NAJTEŽE mi je bilo krajem marta, kada sam videla unuke kako mi mašu iz auta. Sin je bio sa snajom, svratili su da se pozdravimo. Nismo smeli da priđemo jedni drugima, samo sam ih gledala sa terase.
Bravo Vera i da si nam dugo ziva i zdrava. Ja sam isto godiste kao i vi a iz okoline vaseg rodnog grada Cuprije koje je autor teksta izostavio i bili ste ponos Cupricana i cele bivse"Juge".p0zdrav od Troponjca.
Komentari (2)