NATO UBIJA SA ZADRŠKOM: 70.000 obolelih i 40.000 umrlih - Posledice 78 dana bombardovanja SR Jugoslavije, 26 godina kasnije

OD 700.000 malignih tumora i 400.000 smrti za dve decenije, 10 odsto je posledica osiromašenog uranijuma. Jedan od efekata rađanje potomaka sa psihofizičkim malformacijama, i veći broj sterilnih osoba. Mortalitetna stopa od malignih tumora povećana je za čak 36 odsto 2017. u odnosu na 1998. godinu

Foto Z. Jovanović

NI 26 godina od NATO agresije na SRJ nisu prebrojane direktne žrtve besomučnog bombardovanja: ostali smo samo na procenama da je za 78 dana agresije, koja je počela 24. marta 1999, poginulo oko 1.000 pripadnika jugoslovenskih bezbednosnih snaga i 1.200 do 4.000 civila, među kojima je i 81 dete. Ali, to nisu jedine žrtve. Alijansa, koja je od tadašnjih 19 "porasla" do danas na 32 zemlje članice je nastavila da ubija "odloženo" i posle tog 10. juna, kada je zvanično završila krvavi pohod kodnog imena: Operacija sazvezničkih sila (Operation Allied Force), u SAD vođen kao Plemeniti nakovanj (Operation Noble Anvil), a kod nas nazvana pogrešno - "Milosrdni anđeo".

U intervenciji koju će iste te sile Alijanse, kasnije licemerno okarakterisati "kao najprecizniju vazdušnu operaciju sa najmanje kolateralne štete u istoriji" NATO je, kršeći međunarodno pravo, koristio oružje sa osiromašenim uranijumom (OU). Njihovi avioni su tokom tih 78 dana napravili 38.400 letova iznad naše zemlje, od kojih su 10.484 bila napadačka. U tim "akcijama" upotrebljeno je 23.614 komada vazdušne municije, a naša zemlja zasuta sa 15 tona osiromašenog uranijuma, koji dokazano sadrži kancerogene produkte. Posledice osećamo, masovno se oboleva i umire od karcinoma, a zbog ekstremno dugog vremena poluraspada osiromašenog uranijuma NATO će nas ubijati još dugo, izdaleka, podmuklo, sa zadrškom.

O genezi tog zločina i njegovim posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi, u autorskom tekstu za "Novosti", pred 26. godišnjicu, od NATO agresije pišu stručnjaci koji ovu temu ozbiljno istražuju već četvrt veka:

* Profesor dr Slobodan Čikarić, radiolog-onkolog, redovni član Akademije medicinskih nauka SLD, u penziji
* General Slobodan Petković, čija je specijalnost atomsko-biološko-hemijska odbrana, nekadašnji načelnik uprave ABHO GŠ Vojske SRJ i Načelnik ABHO u ŠVK, kao i načelnik sektora CO i pomoćnik ministra odbrane, u penziji
* Diplomata Vladislav Jovanović, diplomirani pravnik, nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ i ambasador pri UN, u penziji
* Profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg-onkolog, u penziji.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Autorski tekst objavljujemo u celini:

GENOCID I KRŠENjE KONVENCIJE

Reč genocid je složena od grčke imenice genos (rasa, pleme) i latinskog glagola cide (ubiti). Prvi put je ovu reč (genocid) upotrebio jevrejski advokat u Poljskoj Rafael Lemkin 1943. Posle Drugog svetskog rata 1948. usvojena je međunarodna Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Prema definiciji zločin genocida dat je u članu II i III.

Član II:

(a) Ubijanje pripadnika grupe (određenog naroda); (b) Uzrokovanje teških telesnih i mentalnih povreda pripadnicima grupe; (c) Namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji prouzrokuju njeno potpuno ili delimično uništenje; (d) Uspostavljajući mere s namerom sprečavanja rađanja u okviru grupe; (e) Prinudno premeštanje dece iz jedne u drugu grupu.

Član III:

(a) Genocid; (b) Plan za izvršenje genocida; (c) Direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida; (d) Pokušaj genocida; (e) Saučesništvo u genocidu.

Kao što se vidi iz navedenih članova (II, III) Zakon štiti četiri grupe: nacionalnu, etičku, rasnu i religioznu.

Foto Z. Jovanović

"MILOSRDNI ANĐEO" SEJAO SMRT

NATO alijansa izvršila je vojnu agresiju na Srbiju bez odobrenja Saveta bezbednosti krajem marta 1999. godine, koristeći municiju sa osiromašenim uranijumom (OU). "Mas mediji" su ovu agresiju nazvali "Milosrdni anđeo". A taj "Anđeo" je prosuo po zemlji Srbiji i Balkanu oko 15 tona OU (U-238), (mart, april, maj i početak juna) što iznosi 186 giga bekerela (GBq) ili 18.600 Bq po jednom stanovniku Srbije (uključujući naravno i Kosmet), a dozvoljen sadržaj u litru vode za piće je 80 Bq. Vreme poluraspada U-238 je oko 4,5 milijardi godina. Kontaminacija će trajati duže no što je do sada trajala ljudska civilizacija, a pri dezintegraciji U-238 oslobađa alfa i gama zrake prelazeći u 14 potomaka. Svi su radioaktivni sem poslednjeg (izotop olova Pb-206).

Gama zraci su niskog intenziteta i male energije tako da ne deluju destruktivno na biološke sisteme u meri koja treba da nas zabrinjava. Ali zato alfa zraci poseduju relativno veliku energiju (5 MeV - za jedan jonski par potrebna je energija od 34 eV). Dakle, poseduju veliku specifičnu jonizaciju preko koje deluju destruktivno na biološke sisteme. U-238 ima malu specifičnu radioaktivnost (12,4 kBq/g). Ovaj alfa korpuskularni zrak ima malu prodornu moć u materijalnom medijumu: dva do tri santimetra u vazduhu, nekoliko desetina mikrometara u materijalnom medijumu jedinične gustine (voda, zemljište, meka tkiva, krv).

Foto I. Marinković

U toku ratnih dejstava municijom sa OU, stvara se radioaktivna prašina uranijumovih oksida (1 - 6) čije su čestice mikronskih dimenzija (1-5 mikrometara). Vazdušne struje odnose ovu prašinu u više slojeva atmosfere gde se stvaraju oblaci radioaktivne prašine. Horizontalne vazdušne struje (vetrovi) raznose ove oblake na velika rastojanja (desetine i stotine kilometara). Ova prašina se spušta na zemlju danima i mesecima dospevajući na površinu zemlje, površinske vode, biljke, domaće i divlje životinje.

Stanovnici svih uzrasta i oba pola su u situaciji da unose u organizam uranijumsku prašinu disajnim i digestivnim putem. Krvotokom se ove radioaktivne čestice raznose po celom organizmu i praktično stižu do svake ćelije u organizmu.

Foto I. Marinković

Oksidi uranijuma koji su rastvorljivi u vodi imaju malo biološko vreme poluraspada, i za pet do 10 dana uneti radioaktivni materijal se u celini izbacuje iz organizma preko urotrakta. Oksidi uranijuma koji su nerastvorljivi u vodi, deponuju se u kostima i drugim organima, imaju biološko vreme poluraspada 10 do 15 godina. Iako se radi o relativno maloj količini radioaktivnog materijala koji se relativno brzo izlučuje iz organizma preko urotrakta, zbog visoke specifične jonizacije alfa čestica poseduje kancerogeno i mutageno dejstvo na genom ćelija gonada. Posledice su pojava malignih tumora, rađanje potomaka sa psihofizičkim malformacijama, povećan broj sterilnih osoba oba pola. Po nekim autorima i povećanje autoimunih oboljenja može da se poveže sa osiromašenim uranijumom. S obzirom na veliko vreme poluraspada U-238, da je ovaj materijal (15 tona) ostao na prostorima Srbije i na dug latentni period za solidne tumore (95 odsto svih tumora), može se očekivati i dalje povećanje malignih tumora na ovim prostorima kao i mutacija genoma u ćelijama gonada.

Foto N. Fifić

BUKNULA EPIDEMIJA KARCINOMA

POSTAVLjA se pitanje da li je i u kojoj meri OU uticao na povećanje i smrtnost od malignih tumora u Srbiji i drugim zemljama sveta, gde je korišćena municija sa OU.

Međunarodna agencija za istraživanje raka objavila je 2015. listu kancerogenih agenasa koja sadrži 116 materija. Među njima se nalazi 13 materija koje emituju jonizujuće zrake (alfa, beta, gama, iks, neutroni). Na broju 98 stoji: "radionuklidi, alfa čestice".

S obzirom na to da U-238 pri dezintegraciji nukleusa atoma oslobađa alfa zrake (korpuskularne prirode), koji poseduju relativno veliku energiju (5 MeV) i time veliku specifičnu jonizaciju (broj jonskih parova na jedinici puta), ukoliko ove čestice dospeju u krvotok mogu da dođu u kontakt sa svakom ćelijom u organizmu, ali kako su dimenzije čestice OU relativno velike (jedan do pet mikrometara), iste ne mogu da prođu kroz ćelijsku membranu. Ali, zato iz nukleusa atoma U-238 se katapultira alfa čestica (dva protona i dva neutrona) nano dimenzija i lako prolazi kroz membranu ćelija stižući do subcelularnih struktura (i DNK u kome je smešten genetski kod), a koje se nalaze na odstojanju od ćelijske membrane nekoliko desetina nanometara, što dovodi do poremećaja njene strukture i obolevanja.

Foto N. Fifić

Pratili smo kretanje malignih tumora u svetu i Srbiji krajem prošlog i početkom ovog veka. Koristili smo publikaciju Svetske zdravstvene organizacije Cancer incidence in five continents, izveštajima registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović-Batut" i izveštajima Republičkog statističkog zavoda Srbije. Utvrdili smo da je stopa incidencije malignih tumora u Srbiji (Vojvodina) bila gotovo dvostruko manja u odnosu na stope razvijenih evropskih zemalja. Tokom prve decenije 21. veka stopa incidencije malignih tumora u Srbiji (Centralna Srbija i Vojvodina) rasla je u proseku dva odsto godišnje. U isto vreme ova stopa je u SAD opadala u proseku 0,6 odsto godišnje.

Stopa mortaliteta od malignih tumora u Srbiji je u istom periodu rasla u proseku 2,5 odsto, a u SAD ova opadala u proseku 1,6 odsto godišnje.

Foto N. Fifić

Ako se sa relativnih brojeva pređe na apsolutne, dolazimo do podataka da je ukupan broj novoregistrovanih malignih tumora u Srbiji u navedenom periodu iznosio 333.000. Ako ovaj broj podelimo na prvu i drugu polovinu dekade, onda dolazimo do podataka da je u drugoj polovini dekade registrovano 15.000 tumora više (+ 9,5 odsto) nego u prvoj polovini dekade. Stopa mortaliteta od malignih tumora u Srbiji u periodu 2001. do 2010. godine povećavala se u proseku 2,5 odsto godišnje. U SAD je opadala u istom periodu u proseku 1,6 odsto godišnje. Ukupan broj umrlih od malignih tumora u navedenom periodu kretao se oko 188.000. U drugoj polovini dekade umrlo je više 9.935 (+11,0 odsto) slučajeva u Srbiji.

Veoma je interesantno kretanje stopa incidencije i mortaliteta od sistemskih malignih tumora (leukemije/limfomi i ostali: C 81- C 96) u Srbiji od 2001. do 2010. godine. Od 2001. do 2005. ove stope su se kretale slično stopama za sve maligne tumore. Od 2006. godine dolazi do naglog skoka i jedne i druge stope: 59 i 110 odsto. Na kraju posmatranog perioda stopa incidencije malignih tumora u Srbiji bila je veća za 110 odsto u odnosu na 2001. godinu, a stopa mortaliteta bila je veća za 186,1 odsto u odnosu na 2001. godinu. Ove razlike nisu nastale slučajno, već je neki kancerogeni agens stigao u životni milje Centralne Srbije s kojim su dolazili u kontakt stanovnici, njih 5,5 miliona svih uzrasta i oba pola. Kako je prašina U-238 nošena vazdušnim strujama pre sedam-osam godina, što je prosečan latentni period za sistemska maligna oboljenja, nameće se zaključak sam po sebi: OU je odgovoran za enormni skok stopa incidencija i mortaliteta od sistemskih malignih tumora u Srbiji.

Foto N. Skenderija

Interesantne podatke smo dobili od Republičkog statističkog zavoda o kretanju broja stanovnika i mortaliteta u Srbiji u periodu 1998. do 2017. godine. Ukupan broj stanovnika u Srbiji (C. Srbija i Vojvodina) 1998. godine bio je oko 7.620.000. Mortalitetna stopa te godine od malignih tumora iznosila je 230 umrlih svih uzrasta i oba pola na 100.000 stanovnika. Radi se o godini pre agresije NATO na Srbiju. Broj stanovnika u Srbiji 2017. godine bio je oko 7.020.000, a mortalitetna stopa od malignih tumora iznosila je 313 umrlih na sto holjada stanovnika svih uzrasta i oba pola. Dakle, mortalitetna stopa od malignih tumora povećana je za 36 odsto 2017. u odnosu na 1998. godinu.

Nije teško izračunati da je broj novoregistrovanih malignih tumora u Srbiji iznosio tokom 20 godina posle NATO agresije 700.000, a ukupan broj umrlih od malignih tumora iznosio 400.000. Ako pođemo od podataka međunarodne agencije za istraživanje raka i naših podataka na osnovu praćenja stopa incidencije i mortaliteta od malignih tumora u Srbiji u prvoj deceniji ovog veka, može se zaključiti da je "Milosrdni anđeo" odgovoran za 70.000 novoregistrovanih malignih tumora u Srbiji i za 40.000 umrlih od malignih tumora svih uzrasta i oba pola.

Nismo se upuštali u kalkulaciju broja novorođene dece sa psihofizičkim malformacijama, niti broja sterilnih muškaraca i žena u korelaciji sa OU.

Foto Vojska Srbije

UDAR NA ŽIVOTNU SREDINU

ZA nas je uvek opravdano i legitimno pitanje: Zašto su u životnu sredinu Srbije ostavili svoj vrlo opasan radioaktivni otpad, iako su znali kakve posledice on izaziva kod vojnika i stanovništva Srbije/civila koji ne učestvuju u ratnim dejstvima, a raspolagali su bogatim arsenalom, kojim su mogli izvršavati sve svoje ratne zadatke!

Odgovor je jednostavan: Činili su to planski i namerno, zato da bi se oslobodili svog radioaktivnog otpada, koji su po svim međunarodnim propisima, morali da skladište i čuvaju na sopstvenoj teritoriji, a to je za njih bilo skupo, a i rizično, pa ga zato beskrupulozno seju po svetu, ostavljajući ga drugima na čuvanje, ne mareći za posledice kod stanovništva, za koje su znali.

Foto M. Anđela

A evo i dokaza: Još davno, 30. oktobra 1943. jedan od naučnika iz projekta "Menhetn", pismom je upozorio generala Leslija Gruvsa, da uranijum i produkti koji emituju radioaktivno zračenje mogu da dođu u organizam udisanjem, putem hrane ili vode.

Inhalacija uranijuma će onda biti praćena iritacijom sluzokože nosa, grla i bronhija, koja će se javljati od nekoliko sati do nekoliko dana, a da, i u gastrointestinalnom traktu produkti radioaktivnog zračenja mogu da izazovu različita oboljenja u vidu čireva i perforacija organa, koja mogu da dovedu do smrti. Kao da je još tada opisivao neka oboljenja od kojih su obolevali veterani Zalivskog i balkanskih ratova, posle upotrebe municije sa OU.

Ministarstvo energetike SAD je sprovelo ispitivanja kod svojih radnika koji su radili u pogonima za preradu rude uranijuma u državi Kentaki, i priznalo da uranijum koji je prerađivan u "vojnim reaktorima" sadrži tragove neptunijuma, plutonijuma i uranijuma-236, elemente koji su hiljadama puta kancerogeniji nego prirodni uranijum, da smeša radioaktivnih elemenata (a to je u stvari radioaktivni otpad od koga su oni proizvodili municiju sa OU) ima dugo vreme poluraspada, te zato zadržavajući se u organizmu, izaziva kancerogenezu (proces za vreme inkubacije maligniteta u organima gde se zadržava).

Foto Vojska Srbije

To za nas dalje znači da su rejoni gde je upotrebljavana municija sa OU kao kancerogeni materijal, rejoni gde je radioaktivna kontaminacija raznošena vetrom, vodom kontaminirani i da kod vojnika i stanovnika koji su tu boravili ili borave može da dovede do kontaminacije organizma, a u daljem do oštećenja ćelija organa, izazivajući kancerozna i druga oboljenja.

Bivši major američke vojske, fizičar po struci, Dag Rok - Doug (Douglas) Rokke, radio je na programima za razvoj projektila sa OU... Kao stručnjak angažovan je na dekontaminaciji američkih vozila pogođenih granatama sa OU tokom prvog Zalivskog rata u "prijateljskoj razmeni vatre", kao i posle požara u "Kampu" (Doha, Kuvajt, 1991. g) gde su prikupljali tehniku posle završetka ratnih operacija. Požar je zahvatio tenkove "abrams" koji su u borbenom kompletu imali granate sa OU, vozila nosače tenkovskih granata sa OU, kojom prilikom je došlo do kontaminacije tehnike, okoline i ljudstva, koje je imalo posledice. Zato se posvetio radu na objašnjavanju pojma "zalivski sindrom", vlasti u SAD su ga proglasile "teoretičarem zavere" i otpustile iz službe. On je 1994. objavio dokumenta kojima je potvrdio da je vlada SAD bila svesna genocidne prirode OU, još od 1943. u vreme kada su SAD razvijale nuklearno oružje.

Neurolog i neuroonkolog specijalizovana za lečenje primarnih tumora mozga i tumora kičme, dr Aleksandra Miler, radila je za američko MO, a u svojim radovima navodi podatke o genotoksičnosti OU.

Foto "Novosti" 

Profesor dr Asaf Duraković (rođen u Stolcu, BiH), lekar specijalista radiologije i nuklearne medicine, svetski priznati naučnik sa tri doktorata u oblasti prirodnih nauka, predavač na svetski poznatim univerzitetima u SAD, Kanadi, Japanu, radio je za američko MO, bio je poznati istraživač štetnosti OU na ratištima američke vojske u Iraku, Avganistanu, na Balkanu. Dokazao je vezu između OU i "zalivskog sindroma" koji je definisan kod veterana Zalivskog rata. O tome je svedočio pred američkim naučnim i političkim ustanovama. Došao je u sukob sa administracijom, zbog čega je otpušten iz službe i bezočno proganjan.

Nemački profesor dr Horst Ginter je kao mlad lekar radio u Iraku. Tamo se ponovo vratio, na poziv za pomoć od svojih prijatelja posle zalivskih ratova, u kojima je korišćena municija sa OU. Objavio je radove u kojima je dokazao uzročno-posledičnu vezu između OU i oboljenja stanovnika, posebno dece u Iraku posle rata 1991. Ostavio je značajne radove i svedočanstva iz ove oblasti. Interesantan je primer lukavstva kojim se poslužio da bi dokazao svoje tvrdnje o štetnom uticaju OU na zdravlje ljudi: on je u Nemačku iz Iraka 1992. doneo ostatke municije sa OU i predao jednom institutu na ispitivanje. Naravno, dokazano je da uzorci sadrže OU, pa ga je institut prijavio nadležnim institucijama, a sud u Berlinu ga osudio na novčanu kaznu... zbog neodgovornog rukovanja radioaktivnim materijalom, zbog kojeg je postojala mogućnost kontaminacije, što može da izazove narušavanje zdravlja... Presuda i potvrda od relevantne državne i naučne institucije mu je i bila potrebna za potvrdu svojih tvrdnji o štetnom uticaju OU na zdravlje ljudi. A nemački ministar odbrane, januara 2001. bezočno laže svoj narod: "...posle svih naučnih ispitivanja i medicinskog iskustva, posebno kod vojnika, rizik po zdravlje je zanemarljiv."

Foto S. Pikula

Profesor dr Alfred Šot je dokazao vezu između hromozomskih aberacija koje su se javljale kod dece veterana Zalivskog rata i OU, i koje će se ponavljati u lancu potomstva ovih porodica, što je prava epidemija.

Poznavanje stepena opasnosti dobro ilustruje sledeći primer, koji u svom članku iznosi naučnik Leonard A. Dietz: "U februaru 1980. sudskim nalogom države Njujork prisiljeno je postrojenje za proizvodnju penetratora od osiromašenog uranijuma da prestane sa proizvodnjom, jer su svakog meseca prevazilažene propisane granice oslobođene radioaktivnosti u vazduhu od 150 mikrokirija". Ova vrednost odgovara količini od 387 grama OU (a samo u jednom projektilu je oko 298 grama OU).

Foto Tanjug

Zar ne smemo, i ne treba da se zapitamo: ako su vlasti države Njujork bile zabrinute zbog pojave radioaktivnosti u vazduhu, čiji je mesečni ekvivalent radioaktivnosti jednog-dva projektila, kako da mi ne budemo zabrinuti za efekte koje mogu proizvesti više desetina hiljada projektila sa OU, koji su u vreme NATO agresije i bombardovanja "večno ostavljene nama na čuvanje".

ČINjENjE, A NE IZGOVORI

NAPRED navedeni podaci o vrsti, načinu i stepenu zagađenosti životne sredine, broju obolelih i umrlih od malignih tumora u Srbiji, do kojih je došlo zahvaljujući "Milosrdnom anđelu" 1999. možemo zaključiti da je NATO u agresiji na Srbiju 1999. planski i namerno počinio genocid sui generis.

I ove godine ćemo na svim nivoima obeležiti godišnjicu NATO agresije na Republiku Srbiju. Svih ovih godina vršene su i promene u strukturi vlasti, ali do sada se nije ništa značajnije uradilo, da važan nacionalni projekat: Formiranje Međuresornog koordinacionog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu i zdravlje stanovništva dobije legitimitet na Vladi i u Skupštini Srbije i 2018. potpisani Ugovor između ministarstva i Vlade postane pravosnažan i da se otpočne sa njegovom realizacijom.

Foto Tanjug

Zato još jednom ističemo potrebu da treba iskoristiti priliku, da se institucije države Srbije, naučnici i istraživači, svojim rezultatima pridruže zajedničkim naporima da se na naučnoj osnovi ispita ponašanje kontaminacije stvorene tokom NATO agresije u životnoj sredini i njen uticaj na zdravlje stanovnika Srbije.

Nama je i obaveza, da onima kojima je zdravlje ugroženo i narušeno događanjima, za nas kobne 1999, pomognemo da ostvare svoja prava, u organizaciji i uz pomoć sopstvene države.

Foto N. Fifić

Moramo se, takođe, založiti za pokretanje postupka za zabranu proizvodnje i upotrebe municije sa OU, da se postojeći stokovi na propisani način delaboriraju i radioaktivni delovi čuvaju u skladištima radioaktivnog otpada.

Nedostatak finansijskih sredstava, politička pristrasnost, pritisci, niti bilo šta drugo, ne mogu da budu opravdanje za nebrigu o ljudima koji su kao prave patriote branili svoju zemlju ili žive pored teritorija koje su bombardovane, i ne svojom krivicom dovedene u situaciju da budu kontaminirani, pa da oni i njihovo potomstvo, možda imaju posledice po svoje zdravlje. Njima se mora dati pravi i siguran odgovor i pružiti pomoć, posebno u ovom i narednom periodu kada je zbog sve većeg protoka vremena evidentna pojava bolesti izazvanih zagađenjem životne sredine u toku NATO agresije. Niko nema pravo da im to uskrati.

Foto M. Koković

To je zakonska obaveza onih koji su ili će biti na odgovarajućim državnim funkcijama, ali i moralna obaveza svih nas koji poznajemo ovu problematiku, prema ovim i budućim generacijama, kojima su životna sredina u nekim delovima zemlje, život i zdravlje u njoj veoma ugroženi.

Foto Tanjug

Zato ne smemo biti pasivni i mirno spavati. Ako to ne rešimo, niko nas ne može opravdati, a generacije koje dolaze nam neće oprostiti.

 Ne sme da se zaboravi !!! 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije