VRH PIRAMIDE PRAVDE I PRAVIČNOSTI: Valtazar Bogišić i Marko Miljanov uzidani u temelj naše kulture

DELO Valtazara Bogišića i delo Marka Miljanova su impresivna svedočanstva o Crnoj Gori, i kao takva predstavljaju kulturno-istorijski spomenik od izuzetne važnosti.

Cetinje iz vremena Marka Miljanova i Valtazara Bogišića, Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Arhiv Crne Gore, Arhive cetinjskih muzeja, Vikipedija, Fejsbuk...

To su ljudi koji su, za svoje vreme, stajali na visokoj letvici saznanja i koji su znali šta hoće, i imali snage da to učine, stvarajući dela koja su bila u funkciji odbrane opstanka jednog malog naroda, u borbi za pravdu, pravičnost i ljudske vrline. Obojica, svaki na svoj način, uzidani su u temelje slovenske civilizacije.

Koliki je bio značaj Valtazara Bogišića za Crnu Goru i crnogorsko društvo vidi se iz jednog teksta iz 1888, u “Glasu Crnotrca”, koji ga naziva crnogorskim Tribonijanom (pisac Justinijanove kodifikacije), u kome se kaže: “Bog dao da i ovo po narod crnogorski po opštu kulturu blagodetno novo delo dr. Valtazara Bogišića, crnogrskog Tribonijana, i blagodetnim plodom urodi”. Zakoni moraju biti pravedni, da bi bili zakoni - kaže Bogišić, a njihov smisao možemo najbolje otkriti samo ako zakonu, pristupimo iznutra, neposrednim proučavanjem društvenih prilika i potreba.

S DRUGE strane, Marko Miljanov, kao čovek iz naroda bio je neodvojiv deo od samih korena narodnog života. Svojim ličnim životom, načinom prosuđivanja i književnim izrazom dao je pravac i smisao tumačenju moralnog fenomena. Iz dubine prošlosti starih kultura, iz memorije sećanja crnogorskog čoveka izneo je na svetlost dana moralne standarde i odabrao “primjere” - uzore koje je iskazao darom pravog književnika. Njegovo književno delo je, u suštini, afirmacija najviših etičkih principa, bez obzira što je pisano u jednom trenutku kada je veliki vojvoda primetio da njegovo pleme “s visine u nizinu pada” i da treba nešto učiniti da se to spasi. Dajući primere “čojstva i junaštva” Marko Miljanov razvija svoju priču o ljudskim dužnostima, o potrebi podsticanja takvih etičkih normi, u našim međusobnim odnosima, koje će ljude uvek opredeljivati za velikodušnost i dobročinstvo. Zato je čovek, po Miljanovu, dužan da i u zlu i u dobru, pobeđuje sebe, da misli na drugog, da odvaja časno od nečasnog, plemenito od neljudskog. To su bile njegove poruke i pouke, ali i njegova aktuelnost i trajanje.

Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Arhiv Crne Gore, Arhive cetinjskih muzeja, Vikipedija, Fejsbuk...

U delu i jednog i drugog nalazimo bogatstvo podataka o životu i ljudima, zrela i merodavna rasuđivanja o događajima, slike ljudi i ljudskih sudbina, saznaćemo dosta o odnosima među ljudima, društvenim slojevima i plemenima, kao i o krupnim istorijskim događajima kada se radi o opstanku naroda. Iz svega toga, može se, danas, pred našim očima oblikovati slika jednog vremena i čoveka u tom vremenu.

VALTAZARA  Bogišića i njegova ulogu u sagledavanju složenih odnosa, s jedne strane, ali i na ispitivanje i analizu jednog društvenog običaja (fenomena) - krvne osvete, koji je bio prisutan na području Crne Gore, s druge strane, posmatrali smo u širem uporedno-istorijskom kontekstu. Naime, Bogišićeva kodifikatorska misija potrajala je više od 15 godina i okončana je donošenjem Opšteg imovinskog Zakonika za Knjaževinu Crnu Goru u proleće 1888. godine. Boraveći u Crnoj Gori, Bogišić je upoznao društvenu stvarnost, strukturu i institucije plemenskog društva. Uvideo je da je običajno pravo vrlo živo u toj zemlji patrijarhalnog društva, sa plemenskom strukturom, da je pisanih zakona, naročito u oblasti građanskog prava, bilo veoma malo. Izradi Zakonika prethodila su Bogišićeva istraživanja običajnog prava u ondašnjoj Crnoj Gori, čime je on detaljnije  upoznao strukturu plemenskog društva ovih zemalja. Anketa o pravnim običajima u Crnoj Gori, Hercegovini i severnoj Albaniji smatra se njegovim, najsistematičnijim istraživanjem običajnog prava. Upoznavanje običajnog prava i faktičkog stanja na terenu, dalo je Bogišiću inspiraciju za sociološko proučavanje plemenskog društva u Crnoj Gori, čime je došao do dragocene građe na osnovu koje mi danas analiziramo jednu značajnu fazu u procesu trajanja i razvoja crnogorskog društva. Na osnovu Bogišićevih radova, kao i široko postavljenoj metodi anketnih pitanja moguće je utvrditi stvarni tok istorijskih procesa i događaja, duh vremena ondašnjeg crnogorskog društva i uslova u kojima je postojala krvna osveta. Jer, krvnu osvetu kao običaj treba posmatrati u njenim istorijskim, prostornim i društvenim okvirima.

Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Arhiv Crne Gore, Arhive cetinjskih muzeja, Vikipedija, Fejsbuk...

PIŠUĆI Opšte imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru, Bogišić je vodio računa da Zakonik obuhvati, pored običaja, i izvore pravnog narodnog života, izvesne norme vezane za narodno shvatanje ugovora, ugleda, časti, vršenja obaveze, poštovanje date reči, itd.

Po Bogišiću, zakon nije mogao da iskoreni norme koje je život vekovima i spontano stvarao, pa se zbog toga trudio da obezbedi njihovu saglasnost sa zakonom bez štete po jednu ili po drugu stranu. Pravda i pravičnost, sadržane u Opšte imovinskom zakoniku, vekovima izgrađivane u narodnom životu, služile su generacijama i kao takve postale deo tradicije i kulture Crne Gore. [...]

BORAVAK Marka Miljanova na Cetinju, malom prestonom gradu, imao je veliki značaj za njegov duhovni razvoj, a kasnije, za njegov književni rad. Poznanstva i susreti sa mnogim istaknutim domaćim i stranim ličnostima iz političkog, književnog i kulturnog života doprineli su, a možda i odlučujuće uticali, na vojvodu Marka da proširi horizonte svoga znanja i obrazovanja i da se prihvati pera. Da bi ostvario svoje stvaralačke želje vojvoda Marko je ulagao ogromne napore i podnosio velike lične žrtve. Naučio je da čita i piše u doba života kada čoveku slabi umna i fizička snaga i kada se teško menjaju prihvaćena shvatanja, gledišta i iskustva. [...]

Zato, bez rizika da pogrešimo, možemo reći da u našoj kulturnoj istoriji nema mnogo ličnosti koje se tako skladno poistovećuju sa svojim književnim, odnosno životnim, delom kao što je to slučaj sa Markom Miljanovim. Njegov životopis je, u stvari, životopis njegovog kraja, njegove Crne Gore, jedno značajno poglavlje njene istorije sa svim protivurečnostima koje je podrazumevao tadašnji razvoj. Uz to, moralni stavovi Marka Miljanova, dati u njegovim književnim delima u vezi sa ličnostima i događajima, predstavljaju odraz konkretne sredine određene istorijom, tradicijom i verovanjima Crnogoraca a delom i susednih albanskih plemena. Kao etičar, na vrhu piramide moralnosti, Marko Miljanov je pretočio u književni izraz i osmislio najbitnije osobine ljudi njegovog vremena sa stanovišta njihovih vrlina, odnosno nedostataka. [...]

OSEĆAJ ZA ŽIVOT NARODA

VALTAZAR Bogišić je imao izvanredan osećaj da oseti prirodu života naroda, pa je u prethodnom postupku putem ankete konsultovao “javno mnjenje ” u pitanjima shvatanja: savesti, časti, čestitosti, ličnog poštenja, sklonosti za vršenje dužnosti, održavanje reči i sl. Njegovi izvestioci među kojima i Marko Miljanov, u tom pogledu pružaju jedinstvenu sliku. Na pitanje Bogišića da li je narod uveren da je grešno i stidno ne održati reč, izvestilac za Crnu Goru je odgovorio: “grešno, stidno i bezobrazno, i čovjek koji riječ ne drži, ne drži se za poštena, niti ko u njega povjerenja ima”.

PRAVEDNOŠĆU DOBIJAO BITKE

KAO RATNIK, Marko Miljanov je dobio mnoge bitke a da prethodno nije bio vojno obrazovan. Sudio je svojim savremenicima u Crnoj Gori i severnoj Albaniji, a nije poznavao osnovne norme školskog prava. Pravednošću u svom sudu zavredio je poštovanje svih bez obzira na veru kojoj pripadaju. Znao je (kao i Bogišić) da je samo pravo utemeljeno na pravdi osnov naprednog zakonodavstva.

Preporučujemo

Društvo

0 1

IZMEĐU MANTIJE I KOMITSKOG GUNjA: Srpska crkva je ulazila u ogorčene sukobe i sa svojom državom

11. 12. 2024. u 16:00

Društvo

0 2

SPALjIVANjE MOŠTIJU SVETOG SAVE - KAZNA ZBOG BANATSKOG USTANKA: Crkva važan činilac u oblikovanju Srpske nacionalne svesti

11. 12. 2024. u 14:00

Društvo

0 0

RADIKALNI KRITIČAR NACIZMA: Odgovor na laži Titovih sledbenika i Drugosrbijanaca

27. 11. 2024. u 15:00

Društvo

0 0

MARKO MILjANOV I VALTAZAR BOGIŠIĆ O KRVNOJ OSVETI: Običaj koji je umalo istrebio Crnu Goru

17. 12. 2024. u 06:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije