SRPSKO PITANJE KONSTRUKCIONA GREŠKA JUGOSLAVIJE: Stvarna uloga Komunističke partije u sudbini zajedničke države

ČETRNAESTI kongres SKJ bio je stvarni a ne tek simbolički početak kraja Jugoslavije.

Velikosrpski hegemonizam je za Tita bio trajna krivica srpskog naroda, Foto Stevan Kragujević, Dokumentacija „Novosti“, EPA, Printskrin RTS, Jutjub, privatna arhiva Milana Vujovića, Vikipedija

I dogodio se u toj jedinoj partiji, koja je označavana kao vodeća idejno-politička snaga, u centralnoj i matičnoj strukturi vlasti i odlučivanja, a ne tek u nekoj marginalnoj društvenoj strukturi i grupaciji. To otvara pitanje stvarne uloge te partije u sudbini Jugoslavije, od njenog nastanka do nestanka.

Desetak godina od formiranja Jugoslavije KPJ je, na Drezdenskom kongresu (1928), zauzela stav da se ta država razbije, kao imperijalistička tvorevina, i nikad nije poništila tu svoju odluku. Bilo je nekih korekcija - na Splitskom forumu i Petoj zemaljskoj konferenciji - više da se drezdenska odluka odloži, zbog fašističke opasnosti i ratnih prilika, ali ne i da se odbaci. Naprotiv, ispašće, po svemu sudeći, da je ona na kraju, na 14. po redu partijskom kongresu, i sprovedena, ili počela operativno da se sprovodi.

Zapravo, Kominterna je tu borbu započela još na svom prvom kongresu 1919. godine, kad je Lenjin izašao s tezom o postojanju potlačenih naroda i naroda tlačitelja.

Austromarksisti koji su u Kominterni bili zaduženi za Balkan, odmah su tu tlačiteljsku ulogu u Jugoslaviji pripisali srpskom narodu, a sve druge, postojeće i nepostojeće, proglasili su za potlačene. Sima Marković se uporno zalagao protiv tog nakaradnog shvatanja, insistirajući na teorijski zasnovanoj tezi da se eksploatacija odvija od razvijenih prema nerazvijenima, i polemišući sa Staljinom i Zinovjevom, dok nije likvidiran 1939. u Moskvi, posle jedne Brozove "karakteristike".

KPJ JE, INAČE, uspešno organizovala NOB protiv okupatora, ali je i učestvovala u građanskom ratu, zatim je formirala socijalističku Jugoslaviju i vladala njom blizu pola veka. Istine radi, bilo je u toj vladavini i krupnih rezultata, naročito u pogledu materijalnog razvoja zemlje, ali je uporno opstajala i jedna velika, nazovimo je "konstrukciona" greška - nerešeno nacionalno pitanje najbrojnijeg, srpskog naroda u toj državi.

Od brojne i mahom poznate argumentacije, pomenimo samo to da je savezna država funkcionisala po principu "konsenzus minus jedan", odnosno konsenzus protiv jednog, a to su neki makedonski političari obelodanili u vidu sintagme o neprincipijelnoj, čitaj: antisrpskoj koaliciji. Rezultati tih mehanizama i te politike vidljivi su i danas u svim državama - bivšim republikama i pokrajinama, sem Vojvodine, gde je taj proces zaustavljen jogurtima, inače bi podivljao kao i drugde.

I eto, u tom prenutku je bila preostala Partija, od čijeg nas poslednjeg, a time i istorijskog 14. kongresa deli, bezmalo, jubilarnih 35 godina. Njegov tok je prikazan u ovom "Istorijskom dodatku", a vredi ga se prisetiti kako bismo u današnjem ali i budućem vremenu prepoznali procese koji se zbivaju ili će se zbivati, uz jedno gotovo neverovatno saznanje - koliko je njihova ondašnja i sadašnja priroda istovetna ili bar veoma slična, a naročito: koliko ondašnji odnos prema Srbima u Titovoj Jugoslaviji korespondira sa sadašnjim odnosom Zapada, odnosno takozvane međunarodne zajednice.

Pomenimo samo jednu, teško pojmljivu relaciju: od poluvekovne, izmišljene optužbe srpskog naroda za velikosrpski nacionalizam i hegemonizam, kao neke vrste političke himne Titove Jugoslavije, došlo se evo do isto tako izmišljene i monstruozne optužbe za genocidnost Srba, kao vrhunac licemerja političkog Zapada.

* * * * * * * * * * * * *

Jedini kongres na kome se manifestovalo srpsko jedinstvo

NA TOM 14. KONGRESU Partije dogodila se za ondašnje jugoslovenske prilike neverovatna stvar - srpsko jedinstvo. I to, prvi i poslednji put u postojanju te države. Uostalom, vidimo koliko je danas otpora srpskom jedinstvu, pa iz toga možemo bar da rekonstruišemo koliko ih je tek bilo onda. Bilo je partijskih kongresa i konferencija, sindikalnih jugoslovenskih skupova, skupštinskih zasedanja i još koječega, ali srpskog jedinstva ne. Zato što su republičke i pokrajinske delegacije zastupale strogo dogovorene republičke i pokrajinske stavove i interese, za razliku od Srbije koja te dogovore nije imala zbog suprotstavljenosti pokrajina republičkim interesima, a i zbog jedne naivne pretpostavke - što je dobro za Jugoslaviju, dobro je i za Srbiju, odnosno za Srbiju je bilo obično prihvatljivo ono oko čega se drugi dogovore.

Ovaj put je, narodski rečeno, vrag odneo šalu - na dnevnom redu se našlo, za srpski narod, pitanje svih pitanja: opstanak tog, iako naherenog i isparcelisanog, ipak zajedničkog krova za sve Srbe. Kao, uostalom i za druge jugoslovenske narode. Pošto su neki od njih ispoljavali nameru da ispod tog krova odu, Srbi su pokazali jedinstvo i odlučnost da tu ostanu. I onda je nekom nevidljivom, a jasno vidljivom rukom, pritisnuto dugme da se taj krov ruši i da se ispod njega izlazi.

Foto Stevan Kragujević, Dokumentacija „Novosti“, EPA, Printskrin RTS, Jutjub, privatna arhiva Milana Vujovića, Vikipedija

Stvarni i najveći problem bila je politička volja Srba u Hrvatskoj i BiH da ostanu u Jugoslaviji, a to je trebalo rešavati teškim pregovorima, s obzirom na ustavnu i istorijsku činjenicu da su Jugoslaviju stvorili narodi a ne republike, pa onda pravo na samoopredeljenje važi za narode a ne za republike. Unajmljeni francuski pravnik Badinter pravo na samoopredeljenje pripisao je republikama. Osokoljeni rušenjem Berlinskog zida, Nemci su krenuli u brutalnu akciju da hitno i definitivno reše pitanje Jugoslavije kao "najveće kazne za Nemačku" .

To da je SKJ na tom poslednjem, 14. kongresu "ubio" svoju državu , "ubijajući" prvo sebe, znači da ni ta partija zapravo nije bila stvarni kohezioni faktor Jugoslavije. Jedini kohezioni faktor bio je, u stvari - Tito. Dok je trajao on, trajale su i partija i država. Verovatno je sve to upravo on sam tako osmislio i odlučio. Kao što je i o svemu drugom, o svemu bitnom, odlučivao on sam.

ODLUČIO JE DA STVORI sistem, jedinstven u svetu, u kome svi, navodno, odlučuju o svemu, a zapravo, osim njega, niko ne odlučuje ni o čemu bitnom. Odlučio je, na primer, da ga ne može zameniti jedan čovek, nego osmorica njih, koji se ni oko čega ne mogu složiti, a naročito ne oko sudbinskog pitanja za državu - oko njenog opstanka. Nije mogla da se donese odluka o vanrednom stanju, pa je JNA, umesto da spreči ilegalno naoružavanje paravojski separatističkih republika, snimila o tome film i prikazala ga narodu, kao da je neka filmska kompanija a ne snaga koja treba da spreči krvoproliće i spasava državu i narod.

Sam je odlučivao i 1943. u Jajcu kako će buduća država da izgleda i ko će je činiti, koje će nacije postojati a koje ne, koje se republike dokle prostiru, koje imaju pokrajine, koje nemaju, iako se takve odluke ne donose u ratnim uslovima. Pa je 1974. odlučio da se donese ustav po kome Jugoslavija zapravo prestaje da postoji, tako da ga čitavo njegovo delo nije nadživelo ni punu deceniju, uz raspršivanje, jedne po jedne, svih floskula na kojima se to delo veštački održavalo: bratstvo i jedinstvo, jednak doprinos svih naših naroda i narodnosti, prikrivanje i relativiziranje odgovornosti za genocid u Jasenovcu, tretiranje drugog antifašističkog pokreta - četnika - kao najvećih neprijatelja u ratu, a izmišljenog velikosrpskog hegemonizma kao najveće opasnosti u miru, odnosno kao nekakve metafizičke i trajne krivice srpskog naroda.

Ono, međutim, što još uvek nije raspršeno, odnosno što je u nekom dubljem sloju ostalo neka vrsta nepoznanice do danas, jeste - kako je takav i toliki kult ličnosti uopšte bio moguć. Saznanje da je malo jedna pamet za celu jednu državu moglo bi da bude korak ka otrežnjenju, ako smo do njega uopšte došli, kolika god ta pamet bila. Pogotovu, međutim, ako je reč o čoveku kojeg je odmah posle rata Blagoje Nešković, ratni komandant Srbije, označio kao "prikrivenog i potuljenog antisrbina".

Preporučujemo

Društvo

0 2

DAREŽLjIVOST CVETKOVIĆA I MAČEKOV GRABEŽ TERITORIJE: Reakcije Srpske udružene opozicije na formiranje nove Banovine

04. 09. 2024. u 15:00

Društvo

0 2

NA LAŽIMA I POLUISTINIMA VAPE ZA NEZAVISNOM DRŽAVOM: Hrvatski pokret fanatizuje narod i traži saveznike po Evropi

04. 09. 2024. u 09:00

Društvo

0 0

KRALj JE BIRAO IZMEĐU USTAVA I DRŽAVE: Uzroci zbog kojih je jugoslovenski suveren uveo diktaturu

29. 08. 2024. u 01:00

Društvo

0 4

JUGOSLOVENI IGNORIŠU MATICU SRPSKOG NARODA: Kraj diktature i povratak na sistem ustavne monarhije

28. 08. 2024. u 23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije