"SREMČICA" ZBOG ZARAZE KORONOM VEĆ DESET DANA U POTPUNOM KARANTINU: Radnici ostali u domu da brinu o deci

ONE nemaju radno vreme, ne odlaze svojoj kući, a svoje porodice su privremeno stavile u drugi plan.

Foto privatna arhiva

Njihov jedini život poslednjih 10 dana su mališani u Ustanovi za decu i mlade "Sremčica". Posvećene su im 24 časa dnevno, jer, kako kažu, potpuni karantin je jedini način da se zaraza kovidom 19 u ovom domu zaustavi. Spremno su prihvatile izazov, iako su neke od njih samohrane ili majke male dece, a ima i onih kojima entuzijazam ne nedostaje ni nekoliko meseci pred penziju.

Odmah nakon potvrde da u "Sremčici", u kojoj žive deca i mladi ometeni u razvoju, ima pozitivnih na koronu, Marina Vidojević, v. d. direktora, u najkraćem roku je uspela da organizuje zaposlene za dvonedeljnu izolaciju, po preporuci epidemiologa.

- Zaposleni, ukupno nas 45, izrazili smo spremnost i odmah ušli u karantin - kaže naša sagovornica. - Nije nam bilo lako da ostavimo svoje porodice, decu, stare roditelje, ali je ljubav prema ovoj deci, kojima smo mi jedina porodica i podrška, bila jača. Naši korisnici nemaju nikog osim nas i zato sa nama dele sve tuge i radosti. Oni znaju da smo mi tu uvek za njih.

ODGOVORNO Direktorka Marina Vidojević sa štićenicima, Foto privatna arhiva

To što su svi zajedno ulilo im je sigurnost i snagu da se zajedno bore sa virusom.

- Preduzimamo sve propisane mere i trudimo se da sprečimo dalje širenje virusa - objašnjava Vidojevićeva. - Među zaposlenima ima i onih sa malom decom, samohranih majki, kliničkih specijalizanata i zaposlenih na samo nekoliko meseci do penzije. Svi mi, rame uz rame, zajedničkim radom i trudom možemo da prevaziđemo sve, pa i koronu.

Ona naglašava da podrška resornog ministarstva i ministra Zorana Đorđevića ne izostaje.

Marina Nedeljković, Foto privatna arhiva

Marina Nedeljković je servirka u ustanovi u Sremčici, a pritom i samohrana majka osmogodišnje devojčice. Teško joj je bilo da se odvoji od svog deteta, ali je ušla u karantin.

- Svi mi smo kao jedna porodica i uvek smo tu jedni za druge - ističe ona. - Požrtvovanost je neodvojiva od rada u ustanovi ovog tipa. Moramo da budemo spremni i da, u trenucima kakvi su ovi, ostavimo svoje porodice i maksimalno se posvetimo Domu i deci koja u njemu borave.

PSIHOLOG Ana Bukvić, Foto privatna arhiva

Čim je čula da ovoj deci treba pomoć i da im je teško, negovateljica Biljana Vuletić se bez razmišljanja spakovala i došla u Sremčicu.

- Iako imam samo nekoliko meseci do penzije, presudila je ogromna ljubav koju imam prema ovoj deci - otkriva Biljana.

- Sa mnogima od njih sam već godinama, neki su došli ranije, drugi su otišli. Oni u nama vide prijatelje, porodicu i pomoć. Mi volimo svoj posao i stalo nam je da brinemo o korisnicima.

Izazovnih situacija tokom radnog veka Biljana je imala pregršt. Negovanje onih kojima je to potrebno njoj donosi i zadovoljstvo, jer zna da je pomogla drugima. A onda ništa nije teško.

NEGOVATELjICA  Biljana Vuletić, Foto privatna arhiva

Ana Bukvić, psiholog u Ustanovi za decu i mlade "Sremčica", počela je da radi pre nekoliko meseci. Voli svoj posao, a prvenstveno rad sa decom.

- Važno mi je bilo da stvorimo prostor poverenja u kom mogu kvalitetno da sprovodim psihološki rad, da ih podržim i izađem u susret njihovim potrebama - objašnjava psiholog Ana Bukvić. - Karantin mi je nenadano pružio tu priliku. Ušla sam u vaspitno-obrazovnu grupu i imam mogućnost da zavirim u svakodnevni život korisnika i da osetim kako funkcionišu kao grupa.

Dragoceno iskustvo značiće joj u daljem radu. Ali njena deca su mala, imaju dve i deset godina. Majka im jako nedostaje, ali, kako kaže, ima privilegiju da su oni zbrinuti i da je sa te strane mirna i posvećena poslu.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije