MORALNA VERTIKALA PISCA I DIPLOMATE: Andrić nije voleo laskanja, uvrede i preturanja po ličnom životu

Ivan Miladinović

06. 11. 2024. u 19:00

TU I TAMO, I DANAS, pojavljuju se poneki moralisti koji ne mogu “da oproste” našem nobelovcu pojedine faze iz njegovog života.

МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА ПИСЦА И ДИПЛОМАТЕ: Андрић није волео ласкања, увреде и претурања по личном животу

Andrić, sa Brankom Ćopićem i Stevanom Kragujevićem, nikome nije dozvoljavao da plati račun, Foto Stevan Kragujević, Zadužbina „Ivo Andrić“, Profimedija“, Dokmentacija „Novosti“, Vikipedija...

Valjalo bi reći i da naše okruženje nije uvek spremno da se izdigne iznad običnih ljudskih mana i vrlina i da promatra stvaralaštvo umetnika oljušteno od političkih trivijalnosti. Sve događaje moramo da posmatramo u određenom istorijskom kontekstu, pa bi takav odnos trebalo da imamo i prema Andriću, njegovom jugoslovenstvu, rojalizamu i kasnijem članstvu u Komunističkoj partiji.

Usput rečeno, kada bi se etička merila na koja se neki pozivaju, kada je reč o Ivi Andriću, primenila i na druge pisce, umetnike ili naučnike, ne samo naše, svet bio ostao bez popriličnog broja velikana. Svakome bi mogla da se pronađe poneka mrlja.

Istorija nas uči da nisu svi značajni ljudi istovremeno bili moralne vertikale.

Ali, kod našeg nobelovca izgleda da je postojala upravo ta moralna vertikala. Kada je počela hajka na Branka Ćopića povodom “Jeretičke priče” objavljene u “Književnim novinama”, naročito posle Brozovog napada na ovu satiru na kongresu AFŽ u Zagrebu, krajiškog pisca počeli su da ga izbegavaju i najbolji drugovi. Bio je osuđen na pravi staljinistički bojkot.

I tih dana u Klubu književnika sedeo je jedne noći sam samcit. Niko da ga pozdravi, a kamoli da sedne. U neko doba naišao je Andrić i krenuo pravo za njegov sto. Priča nešto o Geteu i ljušti jabuku. Branko ga gleda u čudu i misli da on ne zna šta se sa njim dešava i da je zbog toga seo. U jednom trenutku, budući nobelovac procedi:”Je...o ti takve šale, piši romane, njih ionako niko ne čita.” Niko pre, a kažu niko ni posle, nije čuo Andrića da psuje.

BORISLAV MIHAJLOVIĆ Mihiz pisao je o Andriću kao čoveku koji je kompliment u lice smatrao prostaklukom. Nije voleo laskanja, kao ni uvrede i preturanja po privatnom životu. Mihiz odbacuje Andrićevu reputaciju škrtice i cicije, podsjećajući da je veći deo zarade od Nobelove nagrade poklonio bibliotekama po BiH. On svedoči da prilikom susreta sa piscima u hotelu “Moskva”, Andrić nikome nije dozvoljavao da plati. A Miodrag Maksimović, zvani Maks, novinar „Politikine“ kulturne rubrike, pisac značajnih tekstova  iz književnosti,  više puta se prisećao događaja iz 1953. godine   ispred hotela “Balkan” u Prizrenskoj ulici,  kada mu je prišao, predstavio se i kazao da traži novčanu pomoć za obolelog pesnika od tuberkoloze.  Andrić ga je veoma pažljivo saslušao, odmah posegao za novčanik i bez reči dao 2.000 ondašnjih dinara. A bila je to u ono vreme ogromna svota para. Vraćajući novčanik u džep tiho je priupitao: “Kako se taj oboleli pesnik zove i odakle je?“ Maks je ugrabio priliku da kaže da je to Vitomir-Vito Nikolić, da je iz Crne Gore, iz Nikšića, da nema roditelja, i da nema ko da brine o njemu. “Hoće se to Crnogorcima čim dođu u Beograd”, prošaputao je Andrić, pozdravio bolesnog pesnika i kazao da mu prenese njegove želje za ozdravljenje.

Foto Stevan Kragujević, Zadužbina „Ivo Andrić“, Profimedija“, Dokmentacija „Novosti“, Vikipedija...

„Istorija ima više lica“ kazao je Ivo Dobrici Ćosiću

KADA je 1968, posle 14. sednice CK KP Srbije, zbog otvaranja srpskog nacionalnog pitanja, Dobrica Ćosić izopšten iz političkog i javnog života, Ivo Andrić prvi dolazi kod njega. Dobrica u Dnevniku, 14. avgusta 1968, beleži: “Ivo Andrić je bio kod nas na večeri.

Rekao mi je: Kad se u kuću prvi put dođe, red je da se nešto donese. Božici cveće, a vama, eto, mislim da vas može zanimati: `Zakonski izvori krivičnog prava Srbije i istorijski razvoj njegov i njenog krivičnog pravosuđa od 1804. do 1865`, od Tome Živanovića. Jezik je vanredno zanimljiv, a i inače. Taj knez Miloš...

“Poklon je smišljen i tendenciozan... Razgovarali smo skoro pet sati... Meni je s naročitom upornošću savetovao: Treba se čuvati jedne misli... Pazite se, Dobrice, istorija ima više lica. Ona nikad nije jedno po činjenicama. Samo su u srcu činjenice jedno. Istina je po sredini srca... Srodite se sa činjenicama. Neka se pretope u vas. Neka više ne budu znanje. Neka postanu iskustvo. Onda je citirao nekog ko je rekao da s lepotom treba živeti kao sa sestrom i braćom.”

* * * * * * * * * * *

Mason koji je proučavao  istočnjački pristup  ženama

NIJE NEPOZNATO da je Ivo Andrić bio mason. U Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove pri Predsedništvu vlade generala Milana Nedića, oformljeni su posebni dosijei pripadnika masonskih loža.

Ova dokumentacija nastala je na osnovu tipskih upitnika koje su slobodni zidari imali da popune odgovarajući na 33 pitanja skrojena u Gestapou. Ivo Andrić je u  ovom komesarijatu 27. marta 1942. godine odgovorio na sva 33 pitanja o njegovoj pripadnosti slobodnom zidarstvu. Tom prilikom je izjavio: „Kada mi je ponuđeno da stupim u slobodnu zidarsku ložu, bio sam mlad čovek koga nisu privlačili ni društvene zabave ni partijsko-politički život. I vrlo sam rado prihvatio priliku da se nađem u društvu ozbiljnih i dobronamjernih ljudi, gde bih mogao, možda, i koristiti zemlji i društvu i usavršavati se i podići lično.“

Prema njegovim rečima, u članstvu lože ostao je otprilike godinu i po dana, “poslije istrošene godine dobio je stepen majstora i na njemu ostao do napuštanja lože 1926. godine ”. Prestao je da dolazi na sastanke, a uskoro i napustio Beograd.

Zoran Nenezić, autor knjige “Masoni u Jugoslaviji 1764-1980”, Andrićevo ime na spiskovima masona pominje u nekoliko navrata. Na jednom mestu piše da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili isključeni iz masonstva zato što je Andrić bio u ljubavnim odnosima s Krklevčevom ženom. Istu tvrdnju zabeležio je i Branko Lazarević, diplomata i jedan od najuticajnijih predratnih književnih kritičara, koji je posle hapšenja i tri godine zatvora, sebe osudio na samoprogon u Herceg Novi. On još 1946. godine, na stranicama svog tajnog dnevnika (objavljen tek 2007.) beleži o mlađem kolegi:: “Andrić je imao izvesne prisnije veze sa ženom Gustava Krkleca, zbog čega je izbačen iz masonerije u koju je, izgleda, ušao zbog karijere”.

Foto Stevan Kragujević, Zadužbina „Ivo Andrić“, Profimedija“, Dokmentacija „Novosti“, Vikipedija...

Ivo Andrić iz vremena kada je gradio diplomatsku karijeru

PROVOKATIVNI BRANKO Lazarević, koji je  Andrića i Gustava Krkleca, poznavao još iz perioda kada su bili kumovi, budućeg  nobelvca optužuje  u tajnom dnevniku da je erotoman i o njemu piše kao  čoveku  koji je godinama proučavao istočnjačke načine obljubljivanja žene, da mu je jednom čak kazao da se upoznao sa šezdeset načina istočnjačkog prilaženja ženi u krevetu. Elem, po Lazarevićevim zapisima  Andrić je jedan od tih istočnjačkih načina obljublje, isprobao i sa svojom kumom, Krklevčevom prvom ženom, koja je bila poljskog porekla. Kada je mladi Gustav Krklec, veliki beogradski noćnik i boem, ljubavnik i udvarač, saznao za ljubav kuma i kume, svoje supruge i Andrića, uzbuđen je otišao u Ministarstvo inostranih djela, gde je Andrić bio visoki službenik, i veoma mu srdito kazao: - Pobogu, kume, kako se to desilo? Andrić je nimalo iznenađen, niti uzbuđen, poručujući Gustavu kafu, odgovorio: - Gusti, bilo je to tako jednostavno kao kad kiša pada.

Lazarević u dnevniku beleži i da je Isidori Sekulić proradila žuč kada bi se Ivo pomenuo. Sumnjao je Branko da se tu, međutim, radilo o nenagrađenom ljubavnom trudu. Lazarević je zapisao njene reči: On je u osnovi „Gospođica“ njegova, cicija, suv... iskorišćavao me… dane bih provodila da čitam njegove rukopise i da mu pravim primedbe…

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANSKA HISTERIJA! Videli koliko stranci vole Srbiju i hvata ih tolika panika - da više ne znaju gde udaraju