NAUČENI DA BUBAJU, NE ZNAJU KREATIVNO DA MISLE: Novi rezultati PISA istraživanja, naši đaci opet ispod evropskog proseka

UČENICI iz Srbije su ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju, sa rezultatom od 29 ostvarenih poena od mogućih 60, i četiri boda manje od prosečna 33, prema standardima OECD. Ovo pokazuje izveštaj sa poslednjeg PISA istraživanja 2022. godine, koji je prošle nedelje objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ispitivanje kreativnog mišljenja nema za cilj da izdvoji izuzetne pojedince, već da opiše u kojoj meri su đaci sposobni da kreativno misle, traže i iznose ideje, povezuju činjenice i znanje iz različitih predmeta.

Foto M. Anđela

PISA test za procenu kreativnog mišljenja imao je zadatke iz četiri različite kontekstualne oblasti - pisano i vizuelno izražavanje, rešavanje društvenih problema i naučnih problema. Rezultati pokazuju da su učenici generalno, na nivou celog PISA 2022. uzorka, najuspešniji u domenu pisanog izražavanja, a najmanje uspešni u vizuelnom izražavanju i rešavanju naučnih problema.

- Sve dok u našim školama bude osnovni način rada eks katedara, odnosno da nastavnik dođe, ispredaje lekciju i traži od učenika da je ponovi sledeći čas naučenu napamet, rezultati će biti ovako loši - smatra Merica Buj Bjelogrlić, direktor OŠ "Olga Petrov" i školski psiholog. - Verovatno će mi kolege zameriti ali, nažalost, malo je onih koji žele da uvedu nešto novo, da daju deci da nešto istraže i pripreme za sledeći čas, da napišu esej ili organizuju neki zanimljiv kviz za proveru znanja. Na završnom testu najviše problema je sa razumevanjem pročitanog, jer ništa ne čitaju. Zašto profesori ne rade na tome? Sve se svelo na ocenu, koja nikada nije bila merilo znanja. Imamo nikad više odličnih učenika i vukovaca, ali nikad manje znanja.

Test iz kreativnog mišljenja imao je šest nivoa znanja, dok se sedmi nivo odnosio na učenike čiji su rezultati ispod nivoa 1. Prema objavljenim rezultatima, 12,4 odsto naših učenika bilo je na nivou 1 i 0,6 odsto niže od toga, dok u OECD zemljama taj procenat iznosi 6,5 odsto na nivou 1 i 0,4 ispod njega.

Oko 65 odsto đaka iz Srbije je dostiglo osnovni treći nivo kreativnog mišljenja, što je statistički značajno manje u poređenju sa prosečnim rezultatom u zemljama članicama OECD-a (78,3 odsto). Najbolja postignuća iz kreativnog mišljenja imalo je 17,4 odsto srpskih školaraca, što znači da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu. I to je manje u odnosu na procenat učenika iz OECD zemalja koji iznosi 27 odsto.

Kako se objašnjava u izveštaju, na ovim nivoima đaci su "sposobni da stvaraju, vrednuju i unaprede kreativne ideje u različitim i kompleksnim zadacima, uključujući apstraktne zadatke koji sadrže dizajnirane ili ograničene, odnosno nepoznate scenarije koji zahtevaju kreativna rešenja naučnih i društvenih problema". U svakoj trećoj zemlji koje su učestvovale u testiranju kreativnog mišljenja više od četvrtine učenika dostiglo je nivo kreativnosti 5 ili 6.

- Imamo izuzetno pametnu decu, ali je njima u školi dosadno. Profesori se ne trude da ih zainteresuju i učine predavanja interesantnim, da ih pokrenu - ističe Buj Bjelogrlić. - Đaci su umorni, imaju po 33-35 časova nedeljno. Pa zamislite odraslog čoveka da sedi šest-sedam časova i bude skoncentrisan svih 45 minuta na nešto što je suvoparno i nezanimljivo. Ne možemo za sve kriviti decu, profesori se moraju menjati. Moraju ih motivisati, dati im priliku da pitaju, kažu svoje mišljenje. Nije to više ni pitanje plata, koje sada nisu male, a najavljuje se novo povećanje. To je pitanje zainteresovanosti za rad. Mi, recimo, u našoj školi imamo pet pametnih tabli, retki su profesori koji ih koriste. Moraju se kolege menjati.

Najuspešniji učenici u kreativnom mišljenju nisu nužno bili najbolji u tri glavna PISA domena - matematika, čitanje i nauka. Drugim rečima, 16 odsto učenika koji postižu najviše postignuće iz matematike, to uspevaju i u kreativnom mišljenju, dok na nivou OECD zemalja veći broj petnaestogodišnjaka zadržava ovo visoko postignuće u dva domena. Još veća varijabilnost prisutna je u domenima čitalačke i naučne pismenosti. U Srbiji, najviše nivoe postignuća istovremeno, u ovim domenima i kreativnom mišljenju postiže samo osam, odnosno 10 odsto učenika, dok je na nivou OECD zemalja to slučaj sa 17 procenata đaka.

Gotovo u svim zemljama, prosečan rezultat devojčica bio je bolji od istog uspeha dečaka, izuzev u Čileu, Meksiku i Peruu. Devojčice iz Srbije postigle su proseku 30 poena, a dečaci 27, a razlika je statistički značajna. Statistika pokazuje da je znatno više dečaka nego devojčica na prva dva nivoa, a devojčice prednjači na višim, četvrtom i petom. U Srbiji je postignuće 5. i 6. nivoa ostvarilo 20 odsto devojčica i 15 odsto dečaka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije