Društvo

VODENICA IM LEPŠA OD MINHENA: Stefanovići se vratili u selo Vrmdža i obnovili nekadašnji porodični posao

J. ĆOSIN

21. 07. 2020. u 10:05

SUPRUŽNICI Stefan (28) i Nikolina (25) Stefanović su iskusili rad u inostranstvu, i posle desetak godina rešili su da se vrate u Srbiju. Da rade i žive na selu, i to u onom, nadaleko poznatom po strancima koji ga godinama naseljavaju - Vrmdži.

ВОДЕНИЦА ИМ ЛЕПША ОД МИНХЕНА: Стефановићи се вратили у село Врмџа и обновили некадашњи породични посао

Podno Rtnja, Stefanovići koji su gotovo deceniju radili u Minhenu, prošle godine su se vratili sa idejom da "ožive" vodenicu potočaru staru više od veka koju je Nikolina nasledila od dede. I da u njoj proizvode domaće brašno.

U prvi mah sve je izgledalo gotovo nemoguće, jer se do vodenice urasle u korov i zapuštene pune četiri decenije - jedva moglo prići. Ipak, uz mnogo napora i truda, već posle nekoliko meseci, iz nje su izašli prvi kilogrami ražanog i pšeničnog brašna. Nepunu godinu kasnije, ova vodenica je nezaobilazno svratište turista koji prolaze kroz Vrmdžu. U njoj kupuju brašno i usput iskoriste priliku da vide kako se nekada žito mlelo ispod vodeničnog kamena.

- Prošle godine, 16. avgusta, krenuli smo da krčimo plac, jer se od vodenice video samo krov - ispričao nam je Stefan. - Najvažnije je bilo da osposobimo prilaz do nje. Vodenički kamen je morao da se menja, i bio je najskuplja investicija. Sve ostalo je bilo jeftinije, ali teško za nameštanje. Volja je bila tu, trebalo je samo naći majstora za vodenicu, što je bio ogroman problem, jer je njih u današnje vreme sve manje.

Osposobljena vodenica je bila samo deo obavljenog posla, jer je pred Stefanoviće stigao sledeći veliki izazov: da nauče kako sve to radi. Iako je internet prva adresa za sve nepoznanice, o tradicionalnom načinu pravljenja brašna ipak tamo ima malo toga, pa su zanat učili sami, kroz posao.

SREĆA I PODSTREK

DOBRO smo zarađivali u Minhenu, ali nekako se nismo pronašli u tome - ispričala nam je Nikolina. - Suprug je tamo bio 10 godina, a ja pet. Uvek nas je, međutim, nešto vraćalo ovamo i odlučili smo da ostanemo. Sada smo stvarno srećni, uskoro ćemo dobiti i bebu i to će nam biti još veći podstrek da svi zajedno napravimo lep porodični posao.

- Neke savete smo potražili od starijih ljudi po selu i majstora koji nam je nameštao kamen - kazao nam je Stefan. - U Vrmdži postoji još jedan vodeničar, pa sam nedavno neke savete dobio i od njega. Tako smo krenuli korak po korak, najpre smo proizvodili belo brašno, a danas ovde meljemo i heljdu, speltu, raž, pšenicu, proizvodimo belo i žuto kukuruzno brašno. Sva naša brašna su integralna jer meljemo cela zrna žitarica.

Vodenica, kako kaže, ne melje velikom brzinom, pa veće količine brašna nije moguće proizvesti, ali upravo ta brzina izdvaja ga po kvalitetu od onih iz modernih mlinova.

- Posebnost tog brašna je zapravo u brzini jer se brašno ne pali i u njemu ostaju hranljive materije - objašnjava Stefan. - U modernim mlinovima zrno se najpre pere, pa se ljušti, skine mu se opna, vadi klica, a onda se prosejava. Potom se vade mekinje, odvaja se griz i dobija se gotovo najnekvalitetnije brašno. Vodenica potočara ga sporo melje, ostaju proteini i takva brašna sa 14 odsto belančevina su sve traženija.

DOSELjAVANjE MLADIH

SELO Vrmdža kod Sokobanje poznato je po tome što iz njega mladi ne odlaze, već se u njega doseljavaju i danas broji oko 600 stanovnika. Nekada su ga krasile brojne vodenice, po jednu je imala gotovo svaka kuća. Na Vrmdžanskoj reci nekada je bilo više od 30 vodenica koje su do pre pedesetak godina mlele brašno. Vremenom su se jedna po jedna gasile, a tek pre nekoliko godina, ljudi su počeli ponovo da ih pokreću.

Iako zasad od prodaje brašna njih dvoje mogu da zarade tek jednu platu, od svojih ciljeva ne odustaju, a prinova koju čekaju motiviše ih da od vodenice naprave mesto na kojem će uživati i najmlađi.

- Vodenicu sam nasledila od dede, ali Stefan se najviše zalagao za to da je osposobimo - iskrena je Nikolina. - Kada je to zaživelo, javljale su se nove ideje i sada planiramo da otvorimo restoran u kojem će se pripremati domaći proizvodi, jela od vodeničnog brašna i kotlići pasulja. Osim toga, planiramo da napravimo i mini zoo-vrt, ali da sve ostane što autentičnije, da bi se gosti osećali kao kod kuće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje (FOTO)

Svet

0 11

OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: "Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje" (FOTO)

ISTRAŽIVAČI iz američkog analitičkog centra zaključili su na osnovu satelitskih snimaka da Severna Koreja proširuje ključni kompleks za proizvodnju oružja, uključujući i vrstu raketa kratkog dometa koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.

25. 11. 2024. u 18:13

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 6

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U BAZI 35.000 STRADALIH SRBA: Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih u Republici Srpskoj napravio najveću arhivu o žrtvama

Društvo

0 0

U BAZI 35.000 STRADALIH SRBA: Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih u Republici Srpskoj napravio najveću arhivu o žrtvama

TOKOM rata devedesetih na teritoriji BiH, prema popisu koji je sačinio Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih Republike Srpske, stradalo je 35.042 Srba, kao i nesrba koji su bili projugoslovenski opredeljeni i ostali uz Srbe. Od toga njih 3.460 su bile žene i 504 deca.

26. 11. 2024. u 07:00

VREMENSKA PROGNOZA ZA UTORAK: Temperatura ide do 15 stepeni

Društvo

0 1

VREMENSKA PROGNOZA ZA UTORAK: Temperatura ide do 15 stepeni

VREME u Srbiji danas tokom dana pretežno sunčano i malo toplije sa slabim do umerenim južnim i jugozapadnim vetrom, a sredinom dana na severozapadu, a do kraja dana i u ostalim krajevima postepeno naoblačenje uz skretanje vetra na severozapadni pravac.

26. 11. 2024. u 01:00

I MUDŽAHEDINI U NAPADU NA VOZUĆU : Istoričar Karanović o hrvatsko-bošnjačkoj operaciji na Srbe u BiH (VIDEO)

Društvo

0 1

I MUDŽAHEDINI U NAPADU NA VOZUĆU : Istoričar Karanović o hrvatsko-bošnjačkoj operaciji na Srbe u BiH (VIDEO)

OSVRNUVŠI SE na srpsko-hrvatskim odnosima tokom rata devedesetih godina 20. veka, istoričar Ognjen Karanović podseća da je hrvatsko-bošnjačka operacija počela u petak, 8. septembra iz pravca Glamoča i Kupresa, kada bivaju razbijene prve srpske linije i tada su 4. i 7. hrvatska gardijska brigada osvojile planinski vrh Veliki Vitorog.

25. 11. 2024. u 21:24

SRBI SUTRA SLAVE VELIKOG SVETITELJA Ovo nikako ne uzimajte u ruke, a ovako se treba pomoliti za zdravlje i sreću

Društvo

0 2

SRBI SUTRA SLAVE VELIKOG SVETITELJA Ovo nikako ne uzimajte u ruke, a ovako se treba pomoliti za zdravlje i sreću

PRAVOSLAVNI hrišćani i Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava slavu u čast Svetom Jovanu Zlatoustom. Ovaj svetac imao je veliki uticaj u hrišćanstvu, a običaji i verovanja koji se vezuju za ovaj dan, veoma su zanimljiva i poštovana u narodu, a u mnogim kućama je izabran za zaštitnika i krsnu slavu.

25. 11. 2024. u 18:46

Feljton

0 1

FELJTON - LORENS OD JUGOSLAVIJE PIŠE HVALOSPEV O TITU: Bil Donovan šef Američke specijalne službe OSS, slao je svoje ljude u Dražin štab

NISU samo britanski oficiri za vezu, upućivani od SOE ili Čerčila, dolazili u Jugoslaviju. Tokom 1943. i Amerikanci, pripadnici novoosnovane Službe za specijalne operacije OSS, obavljali su svoje zadatke.

25. 11. 2024. u 18:00