SPECIJALAN VAGON REZERVISAN ZA KAPITULACIJU: Zvona širom Evrope 11. novembra 1918. oglasila kraj Velikog rata
JEDANAESTOG dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala borbena dejstva u Prvom svetskom ratu.
Primirje je potpisano u specijalnom štabnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, usred šume blizu raskršća Retond kod grada Kompijenja, u ranim jutarnjim satima, u 5.15. Odmah je upućen telegram trupama sa obe strane linije fronta da u 11 časova obustave borbu i ostanu na dostignutim linijama do daljeg naređenja. U isto vreme, zvona širom Francuske oglasila su da se predala i poslednja neprijateljska sila. Na Zapadnom frontu oružje je umuknulo. Dva sata docnije, u sedištu Vrhovne komande, u mestu Spau, nemački car Vilhelm Drugi zvanično je abdicirao, pobegao u Holandiju, i tako je nemačko carstvo prestalo da postoji. Kajzerove reči koje je na vest o kapitulaciji bugarske vojske, uputio bugarskom kralju Ferdinandu u telegramu punom gorčine, ali i sarkazma: „60.000 Srba rešili su ishod rata. Sramota“.
Nemačku delegaciju predvodio je Matijas Ercberger, poslanik i šef partije centra, civil, koji će potpisati kapitulaciju. Zbog toga su ga nemački nacionalisti ubili kao „izdajnika“ u atentatu 1921. Činjenicu da primirje nije potpisao oficir, nacisti su kasnije iskoristili da poreknu da se nemačka vojska ikada predala. Pored Ercbergera u delegaciji su bili general Fon Vinterfelt i kapetan Fanselov. Nemačka delegacija, sa belom zastavom u rukama, uputila se na pregovore 9. novembra. U savezničkoj delegaciji, pored maršala Foša, sedeli su ser Roslin Vemis, admiral Britanske ratne mornarice i francuski general Maksim Veigan.
Umesto predloga za „časno“ primirje, kojem su se Nemci nadali, maršal Foš ih je u ime savezničkih snaga dočekao s nizom neprikosnovenih i neopozivih uslova: predaja 5.000 topova, 25.000 mitraljeza, 1.700 aviona i kompletne ratne flote. Nemačka armija je dobila 15 dana da se povuče sa teritorije Alzasa i Lorene i 30 dana da napusti levu obalu Rajne. Bilo je predviđeno da potpisano primirje važi samo 36 dana, ali je ono bilo redovno obnavljano sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.
U MEĐUVREMENU je zaključeno primirje sa Austrougarskom. Ugovor o primirju je potpisan 3. novembra u vili „Đusti“ kod Padove, između delegata Austrougarske s jedne, i Italije, kao predstavnika savezničkih sila, s druge strane. Ovaj dogovor je stupio na snagu 4. novembra u 15 časova. Austrougarska delegacija prihvatila je sledeće uslove: demobilizacija vojske, predaja artiljerijskog materijala i opreme saveznicima, napuštanje okupiranih teritorija, omogućavanje savezničkoj armiji da koristi komunikacije i teritoriju Austrougarske za napad protiv Nemačke.
Igrom sudbine, ratni požar je počeo na Balkanu. Austrougarska je napala Srbiju u kojoj je videla najveću opasnost za svoj opstanak i prepreku germanskim imperijalistima za nadiranje prema Bliskom istoku. Austrougarsku agresiju na Srbiju, preduzetu na podsticaj Nemačke, sile Antante, Rusija, Francuska i Velika Britanija doživele su kao napad na njihove interese, te su se odmah umešale u rat na strani Srbije da bi zaštitile svoje posede i stečene pozicije.
Ubrzo je rat obuhvatio sve važnije evropske države, a docnije, tokom naredne četiri godine, uvučene su gotovo sve zemlje sveta. Otprilike 20 miliona ljudi mobilisano je početkom rata 1914, ali se ta brojka postepeno povećavala i na kraju stigla do 70 miliona. Dramatično je promenjena mapa Evrope- nestala su četiri carstva: Nemačko, Austrogarsko, Otomansko i Rusko ...
* * * * * * * * * * *
Dvojna monarhija oborena na kolena i razbijena
DOGAĐAJI NA BALKANSKOM ratištu 1918. godine, slamanje i kapitulacija nemačkih saveznika, doveli su do toga da je Nemačka ostala sama na bojnom polju. Protiv sebe je imala moćnu koaliciju država Antante i njihovih saveznika čije je broj tih meseci stalno rastao. Proboj Solunskog fronta i ofanziva 1918. koju je izvršila srpska armija, „spada u red najlepših i najuspešnijih primera strategijskog gonjenja u istoriji ratova po dužini trajanja, energiji izvođenja i postignutim rezultatima. To rečito govori o ogromnoj moralnoj snazi srpskih trupa, koje su, gotovo bez predaha, preletele ogroman prostor od Dobrog polja do Subotice, prešavši preko 800 kilometara za 60 dana.
A samo neki mesec pre Solunskog proboja, vodeći saveznički generali, procenjujući snagu Nemačke i njenih saveznika, čak i posle velikih pobeda njihovih armija na Zapadnom frontu, u leto 1918, predviđali su da će se rat završiti tek 1919. Nemci su se povlačili stopu po stopu i uspešno su održavali svoj odbrambeni sistem. Međutim, operacija srpske vojske poremetila je ravnotežu snaga na ratištu u Zapadnoj Evropi na štetu Centralnih sila, prisilivši ih da mole za mir pre nego što je na glavnim frontovima palo konačno rešenje rata. Pobeda saveznika na balkanskom ratištu ubrzala je završetak Prvog svetskog rata.
Solunska ofanziva je istovremeno pokazala koliko su saveznici pogrešili kada su odbili predlog srpske Vrhovne komande, u jesen 1915, koja je tražila da se u Srbiju uputi nekoliko korpusa i da, u sadejstvu sa srpskom vojskom, napadnu Centralne sile s leđa. To je priznao predsednik britanske vlade Lojd Džordž, u svojim memoarima, „rat bio završen najverovatnije još 1916. godine da je ideja srpskih vojskovođa, o udaru preko Balkana u pozadinu Centralnih sila, realizovana 1915. Time bi se uštedele ogromne žrtve koje su podnete usled produžavanja rata“.
DOK SU NA ZAPADNOM frontu 11. novembra vojnici slavili primirje, srpski ratnici su se još borili sa mađarskim trupama za Bačku i Baranju. Kako je prvi veliki ratni užas počeo u Beogradu, tako je zavesa ove kataklizme spuštena u srpskoj prestonici. Mađari, pokušavajući da sačuvaju što više teritorija, proglašavaju se neutralnom državom, i stižu na pregovore u Beograd 7. novembra. Njihova delegacije se sreće sa generalom Depereom, glavnim komandantom balkanskog ratišta, i pukovnikom Kalafatovićem, načelnikom operativnog odeljenja srpskog Vrhovnog štaba. Susret je prošao bez rukovanja.
Depere je Mađarima rekao: „U ovom ratu vi ste bili na strani Nemaca, stoga snosite istu odgovornost kao i oni i zato morate biti kažnjeni kao i oni. Ne smatram vas neutralnom, nego pobeđenom državom.“ Uručio im je tekst uslova primirja od 18 tačaka u kome se zahtevalo da Mađari evakuišu Banat i Bačku severno od linije Maroš – Subotica – Baja – Pečuj – reka Drava. Kada se mađarska delegacija vratila u Budimpeštu, vojvoda Bojović 8. novembra izdaje naredbu da se operacije nastave „bez zadržavanja, sve dok Mađari ne odgovore na postavljene uslove za primirje. Ovlašćujem komandante divizija da sami uzimaju rešenja prema momentalnoj situaciji na sledećim osnovama: na severu uzeti Banat do linije Maroša, na istoku uzeti liniju Bela Crkva – Vršac – Temišvar – Arad i desetak kilometara istočno od nje. U Bačkoj zauzeti liniju Segedin – Subotica – Baja.“
Šest dana kasnije, a dva posle nemačkog priznavanja poraza u Kompijenju, i Mađari potpisuju primirje. Potpis sa njihove strane stavio je delegat ugarske vlade Bela Linder, a ispred saveznika delegati generala glavnog komandanta vojvoda Mišić i francuski general Anri. Ovaj beogradski ugovor bilo je poslednje primirje zaključeno na kraju Velikog rata. Austrougarska je, započinjući imperijalistički pohod na Srbiju bombardovanjem Beograda 12. avgusta 1914, potpalila Prvi svetski rat u nadi da će brzo pokoriti „malu Srbijicu“. Dogodilo se, međutim, da je potpisivanjem akta o kapitulaciji Mađarske, upravo u Beogradu, 13. novembra 1918. posle četiri godine i tri meseca ratovanja, Dvojna monarhija doživela neslavni kraj – oborena je na kolena i razbijena.
Preporučujemo
IVO ANDRIĆ STRANAC U SVOM ŽIVOTU: Nepoznati detalji iz života jedinog srpskog nobelovca
06. 11. 2024. u 16:36
KONAČAN RASKID SA SOVJETIMA: Srbi u opštem haosu Boljševičke revolucije
30. 10. 2024. u 20:00
SRPSKI POSLANIK PLjUNUO LENjINA: Kontakti i veze sa antiboljševičkim pokretom u Rusiji
30. 10. 2024. u 19:00
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)