Društvo

DR NATAŠA DRAGAŠEVIĆ: Sa dijagnozom Parkinsonove bolesti često može da se pogreši

I. KOVAČIĆ

22. 08. 2020. u 17:30

USPORENOST, ukočenost, drhtanje ruku i maskoliko lice ne moraju nužno da ukazuju na Parkinsonovu bolest, već na niz drugih sličnih stanja, koja lekari nazivaju parkinsonizmi.

ДР НАТАША ДРАГАШЕВИЋ: Са дијагнозом Паркинсонове болести често може да се погреши

Zato ovu dijagnozu mogu da postave samo iskusni neurolozi specijalisti za nevoljne pokrete.

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Nataša Dragašević, iz Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da su parkinsonizmi jedna velika grupa bolesti i stanja koja liče na Parkinsonovu bolest, ali imaju drugačiji uzrok, tok, reakciju na lekove pa i prognozu.

- To su bolesnici koji slično onima sa Parkinsonovom bolešću imaju usporenost, nekada drhtanje, ukočenost, ali imaju i neke dodatne znake ili neke druge specifičnosti koje ne srećemo u Parkinsonovoj bolesti.

* Kada bi trebalo posumnjati na parkinsonizme, a kada na Parkinsonovu bolest?

- Na samom početku bolesti mi neurolozi prepoznajemo "crvene zastavice" koje nam ukazuju da se ne radi o Parkinsonovoj bolesti, a to su rani padovi pri očuvanoj svesti, smetnje sa mokrenjem, zaboravnost, nesvestice i pad krvnog pritiska u stojećem stavu, a istovremeno postoji i loš odgovor na primenu antiparkinsonih lekova. Važno je da se naglasi da se sve ove tegobe mogu javiti i u Parkinsonovoj bolesti, ali po pravilu u kasnijem toku, i da je zato procenat pogrešno postavljene dijagnoze Parkinsonove bolesti značajan.

* Šta su parkinsonizmi?

- Zaista je veliki broj bolesti i stanja koji se nalaze pod kišobranom parkinsonizama. To su neželjeni efekti nekih lekova, vaskularne promene u mozgu, infekcije mozga, trauma, kao i mnoge druge neurodegenerativne nasledne i metaboličke bolesti. Jedna značajna grupa bolesti u okviru parkinsonizama su atipični ili parkinsonizmi plus sindromi koji predstavljaju primarno neurodegenerativne bolesti. Tu se svrstavaju multipla sistemska atrofija, progresivna supranuklearna paraliza, kortikobazalna degeneracija i demencija sa Luvijevim telima. U ovim bolestima pored znakova parkinsonizma srećemo i druge dodatne simptome i znake koje čine kliničku sliku kompleksnijom.

MUŠKARCI PODLOŽNIJI

* KO je podložniji parkinsonizmima i Parkinsonovoj bolesti?

- Kod većeg broja muškaraca se dijagnostikuje Parkinsonova bolest. Na dva muškarca imamo jednu obolelu ženu. Međutim, ne postoje razlike u odnosu na težinu, tok bolesti ili efekat na lekove. Kada su u pitanju atipični parkinsonizmi takođe je nešto veća učestalost zabeležena kod muškaraca. Za nastanak Parkinsonove bolesti, pa i atipičnih parkinsonizama danas se optužuju genetske predispozicije u sadejstvu sa faktorima spoljne sredine, ali je još nepoznato precizno zašto neke osobe razvijaju Parkinsonovu bolest, a još manje atipične parkinsonizme.

* Koja patologija je češća, parkinsonizmi ili Parkinsonova bolest?

- Parkinsonova bolest je jedna od najčešćih neurodegenerativnih bolesti i danas postoje saznanja da je to najbrže rastuća neurološka bolest. Ona zahvata jedan odsto osoba iznad 60 godina. Učestalost atipičnih parkinsonizama pod kojim podrazumevamo četiri neurodegenerativne bolesti koje sam navela je znatno manja, to su relativno retke bolesti, ali ako uzmemo u obzir sve parkinsonizme, dakle i vaskularne i toksične i sve ostale, onda možemo da kažemo da su i oni česti.

* Kako iskusni kliničari-neurolozi razlikuju simptome parkinsonizama i Parkinsonove bolesti?

- To je vrlo kompleksno pitanje. Na primer, u demenciji sa Luvijevim telima pored parkinsonizma, tokom prve godine trajanja bolesti javljaju se periodi konfuznosti, vizuelne halucinacije, zaboravnost. Ove smetnje se nikada tako rano neće javiti u običnoj Parkinsonovoj bolesti. U multiploj sistemskoj atrofiji se rano javljaju smetnje sa mokrenjem, pad krvnog pritiska koji dovodi do nesvestica prilikom prelaska iz ležećeg u stojeći stav, koji se u običnoj Parkinsonovoj bolesti javljaju znatno kasnije. U progresivnoj supranuklearnoj paralizi su to rana pojava padova, smetnje sa govorom i usmeravanjem očnih pokreta.

* A vaskularni parkinsonzmi?

- Za vaskularni parkinsonizam koji nastaje kao posledica stvaranja više malih infarkta u mozgu je tipično da je bolest simetrična i da više zahvata noge dovodeći do izraženog poremećaja hoda i nestabilnosti. Ti bolesnici obično imaju istoriju prethodnih moždanih udara. Ovo stanje je obično stacionarno za razliku od Parkisonove bolesti koja sporo napreduje.

SARADNjA

* DA LI sve klinike u Srbiji imaju iskusne neurologe za ovu vrstu patologije?

- Odeljenje za nevoljne pokrete Kliničkog centra Srbije već 30 godina se bavi kako samostalno, tako i u saradnji sa inostranim kolegama, istraživanjima u oblasti atipičnih parkinsonizama i obične Parkinsonove bolesti. Pokušavamo da razumemo razlike i dođemo do saznanja koja će nam omogućiti da značajnije pomognemo ovim bolesnicima.

* Šta se uspešnije leči - parkinsonizmi ili Parkinsonova bolest?

- Generalno važi pravilo da se Parkinsonova bolest lakše leči, odnosno da je efekat terapije levodopom i drugim lekovima kojima nadoknađujemo dopamin znatno bolji. Kod atipičnih parkinsonizama i vaskularnog parkinsonizma taj efekat ili ne postoji ili je slab i prisutan samo u početku bolesti. Ukoliko su uzrok parkinsonizma lekovi ili neke od metaboličkih bolesti, onda prestanak uzimanja lekova ili primena specifične terapije može dovesti do potpunog povlačenja simptoma. Kada su uzrok parkinsonizma lekovi, obično se u konsultaciji sa psihijatrom kod ovih bolesnika zamenjuje tipični neuroleptik koji može da izazove parkinsonizam u atipični koji takve neželjene efekte ne daje.

PRVE SIMPTOME NE VIDI NI MAGNETNA REZONANCA

* OSIM klinčkog pregleda, koja dijagnostika se još primenjuje u patologiji parkinsonizama i Parkinsonove bolesti?

- Dodatnu podršku u dijagnozi nam može pružiti magnetna rezonanca glave kod koje možemo da uočimo izražene vaskularne promene kod vaskularnog parkinsonizma, kao i specifične znake koji se mogu videti kod atipičnih parkinsonizama. Međutim, s obzirom na to da su ovi simptomi najčešće prisutni u kasnijem toku bolesti oni nam ne mogu pomoći tokom prvih godina praćenja pacijenta. Postoje i metode koje se baziraju na snimanju nakon ubrizgavanja radionuklida koji se rade na nuklearnoj medicini, a koje mogu da pomognu u diferencijalnoj dijagnozi.