NVO NAMETNICI NISU ZALUDELI ZDRAVU PAMET NAŠEG NARODA: Intervju - Dr Slobodan Antonić, profesor Filozofskog fakulteta BU

Danijela Miladinović

15. 12. 2024. u 16:30

VELIKE su pare poslednjih par godina ušle za borbu protiv "malignog ruskog uticaja", a da ne govorimo o novcu koji već decenijama ovde stiže kako bi se slomio "srpski nacionalizam", kako bismo se najzad "suočili sa prošlošću", i dakako kako bi se podmazala probriselska i NATO propaganda.

НВО НАМЕТНИЦИ НИСУ ЗАЛУДЕЛИ ЗДРАВУ ПАМЕТ НАШЕГ НАРОДА: Интервју - Др Слободан Антонић, професор Филозофског факултета БУ

Foto Privtna arhiva

Srećom, koliko god da su mantrali preko medija, koliko god da su nas pokušavali hipnotisati preko "NVO književnosti" i kojekakvih umetničkih "performansa", pa čak i preko "reformisanog školstva", ti nosioci neokolonijalne kulturne politike teško da su imali nekog uspeha. Ovaj narod je nekako uvek ostajao pri zdravoj pameti. To je zaista zadivljujuće. I to pokazuje takvu vitalnost duha koja je za svako poštovanje.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ocenjuje dr Slobodan Antonić, redovni profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Odeljenja društvenih nauka Andrićevog instituta. Prof. Antonić je i politički analitičar, autor mnogih knjiga, stručnih publikacija, ali i kolumni u kojima se bavi aktuelnim pojavama i događajima u našem društvu. Za poslednju knjigu koju je objavio, Kolonijalno (anti)obrazovanje (2024) nedavno je dobio nagradu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu National Award for Creativity, za ovu godinu.

Najava Trampa da će smanjiti finansiranje NVO i drugih organizacija u Americi ali i u svetu, uznemirile su i mnoge naše prozapadne aktiviste. Hoće li Brisel sada pojačati svoju podršku?

- Nije čak mnogo važno ni to hoće li Tramp da dodatno smanji alimentaciju za ove propagandne strukture. Nije važno čak ni da li će Brisel da poveća upumpavanje para. Daleko je važnije koliko će ovi NVO nametnici nastaviti da koriste naše, državne, narodne resurse, kako bi nas sistematski dezorijentisali i zaluđivali. Dok se s našeg budžeta ne skinu sve one silne toksične NVO, čijim se "projektima" i "vizijama-misijama" vlast ne usuđuje da kaže "ne", već nastavlja da ih godinama finansira - neće biti sreće ni za našu kulturu, niti za našu javnost, a ni za naše društvo.

Nedavno ste u jednoj kolumni napisali kako je za "drugosrbijance" uvek i za sve kriv srpski nacionalizam, pa i za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Da li se može reći da je to deo hibridnog rata protiv Srbije, odnosno svega srpskog?

- Kod nas gotovo da postoji konsenzus da je za nesreću u Novom Sadu kriva korupcija. I sam u to verujem. Ali, odakle tolika korupcija, sa tako strašnim posledicama? O tome ima različitih mišljenja. Deo tzv. građanske Srbije, koji za sva zla ovoga sveta optužuje "srpski nacionalizam" i ovoga puta je povikao da je srpski nacionalizam kriv za zlokobni pad nadstrešnice. Navodno, nacionalizam je uvek skopčan sa nekompetentnošću i sa korupcijom. To je, naravno, budalaština. Ima mnogo slučajeva nacionalizma bez korupcije. Ali, nema slučajeva neokolonijalnog položaja bez uspostavljanja celog jednog sistema korupcije na štetu zemlje-domaćina. U tom sistemu učestvuju strane kompanije, strane vlade i domaća "kompradorska" elita. Kod nas će pre to biti slučaj, a ne nekakav nacionalizam.

Foto Andrićev institut

Koliko su ozbiljni "glasovi" koji su se pojavili tokom protesta a pozivaju na otcepljenje Vojvodine, da li separatizam u severnoj pokrajini diže glavu?

- U ovim protestima valja razdvojiti ono što je autentični izraz nezadovoljstva - prvenstveno zbog sistematske korupcije koja je dovela do smrti petnaestoro ljudi, od manipulativnih planova aktera koji pokušavaju da upravljaju nezadovoljnim građanima.

Naravno, ti planovi su trenutno u pozadini, ali samo je pitanje procene političke agende kada će oni biti izvađeni i stavljeni na sto. Gledajući pojedine aktere, koji se pokušavaju nametnuti kao vođe protesta u Novom Sadu, lično nemam nikakve sumnje da je secesija Vojvodine jedna od sledećih tačaka njihovog dnevnog reda. Ali, isto tako sam siguran i da ogromna većina Novosađana koji protestuju, na takve ideje gleda s odbojnošću. Takođe sam uveren da će pobunjeni Novosađani umeti da prepoznaju prevarante koji dolaze s infantilnom pričom o Vojvodini koju uništava grozna Srbija.

Jadna li je Vojvodina koju od Srbije treba da brane Dinko Gruhonjić i Goran Ješić.

Da li se pod istu matricu urušavanja temelja srpskog naciona može podvesti i napad dela tzv. intelektualne elite na odluku o većoj zaštiti ćirilice, našeg matičnog pisma, u odnosu na latinicu iako niko nije pominjao bilo kakvo "ukidanje" latiničnog pisma?

- Pitanje ćirilice najbolji je pokazatelj višedecenijske zapuštenosti naše kulturne politike. Sve se svodi na deklarativnu borbu za očuvanje ćirilice, ali bez ijedne konkretne mere. Nismo uspeli da uvedemo čak ni tako jednostavnu stvar kao što je obavezna deklaracija o proizvodu ispisana i na ćirilici - a kamoli nešto više. Kod nas postoji strah šta će reći samozvana "građanska Srbija". Pri čemu, ona iz dna duše mrzi ćirilicu kao "neevropsko" i "nacionalističko" pismo. Ali, konačno je Ministarstvo kulture povuklo jedan konkretan potez, sa otkupom ćiriličnih knjiga. To je pravo čudo od hrabrosti. Samo, galama naših zapadnjačkih kulturnjaka je tolika, cika i vriska tako je velika, da se, bogami, bojim da li će Ministarstvo kulture izdržati. Uopšte, ne bih smeo da se kladim da neće popustiti i povući se. No, štagod da bude, baš na ovom primeru lepo će se videti ko stvarno ovde vodi kulturnu politiku. Država i njene institucije, ili drugosrbijanski kulturtregeri?

Foto Privtna arhiva

U javnosti je uvreženo mišljenje da današnji studenti po znanju i motivaciji za učenjem daleko zaostaju od nekadašnjih. Šta vi kažete kao profesor, ima li istine u tome ili su u pitanju predrasude?

- Nažalost, to nije netačno. Ima izvanrednih studenata, kao što ih je uvek i bilo, ali većina njih sve teže može da savlada opsežnije štivo, a o knjigama i da ne govorm. Knjiga kao medij im je postala problem, oni imaju sve manje kondicije za čitanje, sve teže se koncentrišu na imalo zahtevniji tekst. To je ozbiljan kulturni problem, ne samo kod nas.

Razlike između moje generacije i ovih današnjih su ogromne, mi imamo sve udaljenija kulturna iskustva. Stare generacije koje su volele knjigu odlaze, a dolaze nove koje knjige ne uzimaju u ruke. One imaju teškoća da pročitaju bilo šta duže od 20 strana. Nešto će morati ozbiljno da se uradi na tom planu, i što pre počnemo bolje će biti za sve nas. Eto još jednog zadatka za našu kulturnu politiku i za strateško mišljenje.

Andrićev institut  "čudo na Drini"

Odeljenje društvenih nauka Andrićevog instituta na čijem ste čelu osnovano je tek pre dve godine i o njemu se malo zna u javnosti. Šta su osnovni ciljevi i kakve ste sve aktivnosti dosad sproveli?

- Andrićev institut je "čudo na Drini", a sve zahvaljujući onom genijalnom čoveku, Kusturici. Umesto da se odmara na plažama Majamija, kao i svaki pravi globalni selebriti, on je došao u varošicu od 11.000 stanovnika da bi u njoj godinama predano radio na stvaranju velike svesrpske, a bogami i svetske kulturne institucije. Kusturica je učinio da se u Andrićevom institutu danas okuplja ono što je najbolje i najslobodoumnije u oblasti humanističkih i društvenih nauka, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj. Andrićev institut danas - knjigama, izložbama, naučnim skupovima i predavanjima - isijava neverovatnom duhovnom energijom, i to iz samog središta Srpstva, trista kilometara od Beograda. Zato kažem da je to "čudo na Drini". I u to svako može da se uveri ko dođe u Andrićgrad ili ko makar poseti sajt Andrićevog instituta. Taj čovek je uradio više za srpsku kulturu od gomile kulturnjačkih aparatčika i kolenovića iz kruga dvojke, koji samo pričaju, ali bez ikakvog rezultata, osim sve smešnije nadutosti. Ponosan sam što sam deo tog projekta i što radim u instituciji takve snage i takvog duhovnog zamaha.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”