Novinari "Večernjih novosti" o NOVOSTIMA nekada i dodela godišnjih nagrada Kompanije "Novosti" (VIDEO)
U OPUŠTENOJ i neposrednoj atmosferi, bez gostiju i uobičajene gužve, u potpunom skladu sa preporukama epidemiologa, danas je obeležena 67. godišnjica "Novosti". Tradicionalno nagrade su uručene najuspešnijima, koji su se dali najveći doprinos svojim perom, fotografijom, uredničkim angažmanom ili nenovinarskim pregnućem.
- Ove godine zbog bezbednosnih mera, rođendan obeležavamo u izmenjenim okolnostima, ali ponosni na sve što smo uradili u periodu za nama - istakao je Nedeljko Krsmanović, direktor Kompanije "Novosti", u mejlu upućenom svim zaposlenima. - Prošli smo i brojne tranzicije i finansijske i političke krize i napokon stali na noge. Nije i neće nas zaustaviti ni pandemija. Mi smo borci, mi uvek idemo na pobedu. Dokaz tome je i borba našeg Vučele, glavnog urednika, koji upravo korača ka pobedi nad neprijateljem celog čovečanstva - koronom. Koncept pouzdanog i proverenog novinarstva koji naša Kompanija gaji uvek je na ceni. To prepoznaju i naši čitaoci i tržište. To se vidi i na tiražima i na poseti našim digitalnim izdanjima, koja su zabeležila najveći rast na tržištu. Razlog je jasan: ostali smo verni pravim vrednostima novinarstva i odbrani nacionalnih interesa.
Nedeljko Krsmanović, direktor Kompanije "Novosti", i Milan Babović, zamenik glavnog i odgovornog urednika, dobitnicima godišnjih nagrada, uručivali su priznanja na radnim mestima, u njihovim rubrikama. Iako je zbog poznatih okolnosti tom činu prisustvovao mali broj novinara i saradnika, nisu izostali gromoglasni aplauzi, odobravanja i čestitanja.
VUČELIĆ SE OPORAVLjA
OBELEŽAVANjE rođendana proteklo je, nažalost, bez Milorada Vučelića, glavnog i odgovornog urednika "Večernjih novosti" i svih izadnja naše Kompanije. On je na bolničkom lečenju zbog virusa korone. Obradovale su nas vesti da je Vučelićevo zdravstveno stanje stabilno i nadamo se njegovom brzom povratku u redakciju.
Nagradu za životno delo "Slobodan Glumac" dobila je Radmila Radosavljević, čiji su tekstovi na stranama kulture uvek bili prepoznatljivi po ekskluzivnosti, zanimljivosti i provokativnosti.
- Izuzetna mi je čast što primam nagradu koja nosi ime velikana novinarske profesije, briljantnog intelektualca i vizionara koji je ostavio dubok trag u srpskoj medijskoj istoriji, ali i u kulturi - rekla je Radmila Radosavljević. - Glumac nije bio samo jedan od pokretača "Večernjih novosti", koje je koncipirao kao najmoderniji i najotvoreniji dnevni list u tadašnjoj Jugoslaviji, već i veliki erudita i humanista. U suštinu koncepta lista ugradio je priču i brigu o sudbinama malih, običnih ljudi, a kao veliki zaljubljenik u pokretne slike pisac i sanjar izuzetnog dara dokazao se i na polju filmske umetnosti: po njegovom scenariju snimljen je film "Potraga" u režiji Žorža Skrigina, a sa Arsenom Diklićem potpisao je scenario za film "Tri Ane" u režiji Branka Bauera.
Nagradu za jednogodišnji novinarski rad dobili su Biljana Radivojević, novinar i urednik u rubrici Društvo, kao i naši dopisnici iz Crne Gore Veliša Kadić i Milutin Sekulović. Većinu tekstova o pandemiji kovida 19 napisala je Biljana Radivojević, koja je iz dana u dan, posebno tokom vanrednog stanja, profesionalno i temeljno, bez senzacionalizma pratila teme u vezi sa ovom pošasti i funkcionisanjem zdravstvenog sistema. Istovremeno radila je druge poslove u redakciji, između ostalog, uređivala je veoma čitani dodatak "Doktor u kući".
VELIKA KONKURENCIJA
U KONKURENCIJI za nagradu "Slobodan Glumac" bila je i Dragana Čabarkapa, a za ekskluzivni prilog Jelena Ćosin, Zoran Ćorović i ekipa kulturne rubrike. U nadmetanju za najuspešnijeg urednika bili su i Nebojša Bojić, Lidija Zečević, Jelena Jovović i Vladan Samardžić, a za titulu najbolje novinara "borili" su se Ivana Marinković, Jelena Stojković i Sofija Babović. U žestokoj konkurenciji za najboljeg majstora fotografije bili su i Goran Šljivić, Petar Milošević, Nenad Živanović i Nikola Skenderija. Za najboljeg honorarnog saradnika predložen je i Đorđe Samoilović, a za izuzetan poslovni potez u konkurenciji su bili Lidija Obradović, generalni sekretar i svi vozači naše kompanije.
Predlozi za sve kategorije stizali su iz svih rubrika i odeljenja redakcije, a konačnu odluku doneo je žiri u sastavu: Nedeljko Krsmanović (predsednik), Milan Babović, Milan Vesković, Ivana Mićević, i Tanja Ćopić.
Priznanje Kadiću i Sekuloviću biće uručeno naknadno, a dobili su ga za višemesečno, istrajno praćenje usvajanja kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti i izliva narodnog nezadovoljstva u Crnoj Gori. Bili su u neprekidnim kolonama, prateći iz minuta u minut šta se događa sa hapšenima, tučenima, maltretiranima, a i sami su se našli na udaru vlasti. I Branku Vlahoviću, našem dopisniku iz Moskve, nagrada za ekskluzivni prilog biće uručena drugom prilikom. Priznanje je dobio za ekskluzivni intervju sa premijerom Rusije Dmitrijem Medvedovom, koji su preneli listovi ne samo u regionu nego i u svetu.
Nagrada za urednički rad uručena je Radmili Ognjanović, urednici dopisne rubrike koja na spisku svojih saradnika ima impresivan broj novinara sa kojima komunicira svakodnevno, ispoljavajući veliko strpljenje i sve atribute timskog igrača.
Poslali smo u Crnu Goru Mila da obori Mila, govorile su kolege u šali posle povratka Dragana Milovanovića Mila sa izveštavanja o crnogorskim izborima. Njemu je pripala nagrada za najbolju fotografiju. Objektivom je obuhvatio sve ključne scene: od molebna u Podgorici do sudbonosnog izbornog dana i noći.
Došavši u našu kuću pre tri godine Snježana Vidačković se vrlo brzo nametnula svojim znanjem, radom i izuzetnom energijom i zasluženo ponela nagradu kao najbolji honorarni saradnik.
Dvojac Nikola Paripović i Branko Ostojić, zaposleni u našem CIT, napravili su u jeku epidemije pravi podvig, omogućivši velikom broju zaposlenih pristup serveru "Novosti" i mogućnost da svoje obaveze ispunjavaju iz svojih kuća. Zbog toga im je dodeljena nagrada za izuzetan poslovni doprinos.
Uručene su i jubilarne nagrade za višegodišnji vernost listu i kompaniji: za 30, 20 i 10 godina rada u "Novostima".
SLUH ZA REČ NARODA
"VEČERNjE novosti" osnovane su 16. oktobra 1953. godine u jeku Tršćanske krize, koja je Jugoslaviju ozbiljno uzdrmala. Tako se pre 67 godina, na ulicama Beograda pojavio prvi "večernjak", prvi "bulevarski list", koji se po svežem izrazu i izgledu mnogo razlikovao od tadašnje uštogljene i dirigovane štampe. Već posle prvih desetak godina, postale su najtiražniji list u Jugoslaviji, a tako je i danas u Srbiji.
NAJVEĆI tiraž - 812.854 primeraka, "Novosti" su imale 5. maja 1980. Bio je to vanredni broj objavljen povodom smrti o Josipa Broza Tita. Tokom cele 1987. godine "Novosti" su imale više od 400.000 prodatih primeraka.
"Novosti" su uvek imale sluha kada je trebalo priteći u pomoć. Zahvaljujući našim akcijama, dovođena je struja u zabiti Peštera, sagrađeni su domovi kulture na KiM, a pomogli smo gradnju Hrama Svetog Save, obnovu Vukove kuće u Tršiću, zemunske bolnice, rekonstrukciju Dečje klinike u Tiršovoj, Studentskog doma Karaburma, bili organizatori, sponzori, darodavci ili medijski pokrovitelji mnogobrojnih i raznovrsnih akcija, manifestacija, koncerata...
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (1)