KONCENTRACIONI LOGORI GROBNICE NAŠEG NARODA: Posebne nagrade i odlikovanja za počinioce zločina nad Srbima

Napisao: Vasa Kazimirović, IZ KNjIGE "SRBIJA I JUGOSLAVIJA" 1914-1945", PROMETEJ, NOVI SAD

03. 07. 2024. u 05:00

PROGANjANI su, pa i ubijani u Bosni i Hercegovini i Srbi koji su bili pozvani u vojsku.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ ГРОБНИЦЕ НАШЕГ НАРОДА: Посебне награде и одликовања за починиоце злочина над Србима

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Mnogi, kako navodi i Vladimir Ćorović, bili su ubijeni odmah po prispeću u mobilizacione centre. Nepoverenje prema mobilisanim Srbima bilo je opšte, što potvrđuje i slučaj sa Srbima u 4. bosanskoj regimenti. Oni su odmah odvojeni od ostalih vojnika, oduzeto im je oružje i zatim su upućeni u Beč, na rad. Kasnije, kad su se zbog velikih gubitaka imale popuniti osetne praznine u austrougrskoj vojsci, vraćeni su natrag i poslati na front, ali uvek tako - "da bi uz jednog pravoslavnog bila dva inoverca".

U nastojanju da Srbe u Monarhiji "što jače stegne" poslužila je austrijskoj državnoj politici vanredno dobro, satanskom umetnošću vođena, akcija na razdraživanju Hrvata protiv Srba. To je za nju bilo od neocenjive vrednosti ne samo u političkom pogledu, nego i za vođenje rata, jer su gotovo u svima pukovima, gde ih ima, Srbi vojnici pomešani sa Hrvatima, pa ovi, razdraženi protivsrpskom harangom, mogli dobro da posluže kao kontrola nad Srbima...

Mada su zločini nad Srbima u Bosni i Hercegovini bili tako brojni da se nisu mogli nikako zataškati, najviše vlasti u Austrougarskoj činile su sve da ih minimiziraju i, čak, opravdaju. Stefan grof Burijan (Fon Rajec), ministar spoljnih poslova (pre toga dugogodišnji ministar finansija i, prema tome, nadležan za Bosnu i Hercegovinu u Dvojnoj monarhiji), u odboru austrijskih delegacija, na sednici održanoj 6. decembra 1917. godine, ovako je obrazlagao mere preduzete protiv Srba, uključujući i ubistva, pa i spaljivanja živih ljudi, često čitavih porodica: "Krivci su morali biti kažnjeni, a zavedeni sa uspehom oduzeti od agitatorskih uticaja, kojima su bili podlegli. Ne treba ulepšavati, da je pritom u pojedinim slučajevima dolazilo do oporih mera, ali to ne sme da začuđava s obzirom na ogorčenje koje je silno izbijalo radi izdajničkog delovanja izvesnih elemenata i radi očevidne opasnosti, u koju su ti isti gurnuli zemlju."

OVA I OVAKVA IZJAVA jednog od najodgovornijih ljudi u čitavoj Austrougarskoj, prvog carskog ministra, u stvari, nimalo ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da su počinioci zločina nad Srbima po pravilu bili ne samo materijalno nagrađivani, već i - odlikovani.

Kao, na primer, izvesni Marijo Minih, policijski činovnik iz Rijeke, koji je, prema vlastitom iskazu, svojom rukom lišio života 303 Srbina.

Najgroznije zločine nad Srbima u Bosni i Hercegovini počinili su pak, "šuckori", pripadnici specijalnih jedinica, koje su bile sastavljene isključivo od muslimana i Hrvata, "od neodgovornih elemenata", kako se obično kaže u bosanskohercegovačkoj istoriografiji posle Drugog svetskog rata.

Vladimir J. Popović, okružni protojerej i paroh trebinjski je ostavio potresno svedočanstvo, prepuno dokaza, u svojim zapisima pod naslovom "Patnje i žrtve Srba sreza trebinjskoga 1914-1918" o zverstvima "šuckora". Gotovo da nema zločina nad Srbima u trebinjskom kraju i uopšte Bosni i Hercegovini, u koji nisu neposredno ili posredno uključeni šuckori. Na kućnim pragovima 14. avgusta (po starom kalendaru) 1914. godine u selu Zubaci ubijeno je 29 meštana. Poubijao ih je šuckor Mahmud Ćerimanić, podlovac Šeste lovačke čete, rodom iz Korjenića. Šuckor Ahmed Čevro, prema zapisima prote Popovića, 29. novembra 1915. godine, tokom jednog suđenja u Trebinju, priznao da je ubio 17 seljaka Srba, koji su hteli pobeći u Crnu Goru, i preterati svoju stoku.

* * * * * * * * * * * * *

Na svakom mostu u Bosni bila su vezana dva taoca

U LISTU "SRPSKA ZORA", broj 66 iz 1919. godine, izneseno je više primera zločina koje su počinili šuckori nad Srbima. Neđi Borovini iz Vjeternika, oni su živom glavu ogulili... Šuckor Alija Dobrača iz Vragolova, takođe prema dokumentaciji lista "Srpska zora" (broj 85) odsekao je nos, a zatim izvadio oči Danilu Peroviću iz Potkoma... Šuckori Murat Muslić i Zajko Hadžić iz Ustikoline, opet, živog su oderali Nikolu Pejovića iz Ligata...

Uz šuckore, mnoge zločine nad Srbima u Bosni i Hercegovini počinili su i mađarski vojnici i žandarmi.

Zločinci u službi Austrougarske žarili su i palili svuda tamo gde je bilo Srba. Često su čitava sela predavali plamenu, kao selo Podravanje kod Srebrnice. U Foči su, samo o jednom danu, 14. avgusta 1914. godine streljali i obesili 126 Srba, među kojima je bilo 18 nepunoletnih mladića i nekoliko staraca preko 80 godina...

Pripadnici mađarske vojske i žandarmerije istakli su se svojom krvoločnošću naročito u pograničnim krajevima prema Srbiji. Oni su izgleda prvi počeli da nabadaju sitnu decu na bajonete svojih pušaka...

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Poslednji austrugarski car Karlo I odlikuje 2. bosansko-hercegovački muslimanski puk

IZ AUSTRIJSKIH dokumenata, u prvom redu vojnih, vidljivo je da se sa represivnim merama prema Srbima u Bosni i Hercegovini počelo još pre izbijanja rata, neposredno po upućivanju ultimatuma Vladi Srbije. Prvo se počelo sa takozvanim uzimanjem talaca iz redova Srba, po pravilu najuglednijih građana u pojedinim mestima. Ti ljudi imali su svojim životom da jamče za svaku štetu koja bi bila nanesena vojsci i vojnim objektima, transportima, saobraćajnicama, a posebno železnici. Ako bi gde došlo do kakve štete, taoci su odmah i na licu mesta bili streljani. Da bi ih neprestano imali pri ruci, vojne vlasti su u svim vozovima, u posebnom vagonu, transportovali po nekoliko talaca, okovanih u lance...

O taocima, i šta se sve s njima radilo, ima podataka i u jezuitskom listu koji je izlazio u Sarajevu na nemačkom jeziku - Die stimmen aus Bosnien. U broju 12, sveska za oktobar 1914, u belešci od 30. jula 1914. godine, stoji odštampano:

"Već pre nekoliko dana zatvoreno je više srpskih uglednika, to jest glavnih huškača, da bi bili upotrebljeni kao taoci. U svakom vozu ima ih po nekoliko, a za svaki most su po jedan ili dvojica privezani lancima. Ako ma šta Srbi učine, na primer ako se neko baci kamenom na voz, onda jedan od ovih talaca plaća to svojim životom."

U istom broju ovog lista, u belešci koja nosi datum - 8. avgust 1914, zapisano je: "Jedan mladi vojni sveštenik priča da je na putu od Zagreba do Sarajeva na svakom mostu video po dva okovana šizmatička popa i po dva Srbina u civilu. To su taoci. Na jedan voz opaljen je jedan metak; nadležni oficir je na to streljao jednog Srbina koji je kao talac čuvan u vozu..."

ŠUCKORI SPROVODE ETNIČKO ČIŠĆENjE

U BOSNI I HERCEGOVINI organizovana je i posebna vojska za potpuni građanski rat u zemlji. To su bili takozvani šuckori, "zaštitne čete", regrutovane obično iz najgoreg ološa muslimanskog i katoličkog proletarijata, stvorene da tobože drže red u zaleđu vojske i da parališu eventualno delovanje srpskih komitskih četa, a spremane u stvari tako, da služe kao oruđe jedne potpune strahovlade prema Srbima. I Vladimir Ćorović u svom poznatom delu "Crna knjiga" donosi svedočanstva o užasnim zločima šuckora. Sve zločine podstrekavala je i štampa u Monarhiji, pa su tako mnoge novine iz Zagreba i Beča u svojim tekstovima o Bosni hvale šuckore! I to je bio dokaz da su šuckori institucionalno formirani kao deo zvanične ratno zločinačke austrijske politike prema Srbiji, srpskom narodu i pravoslavlju. Američki istoričar Džon R. Lampe, profesor na Univerzitetu Merilend je zločine nad Srbima koji su činili šuckori nazvao etničkim čišćenjem.

* * * * * * * * * * * * *

U logoru Mauthauzen hiljade ljudi živi zakopani

SLANjE U INTERNACIJU, a to će reći upućivanje u koncentracione logore, predstavlja posebno poglavlje u zbiru genocidnih mera austrougarskih vlasti prema srpskom stanovništvu u Bosni i Hercegovini 1914-1918. godine.

Sa interniranjem se počelo već 10. avgusta, odmah po izbijanju rata.

Prvi logor čije su strahote upoznali Srbi iz Bosne i Hercegovine izvan svog zavičaja - bila je tvrđava u Aradu. Više od 5.500 zatvorenika, muškaraca, žena i dece, bilo je smešteno u zagušljive i memljive, nikad suncem ogrejane tunele. Hrana im je deljena samo jednom na dan. Usled svega toga dolazilo je do masovnih umiranja. A najviše su pritom stradala deca. Od 400 dece, u martu 1915. godine, kad je izvršen popis u logoru, bilo je na životu još samo njih tridesetoro.

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Paroh Vladimir J. Popović,ostavio je potresno svedočanstvo o zverstvima „šuckora“

Veliko gubilište bio je i logor u Doboju, u koji je iz Bosne i Hercegovine bilo dopremljeno 16.673 muškarca i 16.996 žena. Kao i u Aradu, i u Doboju je stradalo mnogo dece. Samo tokom jednog meseca, od 2. aprila do 1. maja 1916, u logoru je umrlo 643 dece!

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Osuđeni na smrt na Banjalučkom veleizdajničkom procesu

Od logora u Austriji i Mađarskoj (Talersdorfu kod Graca, Turonju, Šopronjeku, Nežideru

- Nojsidelse) najviše žrtava odneo je logor u Mauthauzenu u Gornjoj Austriji - poznati zloglasni logor i u Drugom svetskom ratu. U njemu je izgubilo živote na hiljade stanovnika Bosne i Hercegovine, ali isto tako i na hiljade Srba iz Srbije, zatim srpskih ratnih zarobljenika. U jednom austrijskom izveštaju, od 15. decembra 1915. godine, rečeno je, da je do tog dana, u tom logoru "pomrlo osam hiljada ljudi" od kojih je dve trećine bilo "živo zakopano...".

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Austrougarski vojnici 1915. vode zarobljene srpske žene i decu u logor

UPRKOS OVOM strašnom bilansu stradanja Srba iz Bosne i Hercegovine u austrijsko-mađarskim logorima, predsednik mađarske vlade, grof Tisa, negde pre završetka rata, usudio se da dođe u Sarajevo i pokuša da Bosnu i Hercegovinu osigura za Austrougarsku, odnosno za krunu Svetog Stefana. Tom prilikom, 20. septembra 1918. godine, predao mu je Srbin dr Danilo Dimović u Sarajevu jedan memorandum čiju je okosnicu činilo stradanje Srba iz Bosne i Hercegovine... "Relativna većina naših sugrađana, tj. svi Srbi pravoslavni bili su izvrženi najstrašnijim progonima", rečeno je između ostalog u memorandumu. "Mnoštvo je naših Srba ubijeno, zapaljeno i obešeno bez istrage suda, i to ne samo muškarci, nego i žene i deca. To su većinom činile uz redovitu vojsku one čete što ih je uz plaću svakakvih elemenata osnovao general Poćorek. Od tih elemenata, koji su organizovani i komandovani bili, pretrpio je naš narod najužasnije patnje."

(Dimović, Danilo, advokat, osnivač Srpske narodne stranke, pod uticajem Hrvatsko-srpske koalicije u Zagrebu, čiji je organ bio list "Istina", pokrenut 12. 11. 1913)

* * * * * * * * * * * * *

Ukidanje ćirilice i suđenja srednjoškolcima

U DIMOVIĆEVOM MEMORANDUMU, kao glavni krivac za svu tragediju Srba u Bosni i Hercegovini označen je zemaljski poglavar Oskar Poćorek. Ali to ne odgovara u svemu istorijskim činjenicama. Jer, Poćorek je bio smenjen sa svoje dužnosti već u decembru 1914. godine, i on bi mogao biti okrivljen samo za događaje koji su se sa Srbima u Bosni i Hercegovini dotle zbili. Za sva ostala zla koja su se sručila na Srbe posle tog vremena krivica pada na jednog drugog čoveka - Hrvata Stjepana Sarkotića, Poćorekovog naslednika na položaju "upravitelja Bosne". Neprijatelj Srba najgore vrste, kako je okarakterisan, Sarkotić se od časa kada se našao na čelu vlasti u Bosni i Hercegovini opredelio za najoštriji kurs prema njima. U jednom svom privatnom pismu od 8. aprila 1915. godine, on je zauzeo stav, da se "princip ravnopravnog postupka prema pripadnicima sve tri glavne konfesije u Bosni i Hercegovini" ne može primenjivati "prema srpskom elementu", koji je - "po rasi i veri" - stao u prvi red neprijatelja Monarhije i koji se zbog toga "mora izolovati".

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Stjepan Sarkotić ( obeležen na slici) zavio je Bosnu i Hercegovinu u crno

U ANALE SARKOTIĆEVE uprave u Bosni i Hercegovini ulaze i brojni sudski procesi - 1915. i 1916. godine. Na primer, četiri suđenja srednjoškolcima: u Banjaluci (27 optuženih), Sarajevu (10 optuženih), Bihaću (40 optuženih) i Travniku (65 optuženih). Zatim proces u Banjaluci, s početka 1916. godine, kada se na optuženičkoj klupi našlo 156 Srba, uglavnom istaknutih javnih, kulturnih i političkih radnika iz cele Bosne i Hercegovine. Svi optuženi su proglašeni krivim i 16 ih je bilo osuđeno na smrt, a ostali na kazne robije od tri do 20 godina...

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

U logoru u Doboju od 2. aprila do 1. maja 1916, umrlo je 643 deteta!

Sa svojom strahovladom (za vreme nje je i upotreba ćiriličnog pisma bila zabranjena) Stjepan Sarkotić je "terao" do "poslednjeg" časa - do 1. novembra 1918. godine. A tada se morao pomiriti s tim da vlast preda upravo jednom Srbinu, Atanasiju Šoli, jednom od onih Srba koji su bili osuđeni u Banjaluci (na 12 godina robije) i koji je direktno iz zatvora u Travniku doputovao u Sarajevo, da bi od Sarkotića preuzeo vlast.

Foto Izvori fotografija u "Istorijskom dodatku" Ministarstvo odbrane Srbije, Profimedia, Arhiv „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Koncentracioni logor za Srbe u Prvom svetskom ratu

SISTEMSKA POLITIKA ISTREBLjENjA

TEROR I GENOCID sprovođeni su u Austrougarskoj u svim oblastima koje su Srbi naseljavali. Dr Jozef Redlih, tih godina profesor javnog prava na Univerzitetu u Beču, u svom dnevniku, u zabelešci od 22. novembra 1914. godine, napisao je i sledeće: "U Hrvatskoj sprovodi Frankova partija režim užasa. U Sremu je ubijeno 10 hiljada Srba... Koliki je broj ubijenih Srba u Bosni i Hercegovini, to ne zna niko... I tamo se sprovodi sistematska politika istrebljenja pravoslavnih..."

U zabelešci od 8. oktobra 1914. godine, Redlih je pak naveo, da u Sremu i južnoj Ugarskoj "išpani" i komesari vode rasni rat protiv Srba. Stotine i stotine su uhapšene bez ikakve krivice.

Zločini nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a posebno u Bosni, s obzirom na neposredne počinioce, i okolnosti pod kojima su izvršeni bili su u stvari, samo početak one velike drame koja će u Drugom svetskom ratu, u vreme postojanja hrvatsko-muslimanske države, dostići svoj vrhunac i po mnogo čemu nadmašiti i onaj strašni masakr Turaka nad Jermenima u Prvom svetskom ratu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MI NISMO KRALJEVSKA PORODICA: Sin kraljice Kamile progovorio o kralju Čarlsu i porodičnim odnosima u palati