mentalno bolesni.

Dovoljno je da nikada nisu naučili da je ružno i degradirajuće vređati žene. Oni nisu mogli sa takvim ponašanjem početi, kako primećuje, u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama, već u detinjstvu, kada su tražili da im se postave granice. Kada su vređali devojčice u školi ili na igralištu. I nijedan autoritet im nije rekao da to ne smeju da rade.

- Mnogobrojna deca su upravo od roditelja čula zlurade komentare na račun ženskog tela.

Foto: Printskrin

Dečje ružno ponašanje nije sankcionisano, a katkad je i podržavano. U međuvremenu, deca su porasla i nastavila da se ponašaju kako su naučila. Ulje na vatru dolili su vršnjaci i društvene mreže. Korisnici mreža su u lagodnoj poziciji da bez cenzure mogu da objavljuju šta žele, zaklonjeni iza svojih profila nemaju rizik da će im oni koje napadnu uzvratiti. Postaju "hrabri" i iz bezbedne pozicije se na taj način oslobađaju frustracija - kaže Nikolija Rakočević, i pita se da li bi to radili i uživo, kada znaju da mogu da snose posledice.

Ona dodaje i da se na platformama korisnici osećaju međusobno bliskima, da imaju iluziju o mnoštvu prijatelja, a paradoks je da upravo mreže potenciraju osećaj usamljenosti.

Foto: Printskrin

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra slaže se da na nastanak ovakvih morbidnih grupa utiče celokupna klima, globalni porast nasilja, izolacija, kada provodimo više vremena na mrežama, ali, kako kaže, ne treba zanemariti rodni aspekt: članovi takvih grupa su muškarci, koji objavljuju slike žena.

- To pokazuje da se na žene i dalje gleda kao na seksualne objekte, ne poštuju se granice, ni njihovo dostojanstvo.

Ne poštuju se žene kao ličnosti. Imala sam prilike da vidim ispod nekih tekstova pojedine muške komentare tipa "kako mogu da se priključim grupi".

To zabrinjava i pokazuje da čak ni pod pretnjom sankcijama oni ne shvataju posledice svog stava i ponašanja - kaže Pavlovićeva.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije