U ISTOČNOJ EVROPI SMO TREĆI: Univerzitet u Beogradu među prvih 500 u svetu na Šangajskoj listi, malo ispod prošlogodišnjeg ranga

UNIVERZITET u Beogradu se na najnovijoj Šangajskoj listi našao među 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova zauzevši od 405 do 407 mesta. Iako je to blagi pad u odnosu na prošlu godinu, kada je bio rangiran kao 393, stručnjaci ocenjuju da to, ipak, nije neuspeh. Naš najstariji i najveći univerzitet je i dalje među dva odsto najboljih u svetu, i u samom vrhu Istočnoj Evropi, odmah posle "Lomonosova" i Karlovog univerziteta u Pragu.

Foto: N. Fifić

Prema rečima profesora dr Zorana Nikolića, sa Fizičkog fakulteta u Beogradu koji se bavi Šangajskom listom, godinama već postoji demografska nestabilnost u celoj zemlji. Tako je broj studenta, profesora isti ili manji, što je doprinelo malom pomeranju na listi.

- Nalazimo na mestu koje nam pripada u okviru naših dostignuća. Godinama smo već na istovetnom broju naučnih radova, što je veoma bitno za Šangajsku listu jer ona tretira broj istaknutih pojedinaca - objašanjava profesor Nikolić. - Mi nemamo novi priliv nastavnika. Prestižu nas univerziteti sa Istoka. Pojedini od njih imaju više nastavnog kadra nego mi studenata. Univerzitet u Beogradu je "skliznuo" sa 393. mesta na 405-407. Da ne bi bilo pogrešnih tumačenja, nije pao za 100 mesta.

Naš sagovornik ističe da je BU bolje plasiran od univerziteta u Zagrebu koji je 485, Istanbulu - 441, Ljubljani - 492, kao i od Varšavskog i onog u Budumpešti.

On navodi da ćemo opstati još neki period među prvih 500, ali je potrebna cirkulacija kadra i dolazak profesora iz drugih zemalja da bi ostvarili bolji "plasman". Na Šangajskoj listi se iz Srbije nalazi još Univerzitet u Novom Sadu, koji je zadržao prošlogodišnju poziciju između 901. i 1000. mesta.

Međunarodno istraživanje akademske izvrsnosti sprovodi ShanghaiRanking Consultancy. Univerziteti su rangirani na osnovu šest objektivnih indikatora, uključujući broj alumnija (akademskog osoblja) i osoblja koji su osvojili Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj visoko citiranih istraživača koje je izabrao Clarivate, broj članaka objavljenih u časopisima Nature and Science, broj članaka indeksiranih u Veb of Science i učinak univerziteta po glavi stanovnika.

Već 22 godine na vrhu liste je Univerzitet Harvard, slede Stanford i MIT, Kembridž, Berkli, Oksford, Prinston, Kaltec, Kolumbija i Univerzitet u Čikagu. U rangiranju učestvuje više od 2.500 univerziteta iz celog sveta.

Naš najbolji univerzitet i dalje beleži odličan plasman u više oblasti - tekstilnog inženjerstva, gde je među 40 najboljih na svetu, tehnologiji i nauci o hrani - među 75, a veoma visoko plasirane su i klinička medicina, stomatologija, veterina i fizika - sve u prvih 300 univerziteta na svetu. Nova lista po naučnim oblastima biće objavljena u oktobru.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić čestitao je svim profesorima, istraživačima i saradnicima koji su, prema njegovim rečima doprineli ovom izuzetnom uspehu.

- Univerzitet u Beogradu je stabilno među 500 najboljih na svetu - naveo je Đokić. - Treću godinu zaredom beležimo ovaj izuzetno dobar globalni plasman. To što smo u kontinuitetu među najboljima se ogleda kako u pojedinačnim rezultatima naših profesora i naučnih istraživača, tako i u dinamičnom učešću u međunarodnim projektima i povećanom interesovanju stranih studenata za naš univerzitet.

On je podsetio da je plasman Univerziteta na globalnim listama direktno povezan sa tim koliko se sistemski i finansijski ulaže u nauku i obrazovanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije