PO ZNANJE O SOFTVERU U SRBIJU: Akademici sa prestižnih engleskih i francuskih fakulteta godinama kod nas dolaze na praksu

KADA dobiju diplomu, domaći studenti uglavnom tragaju za praksom u inostranstvu.

Foto ž. Knežević

Međutim, poslednjih desetak godina, studenti tehničkih nauka sa najprestižnijih britanskih i francuskih univerziteta - Oksforda, Kembridža i ESEO, usavršavaju se u srpskoj firmi "Mikroelektronika" koja se nalazi u Zemunu.

Tanja Milinković, Foto ž. Knežević

Iako je ove godine ceo svet usporila pandemija virusa korona, gotovo svi nivoi obrazovanja na svim kontinentima su prešli na onlajn sistem, to nije omelo osam budućih inženjera da iz francuskog grada Anžea da dođu na praksu u Srbiju, kao i njihovi prethodnici, kroz tromesečnu obuku u srpskoj firmi koja se bavi dizajnom, razvojem, proizvodnjom, prodajom i distribucijom hardverskih i softverskih alata za rad sa mikrokontrolorima. Prošle srede, predstavili su svoj završni rad pred srpskim mentorima čime su stavili tačku na svoju akademsku avanturu u Srbiji. Sada ih očekuje povratak u Francusku, gde će tamošnjim profesorima pokazati znanja koja su stekli u Zemunu.

- U pitanju su studenti početnih godina iz inženjerske škole, odnosno francuskog fakulteta ESEO, sa kojim imamo petogodišnju saradnju - kaže Tanja Milinković, direktorka za procese i ljudske resurse u firmi "Mikroelektronika".

- Naša saradnja počela je 2016. putem međunarodnih programa, a svake godine dobijemo između 20 i 30 prijava. Oni se školuju za softverske ili hardverske inženjere, a kod nas na praksi unapređuju znanja koja izučavaju. Pre nego što ih odaberemo, dajemo im uvodni zadatak, šalju nam biografiju i obavljamo razgovor putem interneta.

U ovoj zemunskoj firmi strani studenti, među kojima su prethodnih godina bili i oni sa Oksforda i Kembridža, uče kako da naprave hardverski proizvod. Prate ceo proces - proučavaju čipove, uče sistem na osnovu kog projektuju dodatne pločice, posle čega pišu softver za taj proizvod.

Fransoa Duklust, Foto ž. Knežević

- Većina stigne da vidi gotove proizvode, isprate čitav proces i to je najvažnije - kaže Milinkovićeva. - Cilj internacionalne prakse je da edukujemo strane učenike da koriste naše alate, a istovremeno da omogućimo domaćim studentima, koji se takođe obučavaju kod nas, da razmene iskustva sa kolegama iz drugih zemalja. Tako promovišemo našu zemlju gde mladi ljudi mogu da započnu svoju karijeru.

Svaka prethodna generacija stranih akademaca putem društvenih mreža prenosi dobre utiske o Srbiji i Beogradu. Kako su nam rekli Timoti Lefort i Fransoa Duklus, obojica dvadesetogodišnjaci, na osnovu fotografija i pozitivnih iskustava starijih kolega, prijavili su se za praksu u našoj zemlji. Osim što su zadovoljni znanjem koje su stekli kroz praktičnu obuku u ovom preduzeću, nisu krili oduševljenje životom u srpskoj prestonici.
- Uverili smo se da je hrana odlična, a Srbi su veoma ljubazni, srdačni i gostoprimljivi - pričaju nam mladi Francuzi.

Timoti Lefort, Foto ž. Knežević

- Tri meseca su brzo prošla, uspeli smo da obiđemo Novi Sad, neka manja mesta, a istraživali smo i muzeje u Beogradu. Neki od naših kolega su se interesovali za folklor, pa smo imali priliku da u Beogradu uživamo u vašoj nacionalnoj igri.

Nažalost, nismo imali priliku da osetimo čari noćnog života i provoda u glavnom gradu Srbije o kom smo toliko toga čuli, ali uspeli smo da organizujemo manje žurke u stanovima gde smo boravili prethodna tri meseca. Naučili smo i nekoliko srpskih reči - "živeli" i "pivo".

Osmorica mladih, budućih inženjera u Francusku nose znanje, potvrde o uspešno položenoj praksi, ali i lepe uspomene. Iako je ovo bio njihov prvi boravak kod nas, sigurni su, neće biti i poslednji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije