MICI LOU ČUVAR TAJNI KARAĐORĐEVIĆA: Autorski tekst Mire Adanje Polak povodom smrti Kneginje Eve Marije

JEDAN prijatelj mi je javio da je u Palm Springsu, u Americi, u 94. godini, umrla Mici Lou. Kneginja Eva Marija Karađorđević, poznatija kod nas kao Mici Lou, bila je dugogodišnja prijateljica kralja Petra Drugog Karađorđevića. Kasnije i supruga princa Andreja, brata kralja Petra.

Foto Privatna arhiva

Govorilo se da je u njenim rukama ključ podele imovine Karađorđevića. Kada mi je dala intervju u svom domu u Palm Springsu, 2003. godine, plašila se i da pokaže svoj lik. Prihvatila je tada snimanje samo pod tim uslovom.

Sećam se da sam dva puta odlazila u Palm Springs dok je nisam privolela i zadobila njeno poverenje. Odmah na početku razgovora rekla mi je da su kod nje stalno dolazili neki izaslanici, pokušavajući da sa njom uspostave bliske kontakte, da je zato izgubila poverenje u ljude i da nikome ne veruje. Tokom intervjua bila je prisutna i njena prijateljica novinarka, koja je, verovatno, trebala da proceni koliko moja pitanja zadiru u nešto o čemu ona nije želela da govori.

Žarko sam želela da upoznam tu zagonetnu i intrigantnu ženu, oko koje su se ispredale tajanstvene priče.Nekada se zvala Milica Anđelković, i bila je rodom iz Vrnjačke Banje. Kažu da je kao mlada gimnazijalka pobegla iz zemlje u Nemačku, jer je bila protiv komunizma. Udala se za kineskog lekara Frenka Loua, koji je lečio kralja Petra tokom njegove bolesti, i postala je Mici Lou.

Bila je bliska prijateljica kralja Petra Drugog Karađorđevića, pomagala ga je i finansijski, jer kada ga je upoznala, nije bio u zavidnom materijalnom položaju. Uz njega je bila sve do njegove smrti, branila ga je, kako je govorila, od zlih jezika i bila svedok mnogih događaja oko kralja za vreme njegovog boravka u izgnanstvu. Kasnije se udala za princa Andreja.

IMALA je značajne dokumente, koji istoriju naše zemlje prikazuju na drugačiji način. Mnogi spisi vezani za kralja Petra Karađorđevića povereni su njoj i pohranjeni su u Americi.

Razgovor sa njom osvetlio je i mnogo toga, kao i odnose u porodici Karađorđević.

Otkako sam počela da se bavim dinastijom Karađorđević, pa i da proniknem u zamršene puteve tog dela naše istorije, suočavala sam se sa nepoverljivim i skeptičnim šaputanjima, podizanjem obrva, čudnim komentarima kada god se pominjala, ili izgovaralo ime Mici Lou.

O njoj se dosta govorilo, najmanje lepo, njenih slika bilo je malo i zato je za mene postojala samo jedna mogućnost - da lično upoznam ovu ženu koja poseduje dokumente koji drugačije objašnjavaju pojedine delove srpske istorije, i to one koji se odnose na poslednje dane i smrt kralja Petra, njegov testament i odnose koji su vladali unutar porodice Karađorđević. Uspela sam da je ubedim da razgovara sa mnom, da mi pokaže delove dragocene dokumentacije, da me pusti u svoje odaje i pokaže mi neke značajne slike.

Bila je veoma opterećena namerama i upornošću raznih ljudi koji su dolazili kao nečiji izaslanici i onespokojavali njenu svakodnevicu. Zbog toga je bila oprezna i nepoverljiva. Njena kuća bila okružena ogradom koja je štitila od pogleda sa ulice, koja i nije bila prometna.

NjEN dom bio je otmeno uređen, sa mnogo ukusa i mere. Na zidovima dosta portreta princa Andreja Karađorđevića, drugog muža Mici Lou, i nekoliko portreta kralja Petra. Tu su i mali akvareli koje je i sama slikala u časovima odmora. Zapazila sam i slike njene dece iz braka sa dr Frenkom Louom. Primila me je samo u jednoj sobi, ali sam kroz otvorena vrata virila u druge odaje i zapazila na zidovima slike kralja Petra, od detinjstva pa do starosti. Sećam se da sam neke fotografije tada videla prvi put. One su ukrasile privatni deo njene kuće.

Insistirala je na tome, sećam se, da je ona princeza Eva Marija Karađorđević i objasnila mi da je ime Eva po njenoj majci, a Marija po majci princa Andreja Karađorđevića. Jer, "ako sam bila udata za princa Andreja, a on umro, znači da sam njegova udovica, pa ne mogu nositi prezime bivšeg muža, već samo prezime svog zakonitog muža, kraljevića Andreja Karađorđevića. Meni pripada titula" - govorila mi je. Žalila se da su ružne priče o njoj počele da se ispredaju kada je postala bliska sa kraljem Petrom i kada je udaljila neke ljude za koje procenila da su mu oduzimali energiju.

Od trenutka kada su se upoznali, Mici Lou i kralj Petar vezali su se iskrenim i toplim prijateljstvom. Kako mu je zdravlje bilo na izmaku sve je više bio upućen na nju, kao bliskog prijatelja koji mu se u svakom pogledu našao u nevolji. Njihovo prijateljstvo trajalo je više od deset godina, do same kraljeve smrti. Potreseno mi je rekla da je kralj umro na njenim rukama.

Mici Lou mi je pričala da kralj Petar nije bio alkoholičar, kako se govorilo. Naprotiv, loše je podnosio alkohol, rekla mi je da je svako ko ga je poznavao to znao, a sve ružno što se o njemu pričalo rezultat je komunističke propagande. Njegova poljuljana sigurnost u tim teškim godinama odražava se u jednom dokumentu u kome sebe deklariše kao "bivšeg kralja bez kraljevine". On nije abdicirao, to je tumačenje sa Jalte. On je dao regentstvo, a to je potpuno drugo, jer mi nismo Englezi. Mi imamo svoje zakone i svoju kraljevsku porodicu, i svoju kulturu, govorila mi je Mici.

"Moj muž, Andrej, bio je blizak sa kraljem Petrom. Bio je najmlađi, i bio je vezan za Petra. Kada je Petar već bio teško bolestan, sa Andrejom je komunicirao preko mene, i zato znam koliko je njihov odnos bio dobar i topao.

"Nisam bila fatalna", govorila mi je. "Uvek sam znala ko sam i šta sam i sve što bih rekla, stala sam iza toga. Nisam se dala zavesti, niti poći ili ići putem koji nije bio moj. Obračun sa mnom bio je, zapravo, obračun komunističkog režima sa Karađorđevićima."

KRALj Petar Mici Lou u testamentu imenuje kao svog dobročinitelja i prijatelja duže od 15 godina, određuje je za izvršioca koji može da proda, iznajmi, ili založi ukupnu imovinu ili delove zaostavštine, na javnoj ili privatnoj prodaji, ali u skladu sa zakonom. U testamentu joj kralj daje velika ovlašćenja.

Nametnulo se i ono pitanje koje je verovatno čula nebrojeno puta - da li je kralj Petar umro na operacionom stolu? Njen odgovor pamtim:

- Nije umro na operacionom stolu i nije umro nakon transplantacije jetre! Umro je od srca!

Bliski Mici Lou sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem, Foto Privatna arhiva

Operaciju je dobro podneo. Bio je slab, nije mogao na noge, ali je bio pri punoj svesti i u komunikaciji sa svima. Nije, takođe, istina da je na operaciju otišao nevoljno, bez date saglasnosti. Dao ju je usmeno, a njegova supruga, Aleksandra, sa time se takođe složila. Teško je sada ispraviti sve te laži koje su plasirane.

Neminovno je bilo i da joj postavim pitanje koje se i danas postavlja: Da li poseduje kraljev testament? Odgovorila mi je:

- Mnogi misle da ja hoću nešto za sebe. Imam dovoljno, tuđe mi ne treba, ali ono što je moje to hoću, jer sa tim imam dalje planove.

POKOJNI kralj Aleksandar nije ostavio testament, a sud je odredio da su naslednici njegovi sinovi, prinčevi Petar, Tomislav i Andrej, i oni imovinu dele na tri jednaka dela.

Kada je kralj Petar umro on jeste ostavio testament koji je potvrđen od svih američkih sudova kao pravosnažan, i on je odredio da 75 odsto imovine ide njegovoj sada pokojnoj supruzi Aleksandri, a 25 odsto njegovom sinu, prestolonasledniku Aleksandru.

Želim da vodim računa o tome šta je moje i da kontrolišem da se ništa ne iznosi ili rasprodaje, a šta ću ja sa njom uraditi, to je samo moja stvar - odlučno mi je odgovorila.

Mici Lou je nasledila svog muža, kraljevića Andreja, a koga je upoznala na sahrani kralja Petra. Nasledila je Andreja, a takođe ima pravo i na jednu trećinu ostavštine kralja Aleksandra, kao Andrejeva udovica. To znači da je, po tumačenju nekih pravnika, Mici Lou na samom čelu naslednog niza sa možda čak 40 odsto celokupne imovine Karađorđevića.

- Američki sud verifikovao je testament pokojnog kralja Petra, i testament mog pokojnog muža, princa Andreja, prema kome ja, princeza Eva Marija Karađorđević, imam pravo na trećinu imovine princa Andreja i trećinu dvorskog kompleksa - bila je izričita.

INTERVJU Mira Adanja Polak i Mici Lou u Palm Springsu 2003. godine, Foto Privatna arhiva

Ova žena, kojoj nisam mogla da odredim godine, iako sam pomno sabirala sve datume, jer račun mi je stalno izmicao za nekih desetak godina, koje su inače bitne za svaku ženu, sada znam da je tada imala 77. Bila je negovana i doterana. Imala je uočljivu i vrcavu inteligenciju, i jednu profesionalnost i manire na kojima joj mogu pozavideti mnoge svetske dame. Njen smisao za humor imao je neobičan šarm - sagovornika drži na toploj distanci. Pozvala me je na ručak u jedan restoran u koji redovno odlazi, a došla sa prijateljicom. Bila je vrlo elegantna, jednostavno odevena, sa puno ukusa, ali nenametljivo, a na njenom vratu videla sam verovatno najlepše bisere. Hod joj je bio mladalački, a osmeh prirodan. O sebi nije govorila mnogo, ali je rekla da voli operu i čita Voltera. Iako u dubokim godinama, intrigirala je sve oko sebe i sigurna sam da Mici Lou nema značaja samo zbog testamenta. Kao retko ko, poznavala je mnoštvo tajni jednog vremena, jedne zemlje i jedne porodice koja ima velikog značaja. Da li je ikada progovorila? Njena određenost i stav sigurno nisu bili za potcenjivanje.

Naprotiv! Sigurno je dokumente od značaja pohranila na bezbedno mesto.

Ne mogu da verujem da sam intervju radila pre 17 godina. Neretko odgovore na mnogo pitanja nalazimo kasnije.

Preporučujemo

Kultura

0 2

INTERVJU Mira Adanja Polak: Prenošenje emocija nedokučiv je fenomen

13. 12. 2020. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije