DECU UČE DA GLEDAJU SAMO SEBE: Kako se rad u javnom interesu pretvorio u kaznu i gde je nestala solidarnost

VOLONTERSKI kampovi i rad u Crvenom krstu ili narodnim kuhinjama, čišćenje obala reka, pomaganje starima i nemoćnima, neplaćeni rad za opšte dobro - danas deluju više kao relikt prošlosti nego kao naša svakodnevica. Kada se pomene rad u javnom interesu, misli se na one koji dobijaju ovu meru u prekršajnom ili krivičnom postupku, ili na đake kažnjene u školi.

Volonterski servis Srbije

Iako smo u vreme korone pokazali da imamo i solidarnosti i empatije, a mladi su starijim komšijama donosili namirnice u kada je kretanje bilo ograničeno, sa prestankom pandemije o volontiranju je gotovo potpuno prestalo da se priča.

Kako i zašto smo došli do toga da rad za javno dobro postane samo kazna i da li bi i mladi i društvo u celini bili manje sebični, požrtvovaniji, manje nasilni, kada bi se ove vrednosti promovisale? Da za to ima prostora pokazala je međunarodna radna akcija na pošumljavanju Pešterske visoravni, u drugoj polovini avgusta, na kojoj su učestvovali volonteri iz zemlje i regiona. Projekat je inicirala Dušica Dražić, u znak sećanja na pošumljavanja koja je njen otac Dušan organizovao između 1978. i 1988. Tokom te decenije posađeno je 150.000 hektara šume.

Da postoji zainteresovanost pokazuju i volonterski kampovi Mladih istraživača Srbije. Samo ove godine, kako za "Novosti" potvrđuje Aleksandar Ristić, menadžer omladinsko-volonterskog programa, na međunarodne volonterske i omladinske aktivnosti u tridesetak zemalja poslali su 250 ljudi.

Ipak, sve su ovo pojedinačni pokušaji, a ne opšti trend.

- Neoliberalizam uvek prvo ubije solidarnost, tako je u celom svetu - kaže za naš list prof. dr Zoran Stojiljković sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. - Previše je razvijen individualistički, posesivni duh, ljudi su se pretvorili u atomizovane pojedince sa nekom vrstom vrednosne anemije. Troše energiju da bi obezbedili sredstva za život. Ako hoćemo da promenimo svest, potrebno je da uspostavimo drugačiju hijerarhiju vrednosti, da kroz obrazovanje promovišemo solidarnost, da idoli ne budu kriminalci, već oni koji se zalažu za opšte dobro, zdravu životnu sredinu, brigu o sugrađanima. Danas volonterski rad ima smisao ako mladi njime stiču iskustvo u oblastima za koje su se obrazovali (studenti medicine kada pomažu starijima, ili budući advokati kada pružaju besplatnu pravnu pomoć) i ako im to donosi "plus" u biografiji.

Profesor Filozofskog fakulteta dr Vladimir Vuletić podseća da su kroz istoriju mobe, odnosno solidarni rad, bile osnov opstanka čoveka. Društvo, moralne obaveze i kultura su se izgrađivali kroz i oko zajedničkog rada.

Volonterski servis Srbije

- Razvoj tehnologije dao je čoveku mogućnost da radi bez pomoći drugih, ali se po inerciji održala visoka moralna vrednost solidarnog rada. Do otuđenja postepeno dolazi u modernim industrijskim društvima, u kojima je svako okretnut sebi. Bilo kakav oblik volonterskog, solidarnog rada najpre se smatra nepotrebnim, a tržišni odnosi ga čine i neprirodnim. Tržište, pa i tržište rada, razara sve oblike solidarnosti. Ona mora ponovo da se uči. Nažalost, danas se sa prezirom i podsmehom gleda na radne akcije, organizovane školske radne aktivnosti itd. Neke od tih oblika bi valjalo vratiti ako društvo želi bliže povezivanje svojih članova. Možda najbolje još u osnovnoj školi, gde bi aktivnosti na uređenju i čišćenju školskih dvorišta, parkova i sl. doprineli ne samo stvaranju radnih navika i međusobnom zbližavanju, već i ekološkim vrednostima - kaže prof. Vuletić.

Psiholog Ivana Ćirić takođe primećuje da su se promenile društvene okolnosti, pa su ljudi okrenuti samo sebi, nikako kolektivnom dobru:

- Svi rade i zarađuju samo za sebe i svoju porodicu, i ne pomišljaju da bi trebalo da urade besplatno nešto za opšte dobro. Suština je da nije sve naše nego samo moje, javlja se narcizam, koji podrazumeva da se sve radi samo za sebe.

Волонтерски кампFoto: Волонтерски сервис Србије

POGLEDAJ GALERIJU

Ističe i da sve ono što je nekada bilo pozitivno danas je negativno, pa je npr. odlazak na radne akcije pre šezdesetak godina bio imperativ, ljudi su s ponosom gradili zemlju, a kasnije celog života rado o tome pričali.

- Kada biste danas nekome rekli da ide da radi nešto za opšte dobro i da to neće biti plaćeno, gledali bi vas kao da niste normalni - slikovito dočarava naša sagovornica, i ukazuje da se i deca tako vaspitavaju, da gledaju samo svoj interes, govori im se: "Uči za sebe, gledaj samo sebe". - Onda mladi ljudi kažu: "Neću da trošim vreme na drugog, daj da uradim što više za sebe". To je taj američki pristup životu.

Mladi istraživači Srbije kroz Volonterski servis već skoro tri decenije podstiču mlade na volontiranje, a moto im je: "Misli veliko, učini bar malo, pokreni lavinu".

- Njime pozivamo svakog da pokrene promene, jer smatramo da nijedan doprinos nije bez značaja za zajednicu - objašnjava Aleksandar Ristić. - Ovog leta smo proslavili 25 godina najstarijeg projekta, međunarodnog volonterskog kampa na Obedskoj bari. Stotine volontera iz čitavog sveta je tokom četvrt veka radilo na uređivanju močvarnog područja i svi su doprineli tome da se nekada stalni gost, koji se smatrao izgubljenim, sada češće vraća - ptica crni ibis.

Dodaje i da volontiranje ostavlja veliki trag na mlade, jer ne samo da pomažu životnoj sredini i ljudima, već bolje upoznaju sebe, svet i druge mlade ljude sa različitih prostora.

- Kroz volonterske aktivnosti, mladi uče da su aktivni deo društva, i da promene, koliko god male bile, umnogome zavise upravo od njih. Ne uče samo o "zelenim temama", već stiču i jezičke i veštine koordinacije i vođenja grupe, različite stilove komunikacije i menadžment konflikta, što im kasnije znači i za pronalaženje posla. Volonteri ostavljaju trajan trag u mestima koje su posetili - zaključuje Ristić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije