Društvo

RATNA POZORNICA BEOGRADSKE OPERACIJE: Bitka koja je ušla u svetsku istoriju Drugog svetskog rata

VELIKA Plana, 10. oktobar 1944. godine, jedinice Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije, na čijem je čelu maršal Fjodor Ivanovič Tolbuhin, prelaze na levu obalu Velike Morave.

РАТНА ПОЗОРНИЦА БЕОГРАДСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ: Битка која је ушла у светску историју Другог светског рата

Foto Dokumentacija “Novosti” i “Borbe”, Vikipedija, Muzej Srbije.

U susret im dolazi Prva armijska grupacija NOV Jugoslavije, kojom komanduje general Peko Dapčević. Dva dana kasnije dve vojske kreću na Beograd.

Za ofanzivnu operaciju “Beograd” Sovjeti su odvojili značajan deo snaga, ceo Treći ukrajinski front i deo Drugog, koje su skrenuli sa glavnog pravca napredovanja Prvog ukrajinskog fronta Crvene armije ka Budimpešti i Berlinu. U sastav udarne grupacije sovjetskih jedinica Trećeg ukrajinskog fronta ulazili su 57. armija,4. gardijski motomehanizovani korpus i 5. samostalna gardijska motopešadijska brigada. Za sprovođenje te operacije grupa cija je dobila značajna ojačanja: dve udarne artiljerijske divizije, 27 samostalnih artiljerijskih i minobacačkih pukova, sa više od 2.200 topova i minobacača i 140 reaktivnih oruđa “kaćuša”, 358 tenkova i samohodnih topova Ova jedinica bila je ojačana velikim brojem formacija raznih rodova. Udarnu grupaciju pomagala je Dunavska flotila sa 80 brodova i 17. vazduhoplovna armija sa 1.292 aviona. U beogradskoj operaciji učestvovao je i deo jedinica 2. ukrajinskog fronta, 46. armija i jedinice za podršku, među njima i avijacija...

VRHOVNA komanda Trećeg rajha je u avgustu počela hitno prebacivanje elitnih jedinica iz Hrvatske i Grčke ka Beogradu: 1. brdsku diviziju, 7. SS-brdsku diviziju “Princ Eugen”, tri puka divizije “Brandenburg” za specijalna dejstva, 92. grenadirsku motorizovanu brigadu, 117. lovačku diviziju, 12. tenkovski bataljon za naročitu upotrebu, 202. tenkovski bataljon, 191. brigadu jurišnih topova, puk “Rodos” posebne namene.

POČETAK NAPADA: PEKO ISPALjUJE PRVI PLOTUN

NAPAD na nemačku posadu u Beogradu je počeo 14. oktobra posle podne artiljerijskom pripremom iz preko 300 topova i 24 “kaćuše”. Čast da ispali prvi hitac dobio je Peko Dapčević, a Ždanov je komandovao: “Agonj!” Skoro pola sata više od 300 topova i minobacača sa Avale smrtonosnom vatrom razaralo je sve živo na malom prostoru od četiri kvadratna kilometra. Sovjetski artiljerci su bili upozoreni da ne poruše spomenik na Avali, pa je on bio samo okrznut.

* * * * * * * * * *

DOBROVOLjCI IZ SRBIJE POPUNjAVAJU PRVU ARMIJU

PRVA armijska grupa NOVJ, kad je osnovana polovinom septembra 1944. imala je oko 25.000 boraca. Prema Beogradu 5. oktobra krenulo ih je oko 30.000, a prvog dana beogradske operacije divizije su imale preko 40.000 boraca, što jasno pokazuje kako su jedinice NOVJ brzo popunjavali dobrovoljci iz Srbije.Tako je uoči napada na Beograd komandant 1. proleterske divizije pukovnik Vaso Jovanović izveštavao da je od 8.500 naoružano 4.800 boraca. Danilo Lekić, komandant 12. korpusa, izveštavao je: “Imamo 3.000 nenaoružanih, golih i bosih”...

* * * * * * * * * *

MITING NA STADIONU FK „JUGOSLAVIJA“

NA fudbalskom igralištu Jugoslavije (sada stadion Crvene zvezde) 8. oktobra sazvan je miting omladine i ostalih građana Beograda. Tom prilikom održali su govore: Rato Dugonjić, sekretar CK SKOJ-a, i rukovodioci SKOJ iz Srbije Dragi Stamenković i Bora Drenovac. Veći deo prisutnih omladinaca dobrovoljno se prijavio u NOVJ i posle završenog mitinga krenuo u borbu za konačno oslobođenje Beograda.

Sovjetska avijacija je uočila pokrete nemačkih snaga i neprestano je bombardovala  železničke koridore iz Grčke uništivši više od 200 kompozicija. Premeštanje nemačkih jedinica je još bilo u toku dok je Crvena armija već ulazila u Srbiju.

SNAGE NOV Jugoslavije činila je Prva armijska grupa, pod komandom general-lajtnanta Peka Dapčevića, koju su sačinjavale: Prva proleterska divizija, Peta krajiška divizija, Šesta lička proleterska divizija “Nikola Tesla”, 11. krajiška udarna divizija, 16. vojvođanska udarna divizija, 21. srpska udarna divizija, 28. slavonska udarna divizija, 36. vojvođanskaudarna divizija. U operaciji je takođe sadejstvovala 23. srpska udarna divizija. Ove jedinice su na dan 5. oktobra imale 32.000 boraca pod oružjem. Zahvaljujući konstantnom prilivu dobrovoljaca, ovaj broj se do 14. oktobra povećao na oko 40.000.

Foto Dokumentacija “Novosti” i “Borbe”, Vikipedija, Muzej Srbije.

Borbe na prilazima Beogradu

PLAN NAPADA na Beograd odstupao je od uobičajenih osvajanja velikih gradova, kada se  prvo okruži, a tek onda vode borbe. Osnovna ideja napada podrazumevala je  da se frontalnim udarom glavnih snaga probije u  unutrašnji, gradski pojas preko Banjice i Slavije prema Savskom mostu kako bi se nemačke snage presekle na dva dela. Istovremeno je brzim manevrom jedinica iz pravca Čukarice, Topčidera i Malog Mokrog Luga trebalo razdvojiti neprijateljske snage u manje grupe i uništiti ih.

Kombinovanim snagama 13. oktobra savladani su organizovani nemački odbrambeni položaju u oblasti Avale. Prema nemačkim podacima uništeno je čak 29 tenkova.  U noći između 13/14. oktobra, u okolini Boleča 15. gardijska mehanizovana brigada iz pokreta je izvršila napad u bok i pozadinu motorizovanog puka divizije “Brandenburg”....Nemačka odbranbeni bedem se protezao između Save i Dunava preko Avale prvo je napala artiljerija, a najveću paniku među Nemcima izazivale su “kaćuše”, prvi mobilni višecevni raketni lanseri. Iza njihove zavese od usijanog gvožđa išli su ruski “saperi”, inženjerci demineri, praveći rupe u nemačkom obdrambenom zidu od minskih polja i najrazličitijih prepreka i zamki za pešadiju i tenkove.

Nemačka elitna pešadija iz, po zlu čuvenog, Prvog brdskog streljačkog puka, pružala je ogorčen otpor na Avali. Veterani sa Istočnog fronta su odbili crvenoarmejski poziv na predaju čak i kada su bili potpuno opkoljeni. Vodile su se krvave borbe prsa u prsa između nemačkih alpinaca i specijalaca Abverove divizije “Brandenburg” sa “šišmišima” izviđačima i komandosima GRU, vojne obaveštajne službe SSSR.

RAZARANjA

OD oko 30.000 zgrada koliko je imao uoči rata, Beograd je dočekao oslobođenje sa 12.889 vidno oštećenih i 4.905 potpuno uništenih zgrada. Preko 100.000 stanovnika ostalo je bez krova. Uništeno je oko polovine industrijskih postrojenja i oko 80 odsto tramvajske mreže. Vodovod je oštećen na 606 mesta, a električna mreža uništena je u dužini od 65 kilometara.

“Kad smo stigli na dva kilometra iza rakršća pod Avalom idući ka Ralji, napad na Nemce bio je u punom jeku. Nekoliko hiljada Nemaca uspelo je da pređe kragujevački drum i prugu Beograd - Ralja pokušavajući da se probije ka Savi. Crvenoarmejci su brzo postavljali topove. “Kaćuše“ zasviraše u pravcu Ripnja. Stajao sam pored jednog našeg mitraljeza koji je tukao po Nemcima. Dole kraj druma išli su na juriš Rusi u svojim belim uniformama, a pored njih naši Kozarčani. Došao je praznik i na naše ulice. Deca Kozare ispod Avale s crvenoarmejcima jurišaju na Nemce! A kako nam je Pavelić bacao letke 1942. objavljujući da je Kozara poražena: Crvena armija je daleko na dve i po hiljade kilometara i nikad se s njom nećete sresti.” – zhapisao je u ratnom dnevnik Vladimir Dedijer. 

Foto Dokumentacija “Novosti” i “Borbe”, Vikipedija, Muzej Srbije.

OSLOBODIOCI Generali Ždanov i Peko Dapčević

 

 

Oslobađanje centra grada

NEPOSREDNA dejstva na Beograd započela su u popodnevnim časovima 14. oktobra. Posle polučasovne artiljerijske pripreme, koju je izvelo 300 topova i 24 minobacača po prostoru od četiri kvadratna kilometra, sovjetske i jugoslovenske jedinice prodrle su na gradske ulice. Tog dana oslobođeni su Rakovica, Košutnjak, Banjica i Dedinje.. Sutradan snage NOVJ-a i Crvene armije izbijaju pred Stari dvor, Narodnu skupštinu i Tašmajdan, dok istovremeno druge jedinice ovladavaju Topčiderskim brdom i „Mostarom“ i prodiru do Nemanjine ulice. Na području Železničke stanice, nailazile su na jak otpor dobro utvrđenih nemačkih snaga, te se u neposrednu borbu uključuju sovjetski tenkovi. Istog dana kolone iz pravca Malog Mokrog Luga i Kumodraža izbijaju do Tehničkog fakulteta i Železničke stanice „Dunav“.

U toku prva dva dana borbi za Beograd, 14. i 15. oktobra, snage NOVJ i Crvene armije veći deo grada bio je potpuno oslobođen i nemačke snage su ostale samo na liniji Električna centrala - Botanička bašta - Terazije - Glavna železnička stanica, i na Čukarici. Po ulasku naših jedinica u Beograd u borbu protiv nemačkih snaga uključile su se i hiljade građana Beograda, naročito omladinaca. Većina vojnika NOVJ-a koji su učestvovali u borbama za oslobađanje Beograda, u svojim sećanjima je isticala da niko nije mogao predvideti takvo oduševljenje Beograđana i njihovu spremnost da pomognu svojim oslobodiocima. Stanovnici još neoslobođenih delovima grada formirali su oružane grupe i napadali Nemce iza leđa, olakšavajući prodor vojske NOVJ-a i Crvene armije.

Ilustracija V. N.

Probijali su se kroz redove neprijatelja da bi izveštavali o mitraljeskim gnezdima i utvrđenim mestima otpora. Pomagali su borcima koji nisu poznavali grad, vodili ih kroz ulice, prolaze i podrume. Mnogi su se naoružavali uzimajući zaplenjeno oružje ili oružje poginulih vojnika. Svoj doprinos u borbama za oslobođenje Beograda dali su i članovi Saveza sovjetskih patriota koju su činili beloemigranti. Oni su pomagali borcima Crvene armije kao vodiči i tumači. Više njih je stupilo u redove jedinica Crvene armije.

Do kraja dana 19. oktobra, posle žestokih petodnevnih uličnih borbi, neprijatelj je   bio pritisnut ka Savi. Posle krvavih borbi za jako utvrđenu zgradu Ministarstva saobraćaja (danas Železnički muzej), Glavnu železničku stanicu, hotel “Moskvu”, Gradsku opštinu i Radionicu vojne odeće, Nemci su u držali samo Kalemegdan, zgradu “Albanija”, Terazije, uži rejon Savskog mosta i Čukaricu. Zatim su počeli da napuštaju  i ova poslednja uporišta, užurbano prebacujući svoje trupe na levu obalu Save.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SVAKOG BOŽIĆA POŽELIMO MIR, ALI SE UVEK NEGDE RATUJE: Intervju - Dr Ladislav Nemet, kardinal Beogradske nadbiskupije
Društvo

0 0

SVAKOG BOŽIĆA POŽELIMO MIR, ALI SE UVEK NEGDE RATUJE: Intervju - Dr Ladislav Nemet, kardinal Beogradske nadbiskupije

IMENOVANjE za kardinala iznenadilo je sve, a posebno mene, koji nisam ni slutio da bi moglo da dođe do takvog velikog priznanja, priznanja za mene, za mesnu crkvu u Beogradu, za sve katolike u Srbiji, a i za celo društvo u Srbiji. Pošto sam prvi kardinal u istoriji Srbije, moram da priznam da nemam pred sobom neki "model" ponašanja, šta bi trebalo da radim, čega da se čuvam. Ovde ne može da mi pomogne niti upoređivanje sa drugim kardinalima, niti traženje nekih "trikova sa strane". Svaka država, svaka mesna crkva je specifična, u datom kontekstu i trenutku istorije. Nezavisno od svega toga što sam rekao do sada, sigurno se očekuje od mene da budem čovek vere, odan Bogu i ljudima.

22. 12. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
KAKVA BOMBA U BANJALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala

KAKVA BOMBA U BANjALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala