STARCI U PLANINSKIM SELIMA UMIRU - SAMI: Kako su migracije za boljim životom opustele mnoga mesta u Srbiji koja se gase

OPŠTINA Babušnica ima 52 sela, od kojih je oko 25 planinskih, sa veoma malim brojem stanovnika. Ka mestima Crvena Jabuka, Rakov Dol, Radosin ili Rakita, ne ide autobuski prevoz, čak ni jednom nedeljno. Da bi stigli do Babušnice, meštani Crvene Jabuke, udaljene četrdesetak kilometara, moraju da plate taksi 3.500 dinara u jednom smeru.

Privatna arhiva Karoline Stamenković

- Prave muke nastaju kada idu kod lekara - kaže Karolina Stamenković iz udruženja "Lužničke rukotvornice" iz Gorčinca. - Pre dve nedelje srela sam ženu iz Radusina koja je pet dana morala da ide na terapiju u Babušnicu. Nije imala gde da odsedne, a nije mogla ni da daje po 7.000 dinara svakog dana da bi taksijem stigla i vratila se kući. U tom kraju niko nema penziju veću od 20.000. Dovela sam je i tri dana je bila kod mene.

Članovi ovog udruženja već 15 godina obilaze zaseoke i pružaju pomoć starima u kući.

Karolina kaže i da u svega dva-tri planinska sela u njenom kraju ima nekoliko ljudi mlađih od 40 godina, ostalo su stariji od 60.

Jednom nedeljno, subotom, dolazi putujući trgovac, i to na mesto gde je nekada bila prodavnica. Ljudi iz različitih sela pešače i po pola sata do te lokacije i preuzimaju robu koju su prethodne subote naručili. To su mahom osnovne prehrambene namirnice i lekovi. Uz trgovca, nekoliko puta mesečno, subotom, na isto mesto stiže i poštar da podeli penzije i dopise. Ovi zaseoci nemaju ni prodavnicu, ni apoteku.

- Od tih 25 planinskih sela, dva su sada već potpuno napuštena, a u osam živi tri do pet stanovnika. Uglavnom starih. Te korisnike snabdevamo i mi hranom i lekovima. Jedan momak odande spusti se taksijem i donese račune, koje platimo. Ova sela ne mogu da se ožive, niti mladi žele u njima da stanuju. Za mesta bliža Babušnici ima šanse, mada se i ona prazne. U njima ljudi imaju plastenike i gaje malo stoke - priča Karolina.

Njena organizacija je kroz projekat obezbedila terensko vozilo, koje lekara i medicinsku sestru vozi u zabačena sela, da pregledaju stanovništvo. Tako su jednom zbrinjavali ženu koja bukvalno 40 godina nije otišla kod lekara, a pritisak joj je 200 sa 120. Dešavalo se i da nađu ponekog ujutro nepomičnog u krevetu. Preko noći ga je izdalo srce. Da ne svrate volonteri, niko ih danima ne bi našao.

- Lekara je malo, a teren je razuđen. Hitnoj pomoći je potrebno najmanje dva sata da bi stigla do najudaljenijih sela. Naš projekat sa terenskim lekarem se pokazao kao dobar, ali on traje samo do kraja ove godine. Zato razgovaramo sa opštinom da ona preuzme terensku službu, budući da sada postoje lekarski punktovi samo u selima Veliko Bonjince, Ljuberađa i Zvonce - kaže naša sagovornica.

Село РадошевацFoto: Приватна архива Каролине Стаменковић

POGLEDAJ GALERIJU

Dragan Živković iz Bele Palanke objašnjava da ova opština ima 45 sela i zaselaka, a najteža situacija je u mestima u pravcu Svrljiga, gde postoji pet ili šest sela sa po dva- tri stanovnika. Recimo, Gornji i Donji Rinj, ili Vitanovac i Miranovac. Ni ova sela nemaju prodavnice, ni apoteke. Lekar ih je ranije obilazio jednom nedeljno, ali i to je sada retkost. Lekove i namirnice im kupuje opštinska geronto-služba.

- Da bi sela opstala, potrebno je da olakšamo meštanima život. Da sva budu pokrivena mobilnim signalom i da meštani mogu da se jave ako im pozli ili im je nešto potrebno. Potrebni su i putevi. U većini ovih mesta žive sedamdesetogodišnjaci, retko gde su ljudi od po četrdesetak godina. Ima i penzionera koji dođu iz grada kada je lepo vreme, pa se zimi vrate u svoje stanove. Ali, ima i nekih koji ostaju i zimi u seoskim kućama. Oni pokretni, obično jednom mesečno dođu u Belu Palanku da završe poslove za sebe i komšije. U jesen pripremaju zalihe za zimu, a najveći problem je u vreme velikih padavina, kada sanitet do njih ne može da stigne - kaže Živković.

Prema rečima poljoprivrednog analitičara i publiciste Branislava Gulana, popis je pokazao da će se ugasiti sva sela u kojima nema žena u fertilnom dobu. U 315 domaćih sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva u godinama za rađanje (između 15 i 49), a čak 55 sela i naselja uopšte nemaju žena. Takođe, prema rezultatima popisa, u 545 sela nema žena u optimalnom dobu, između 20 i 34 godine.

- Zabrinjava i to što je u 2.894 naselja broj starijih od 60 godina dovostruko ili više od toga veći od broja mlađih od 19, a u 168 sela nema stanovništva ispod 50 godina. Prema podacima RZS, svako četvrto selo je u fazi nestajanja - ističe Gulan.

Dodaje i da je donedavno bilo praznih oko 200.000 kuća, od čega oko 50.000 nema naslednike, pa je teško utvrditi vlasničke odnose, kako bi se prodale ili dodelile porodicama koje žele da žive van grada. Pored toga, oko 2.000 naselja nema ni bankomat, ni poštu, a u oko 3.000 ni vrtić.

Sve više je zapuštenih njiva koje se ne obrađuju. Prema podacima RZS u 2023. godini, navodnjava se samo 47.529 hektara njiva, što je tek 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava u proseku oko 17 odsto. U Srbiji čak 600 sela nema nijednu kravu.

- Napreduju samo ona mesta u kojima postoji dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U njima postoji i poneki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju. Dobro bi bilo kada bi svako selo od ovih u kojima je osnovano 1.100 novih zadruga imalo prerađivačke kapacitete. To bi im dalo šanse za opstanak - ubeđen je Gulan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije