KIKI IZ TEKSASA PRAŠI EKV I "SMAK" USRED BEOGRADA: Momak iz Amerike Kristijan Lok u srpsku prestonicu došao slučajno i ostao zbog muzike

OSEĆAM da je moja sudbina da budem ovde. Osećam se kao lik iz filma "Braća bluz" koji uvek govori da je u Božijoj misiji i da će se nekako sve rešiti samo od sebe. Nisam planirao da dođem u Srbiju, to se dogodilo spontano, a onda sam zavoleo vašu zemlju i - ostao.

Foto Ž. Knežević

Ovako, za "Novosti", govori Kristijan Lok, četrdesetogodišnji muzičar iz Teksasa koji je doputovao na Balkan, u zemlju o kojoj ništa nije znao, zbog devojke koju nije poznavao.

Momak iz Teksasa je u Beogradu ostao zbog muzike. Njegovo novo umetničko ime je Kiki Brava i on je Amerikanac koji peva "eks-ju" rok, jer ga voli i u njemu uživa.

- Jugoslovenski rok je muzika koja mi mnogo znači, kao da je podloga za moj život u Beogradu - kaže nam. - Pesme koje izvodim podsećaju me na neko vreme, podsećaju me na mesto gde sam ih prvi put čuo. Vraćaju mi uspomene.

Na Balkan je došao slučajno u martu 2012. godine. Kiki je živeo u ekološkom selu u Teksasu, romantičnog naziva Rajski vrt, kada se okliznuo i pao sa prikolice pune bambusa, dok se sa prijateljima fotografisao.

- Mesec dana sam ležao na kauču, bilo mi je dosadno i dopisivao sam se sa raznim ljudima. Počeo sam da ćaskam na "Fejsbuku" i sa Natašom, devojkom iz Zagreba koja se, kao i ja, oporavljala od bolesti. Zaljubljivali smo se četiri meseca pre nego što sam na kraju odleteo u Zagreb i lično je upoznao. Posle dve nedelje shvatio sam da nam je potrebna pauza, otišao sam u biblioteku gde sam koristio internet da joj to napišem, ali ispostavilo se da je život za mene tog dana imao druge planove. Ispred biblioteke upoznao sam Lidiju i počeli smo da se družimo. Da je nisam upoznao, odleteo bih kući, u Teksas.

Susret sa Lidijom odveo je Kikija do novih avantura, ali i poznanstva sa Beograđaninom Borkom, koji je kao i on bio muzičar. Borko mu je otkrio bendove "Ekatarina Velika" i "Partibrejkers".

- Na kraju meseca ostao sam bez novca, imao sam tek toliko da kupim kartu do Šibenika. Tamo je bio Borko - priča nam. - Otišao sam na ostrvo Krk i tamo proveo mesec dana živeći od pice i piva, spavao sam u nekoj staroj sobi. I pored toga što nisam imao para stekao sam divne prijatelje - prvi put sam probao rakiju, sedeo na tronošcu...

Foto Ž. Knežević

Kikiju se nije vraćalo kući. Ponovo je otputovao u Zagreb i krenuo na intenzivan kurs jezika. Njegov novi prijatelj Matija Nikolić pozvao ga je da nastupa u njegovom restoranu. Punih mesec dana svake večeri je pevao i svirao gitaru. Kalio je zanat i učio da peva "eks-ju" pesme.

- Prva pesma koju sam naučio bila je "Ona se budi" Šarla Akrobate - kaže muzičar. - Uz jezik sam učio istoriju i misteriju "eks-ju" muzike. Sve me je vuklo prema Beogradu. Prvi dani koje sam proveo ovde bili su zabavni. Prve večeri otišao sam na Studentski trg sa gitarom. Grupa mladića me je pozvala da na klupi popijemo pivo. Kad smo se malo opustili počeo sam da sviram "Par godina za nas" EKV. Bili su oduševljeni, nisu mogli da veruju da sam iz Teksasa, rekli su mi da bi trebalo da gostujem na nekoj televiziji. Pomislio sam: Da, to bi bilo super!

Kristijan je, ipak, ponovo otišao u Zagreb, ali srce mu je ostalo u Beogradu. Brzo se vratio.

- U Beogradu imam mnogo prijatelja - govori nam. - Ljudi su oduševljeni kad čuju da govorim srpski jezik i pevam njihovu muziku. Muzika mi je mnogo pomogla da razumem i progovorim srpski. Svi su vrlo ljubazni i gostoljubivi prema meni, pomažu mi, pokazuju nove pesme. Osećam da sam deo ovog grada. Moja ljubav i strast prema muzici i kulturi omogućili su mi da se sa ljudima povežem na dublji način.

Foto Ž. Knežević

Kristijan svira gitaru od 12. godine i od tada se prepustio svom talentu. Učio je da svira i na klaviru, a ima i jedan album. Ovde je snimio spot za svoju prvu "srpsku" autorsku pesmu "Gde me put nanese". Zanimljivo je da mu je tekst za nju pre pet godina poklonio hrvatski pesnik Krešimir Butković, nakon što je pročitao Kristijanov intervju na jednom portalu.

- Želim da vidim kako će ljudi da reaguju na moju muziku - kaže Kristijan. - Najbolji deo svirke je kada vidite da se publika dobro zabavlja i peva. Volim da odem na koncerte u gradu i podržim ovdašnju muzičku scenu. Jedna od najizazovnijih pesama za mene je "Ružica" koju peva "Bijelo dugme". Volim "Smak", sjajne gitariste poput Točka i Josipa Bočeka. Vremena su se promenila otkad je "eks-ju" muzika bila popularna, ali verujem da će se još dugo slušati.

I Kristijanovim roditeljima i prijateljima u Americi najviše se dopada grupa "Smak".

- Dobri gitaristi su veoma poštovani u Teksasu, a Točak je odličan - kaže Kristijan i dodaje da mu nedostaju porodica i prijatelji. - Amerika je daleko, let je dug, kad god odem trudim se da provedem što više kvalitetnog vremena sa ljudima koje volim. Nekoliko mojih prijatelja dolazilo je u Beograd i lepo smo se proveli.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije