POČETAK BORBE ZA ISTINU I PRAVDU: Sa deset godina označena sam kao državni neprijatelj i etiketirana kao kriminalac

IMALA sam devet godina 1945. kada je moj otac u Jugoslaviji optužen za ratne zločine.

NESTAŠLUK Jelisaveta za volanom "malog auta", Foto Arhiv Jelisavete Karđorđević

Mi ostali članovi porodice zločincima smo proglašeni 1947. godine. U uzrastu od deset godina označena sam kao državni neprijatelj. Iako sam znala da mi je zabranjeno da se ikada više vratim u svoj dom u Jugoslaviji, tamo gde sam rođena, ipak dugo nisam razumela da sam etiketirana kao kriminalac. Bila sam neprilagođena i izgledalo je da nigde ne pripadam; osećala sam se izopštenom i činilo mi se da sam za nešto kažnjena, ali nisam znala zbog čega sam tačno kažnjena.

U martu 1947. godine Titova vlast je donela zakon kojim su nam oduzeti državljanstvo, pasoši i imovina, i kojim je svakome od nas izričito zabranjeno da se ikada više vrati u zemlju. Kada sam shvatila šta nam se tačno dogodilo, počela je da me proganja čežnja za povratkom. Ja sam tamo rođena i osećala sam da nije pošteno da ostanem bez doma i identiteta i da se selim s jednog mesta na drugo. Postala sam lutalica i avanturistkinja.

Kad sam prvi put ponovo kročila na tlo Jugoslavije, politička situacija se menjala iz dana u dan. Zemlja je polako tonula u bezdan međunacionalnih trzavica, podela i građanskog rata. Jugoslavija je nestajala pred našim očima, a mi smo bili nemoćni da zaustavimo taj sunovrat. I pored toga, pratila sam svoje srce i pronalazila davno oduzetu otadžbinu. I našla sam je. Tako je počela moja borba za istinu i pravdu. I traje do danas.

ROĐENA sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka.  Moj otac je bio knez Pavle, koji je u periodu od 1934. do 1941. godine bio regent Jugoslavije. Kralju Petru II je bilo samo 11 godina kada je njegov otac kralj Aleksandar pao kao žrtva atentata u Marselju 9. oktobra 1934. Tako je moj otac postao regent i Petrov staralac do njegovog punoletstva, koje će nastupiti u septembru 1941.

Moja majka je bila prelepa grčka princeza Olga, koja je uvek bila divno obučena. Moj otac je obično nosio belu uniformu i bio je veoma zgodan.

Imala sam mnoštvo igračaka kojima sam mogla da se igram, a plišane mede su mi uvek bile draže od lutaka. Jedna od mojih omiljenih živih životinja bio je veliki beli rundavi ovan, koji je živeo u vrtu Belog dvora. Obožavala sam da guram prstiće u njegovo krzno i posmatram kako se moji prsti gube u vunenim pramenovima.Volela sam da sedim na maminoj bundi i da iz nje pokušavam prstima da iščupam pramenove krzna.

TOKOM leta bismo odlazili u Sloveniju, na Brdo kod Kranja. Tu smo boravili u velikom austrijskom zamku iz 15. veka, koji je moj otac kupio. Na zidovima oko unutrašnjeg dvorišta rasla je vinova loza. Volela sam da trčim po bašti sa svojim škotskim terijerom Pipijem. Često bismo odlazili do obale jezera. Uvek sam sa sobom nosila nekoliko jabuka i čim bismo stigli do obale, pozivala bih Ivicu i Maricu, dva mala pegava jelena, koji bi doskakutali do mene. Davala bih im jabuke koje bi oni sa uživanjem grickali. Jelen Ivica je bio slep od rođenja, ali je, srećom, njegova sestra Marica uvek bila uz njega i pomagala mu da ne naleće na drveće. Bili su sasvim pitomi i voleli su da budu sa mnom jer sam i ja bila mala, pa me se nisu plašili.

U neposrednoj blizini nalazila se kućica sasvim nalik na vilinsku, sa plavo obojenim drvenim prozorskim kapcima. U kućici je postojala dnevna soba sa stoličicama, kao i malena kuhinja s malim šporetom (koji, doduše, nije radio), šerpama i tiganjima. Na kuhinjskim prozorima bile su okačene plave zavese, u skladu sa bojom prozorskih kapaka.

Pretvarala sam se da kuvam mlade krompiriće i spanać u malenim sudovima, pa da ih potom jedem s tanjirića. Tamo sam provodila sate i sate sa svojim psom Pipijem. Njih dvoje su bili veliki prijatelji i voleli su da se igraju zajedno, čas skačući na male stolice, čas silazeći s njih. U bašti se nalazio veliki kavez u kojem su živeli bucmasti zečevi sa ružičastim očima. Bili su umiljati i nežni, i voleli su da grickaju šargarepu i jabuke.

Moj stariji brat Aleksandar je 13. avgusta 1940. godine slavio šesnaesti rođendan, a jezero je izgledalo kao zapaljeno lampionima s malih čamaca. Nisam bila pozvana na tu proslavu jer sam imala samo četiri godine, ali sam kroz prozor posmatrala vatromet i raskošna svetla.

U BELOM dvoru, na obodu Beograda, moja dva brata Aleksandar i Niki imali su svaki svoj mali električni automobil, zvao se ‘mali auto’ sa jakim akumulatorima ispod zadnjeg sedišta. Obojica su bili ponosni na te automobile i sigurno nisu želeli da njihova mala sestra dira to blago. Ja sam, međutim, žudela da sednem za volan nekog od tih automobila i zato sam jednog dana, kad me niko nije posmatrao, uskočila u jedan auto. Prethodno sam pažljivo posmatrala kako Niki pali motor, pa sam sada samo ponovila njegove postupke.

Na moje oduševljenje, automobil se brzo pokrenuo i našla sam se na drumu. U tom trenutku sam začula povike i videla kako moja dadilja i stražar, policajac Bradić, trče za mnom. Bradić me je stigao i uspeo da isključi motor. Izvukao me je iz automobila i predao me dadilji, koja je bila zadihana jer je trčala uzbrdo. Bila sam veoma ponosna i srećna što sam uspela da pobegnem i odvezem se poprilično daleko, dok me na kraju nisu uhvatili. I Pipiju je to sve delovalo zabavno, pa je trčao za automobilom u kojem sam se vozila i sve vreme uzbuđeno lajao. Srećom, taman smo se na vreme sklonili s puta jer su upravo u tom trenutku na prilaz kod kapije stigla dva prelepa lipicanera koji su vukli kočiju ka Belom dvoru.

Jednog vrelog popodneva moj ovan i ja smo bili kraj bazena u bašti Belog dvora. On je voleo tamo da stoji i da me gleda kako skačem u vodu i izlazim iz nje. Ovog puta sam, pre nego što sam ušla u vodu, nekoliko puta optrčala bazen dok se nisam iznenadno sudarila sa ovnom i nepripremljena upala u vodu. Tako sam, kao devojčica od dve godine, naglavačke upala u bazen, sva okupana svetlošću. Sve dublje sam tonula, ali strah uopšte nisam osetila. Videla sam mehuriće živih boja kako lebde oko mene. Onda me je dadilja povukla za noge, izvadila me iz bazena i umotala u peškir. Bila je to prva avantura u mom životu koju sam zapamtila. Ovan mi je prišao sasvim blizu, pa sam mogla da se privijem uz njega kako bih se ugrejala i osušila.

U MOJOJ igraonici na spratu nalazio se veliki kavez s kanarincima. Jednog jutra otišla sam da ih obiđem i ugledala dva mala jajeta u gnezdu koje su oni svili. Ubrzo potom izlegla su se dva ptića, pa su se sada u kavezu nalazila četiri kanarinca. Ptići su brzo porasli i zaokruglili se, perje im je požutelo i nije prošlo mnogo vremena, a oni su već veselo pevali sa svojim roditeljima. U sredini sobe nalazio se veliki okrugli sto prekriven tamnocrvenim stolnjakom. Bilo mi je beskrajno zabavno da se ušunjam ispod stola i da se tu krijem od majke i dadilje. Mislila sam da me njih dve neće pronaći ako budem dovoljno tiha. Moja braća se nisu lepo ponašala prema meni: govorili su da će se igrati žmurke sa mnom, ali onda nikada ne bi došli da me potraže, pa bih ja tako dugo ostajala sama pod stolom.

U vreme kad bi se servirao čaj, često bi bila poslužena i zdela oguljenih belih oraha, uz palačinke s limunovim sokom uvaljane u prah-šećer. Druga hrana koju sam volela bile su pečurke i jabuke, a godinama kasnije uspevala sam da pronađem isto u Srbiji.

ZGNjEČEN ŠEŠIR PREDSEDNIKU

U SAMOM Belom dvoru postojalo je veliko stepenište s mesinganom ogradom sve do vrha. Volela sam da stojim na prstima na prvom spratu i da onda preko ograde bacam svoje igračke; ponekad bi se dogodilo da neka od tih igračaka padne na glavu važnim gostima moga oca. Tako je, jednom, moj omiljeni crno-beli panda aterirao na šešir predsednika Ministarskog saveta i zgnječio mu šešir. Ocu je bilo dosta tih detinjarija, prekipelo mu je i naložio je da se postavi mreža kako ne bih i ja pala preko ograde. Imao je veliki strah od visine. Ponekad bi mi dozvolio da sedim na njegovom stolu dok radi. Tada bih pokušavala da čupkam dlačice na njegovim prstima, smatrajući da je i to krzno.

 SUTRA: PRESTLONASLEDNIK SE  SUZAMA OPRAŠTAO OD KNEZA 

Preporučujemo

Feljton

0 3

VOJVODA PUTNIK MRSI POĆOREKOVE PLANOVE: Mišićeva armija je, nakon oslobođenja Valjeva, proterala neprijatelja na obalu Save

16. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

PIROVE AUSTRIJSKE FANFARE U BEOGRADU: Puna tri dana, po najžešćem mrazu, kralj Petar pratio je protivofanzivu srpske vojske

15. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

OSIONI OKUPATOR NIJE OČEKIVAO SRPSKU OLUJU: Dolazak 1.300 kaplara iz skopskog Đačkog bataljona preporodio Prvu srpsku armiju

14. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

SRPSKI STRATEŠKI POTEZI ZBUNjUJU OSKARA POĆOREKA: Užička vojska se istakla u toku borbi na Drini i na položajima za odbranu Valjeva

13. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije