IZUMITELJ PRVOG MODERNOG KOMPJUTERA I PIONIR VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Ko je bio DŽon fon Nojman, jedan od najgenijalnijih umova svih vremena

KO je bio Džon fon Nojman, genijalni mađarsko-američki matematičar, glavni junak jedne od najpopularnijih knjiga prošle godine u svetu i u Srbiji - "Manijaka" argentinskog pisca Benhamina Labatuta?

Foto: Wikipedia

Čudo od deteta, već sa šest godina razmenjivao je šale sa ocem na klasičnom grčkom i delio osmocifrene brojeve iz glave. Promenio je svaku oblast koje se dotakao: bio je izumitelj teorije igara i prvog kompjutera koji se može programirati, pionir veštačke inteligencije, digitalnog života i celularnih automata, i jedan od matematičara koji je dao bitan doprinos pravljenju prve atomske bombe.

Rođen je kao Janoš u jevrejskoj porodici, 28. decembra 1903. u Budimpešti, a umro od raka 8. februara 1957. u Vašingtonu. Od malih nogu pokazivao je neverovatnu memoriju. Njegova porodica je katkad zabavljala goste prikazujući Džonovu sposobnost da zapamti telefonski imenik. Gost bi izabrao nasumice stranicu i kolonu. Mladi Janoš bi zatim pročitao izabranu kolonu nekoliko puta, a onda bi odgovarao na bilo koje postavljeno pitanje u vezi s tim: od toga ko je vlasnik određenog broja, do recitovanja imena, adresa i brojeva po redu. Sa dvanaest godina bio je na nivou matematičkog poslediplomaca. Voleo je i istoriju, naročito Vizantije, život Jovanke Orleanke, Američki građanski rat...

Godine 1913. njegov otac dobija titulu i porodica Nojman stiče mađarsku oznaku za plemstvo. Tako je Nojman Janoš postao Janoš fon Nojman, što je kasnije promenio u nemačko Johan fon Nojman. Predavao je na Berlinskom Univerzitetu kao najmlađi docent u istoriji, od 1926. do 1930. godine, kada su on, majka i braća emigrirali u Ameriku.

Iste godine startuje kao gostujući predavač Prinstonskog univerziteta, istovremeno radeći i u Institutu za napredne studije u Prinstonu, gde će ostati do smrti. U istom institutu su, u različitim vremenskim periodima, radili i Albert Ajnštajn, Robert Openhajmer i mnogi drugi. Fon Nojman je bio i mozak i inspiracija pri dizajniranju i konstrukcijii Prinstonskog računara - jednog od prvih računara koji se mogu programirati, poznatog kao IAS kompjuter.

Genijalni naučnik, bar kako ga opisuju prijatelji, saradnici i poznanici u Labatutovom delu, nije rezonovao kao bilo koje drugo ljudsko biće, niti je imao moralne dileme ili grižu savesti, jer njegov jedini bog bila je - nauka. I za njen razvoj učinio bi sve. Ljudski životi spram nauke delovali su mu "banalno". Ipak, on i supruga vodili su veoma nekonvencionalan, čak bi se moglo reći "nenaučnički", način življenja, prepun zabava i noćnih tuluma. Tokom boravka u Nemačkoj bio je stalni posetilac berlinskih kabarea. Obožavao je i brzu vožnju kolima, mada je bio jako loš vozač i često imao nezgode.

Umro je od raka, verovatno kao posledica radijacije. Do poslednjeg dana panično je odbijao pomisao da će prestati da postoji, odnosno da će njegov um prestati da funkcioniše. Bolničku sobu u kojoj je ležao čuvale su specijalne snage, a agenti danonoćno dežurali da u bunilu ne "izbrblja" državne tajne, ali i da eventualno uhvate neku novu genijalnu misao, ako je izusti.

Pre nego što je sasvim zaćutao, fon Nojmana su pitali kakav bi trebalo da bude kompjuter ili neka druga mehanička sprava da bi mogla da počne da razmišlja i ponaša se kao ljudsko biće. Posle duže pauze prošaputao je: "Trebalo bi da poraste, a ne da bude napravljen. Morao bi da razume jezik, da čita, da piše, da govori. I morao bi da se igra, kao dete."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije