ZA VEŠTAČKU PAMET PRVE UZDE: Akt VI, usvojen u Evropi, biće pravni osnov za sve zemlje

Na konkurs sa slobodnom temom se primaju sve tehnike umetničkih radova, osim dela nastala putem veštačke inteligencije (VI).

Foto: Profimedia

Sve češće ovakva i slična uputustva mogu da se pročitaju u propozicijama za izložbe širom sveta. Najrazličitiji su segmenti života u kojima veštačka inteligencija, zamišljena tako da nam olakša život, ulazi na velika vrata u čovekovu svakodnevicu i od koje, u isti mah, sada treba - da se štitimo.

Elektronski mozgovi sada umesto nas mogu i da pišu knjige, da donose važne odluke, rešavaju životne enigme. Ali, snimaju se i lažni video-klipovi, imitiraju glasovi, oponašaju pokreti. Veštačka inteligencija odavno igra šah umesto čoveka, na osnovu algoritama "love" se mušterije preko interneta za prodaju najšireg spektra proizvoda ili biraju idealni budući bračni parovi, a sada polako postaje normalno da vas kućni terminali savetuju šta da skuvate za ručak ili na koju pozorišnu predstavu da odete krajem dana.

Zbog svega toga, zemlje članice EU su nedavno odobrile Zakon o veštačkoj inteligenciji čiji cilj je da se uvede više reda u ovu oblast i spreče realni rizici. Ovo slovo zakona o harmonizaciji pravila zove se "Akt o veštačkoj inteligenciji". Reč je o prvom zakonu ove vrste u svetu. On će važiti u zemljama EU, ali će verovatno globalno poslužiti kao osnova za pravnu regulativu u oblasti VI u celom svetu, pa i u Srbiji, koja ubrzano razvija ovu oblast. Naučno-tehnološki razvoj, naša vlada zacrtala je među najvažnije prioritete, a doskorašnja premijerka, sada predsednica Skupšrine, Ana Brnabić rekla je da ćemo uskoro uskoro sadašnja četiri, imati čak sedam naučno-tehnoloških parkova.

Usmeravanje razvoja u tom pravcu, podrazumeva naravno i da se vodi računa o tome da VI ima dva lica, od kojih oba mogu da dobiju ekstremne forme. Sve zavisi od toga kako se koristi. S jedne strane, može suštinski da pomogne čoveku da ga oslobodi repetitivnih i opasnih poslova, da značajno poboljša performanse u procesu rada i odlučivanja i, jednom rečju, da optimizuje korišćenje ljudskih potencijala. Ali, s druge strane postoji velika opasnost od zloupotreba. Jer, ako se alati veštačke inteligencije nađu u rukama kriminalnih grupa, šteta može da bude velika, pa i nenadoknadiva.

I bez toga, "običnog" čoveka VI – plaši, još i više posle nedavne izjave američkog preduzetnika Ilona Maska koji je rekao da će VI nadmašiti inteligenciju bilo kog čoveka do kraja sledeće godine pod uslovom da ima dovoljno struje i hardvera:

- Sposobnosti veštačke inteligencije nadmašiće mogućnosti čitavog čovečanstva u roku od pet godina. Verovatno niko od nas neće u budućnosti imati posao zbog razvoja VI, ali problem će biti pronalaženje smisla egzistencije – izjavio je Mask.

On je, govoreći preko veb-kamere na konferenciji Vivateks u Parizu, naglasio da su za ostvarenje takvog scenarija neophodni "univerzalni visoki prihodi" i budućnost u kojoj neće biti nedostataka robe u usluga. Kako je rekao, ljudi će i dalje moći da rade ako to žele,  ali to neće biti obavezno.

- Ako želite da radite posao koji je neka vrsta hobija, možete, ali veštačka inteligencija i roboti će nabavljati svu robu i obavljati usluge koje su vam potrebne – rekao je Mask.

Novi zakon u EU zato podstiče stvaranje sistema VI koji su sigurni i dostojni zajedničkog tržišta, kako za javne, tako i za privatne aktere. Namera je da se zaštite osnovna prava građana, i da se istovremeno stimulišu inovacije u ovoj sferi. Odnosi se samo na oblasti koje obuhvata evropsko pravosuđe uz izuzimanje sistema koji se upotrebljavaju u vojnom domenu, kao i u istraživačkim aktivnostima.

Zakonom se uvode različite kategorije rizika od veštačke inteligencije. Limitirani rizici neće morati da podležu visokom stepenu transparentnosti, dok će, suprotno, visokorizični podlegati ispunjavanju niza obaveza da bi mogli da pristupe zajedničkom tržištu.

Neki će biti i zabranjeni, kao oni koji uključuju manipulaciju mentalnim procesima oponašanja i društveno vrednovanje. Zabranjuje se i korišćenje VI u svrhu policijskog predviđanja zasnovanog na određenim profilima na bazi biometrijskih podataka da bi se kategorizovale grupe ljudi na osnovu rasa, vere ili seksualnog opredeljenja.

Razne su opasnosti koje vrebaju iz zloupotrebe veštačke inteligencije. Ovi sistemi imaju gotovo neograničene mogućnosti da analiziraju ličnosti, manipulišu informacijama i podacima. Algoritmi mogu da budu programirani da izvlače privatne podatke iz datoteka, a katkada to može čak da se dogodi i nenamerno.

Može, na primer, da se na daljinu preuzme i upravljanje autonomnim vozilima ili vojnim dronovima, da se lažima, koje deluju kao prave vesti, podstiču ratovi ili kontrolišu berze. Mogu da se izazovu i namerne nestašice struje, poremeti sistem singalizacije saobraćaja i stvore nesnosne gužve ili ugrozi logistika prehrambenog snabdevanja u svrhu hibridnog ratovanja.  Postoji moćunost slanja automatizovanih pretnji ili fabrikovanja krivotvorenih dokaza zasnovanih na originalnim dokumentima. Da ne govorimo o propagandi, uključujući i takozvani "dipfejk", odnosno sofisticirane prevare koje koriste rečnik određenih osoba, pa čak i izgled, da bi se formirali lažni govori, izjave ili video-zapisi.

Šteta može da bude i na daleko manjem nivou, ali da ipak izazove pometnju u međuljudskim odnosima. U jednom francuskom rijalitiju tako su učesnike nedavno obavestili da će im prikazati izjave drugih aktera, od kojih su neke istinite, a druge lažne, montirane uz pomoć veštačke inteligencije. Sami su morali da razdvoje žito od kukolja. U realnom životu, takve stvari mogu da dovedu i do razvoda brakova.

ROBOTI LOPOVI

Krivotvoreno prepoznavanje lica na osnovu algoritama može da otključa mobilne telefone i kompjutere, ali i da dozvoli ulazak u veoma osetljive objekte. Osim sajber napada, mogu da se izvedu i klasične pljačke sa robotizovanim lopovima. Veštačka inteligencija reprodukuje i umetničke slike koje je veoma teško razlikovati od originala.

SVI KORISNICI U BAZU PODATAKA

Na osnovu novog evropskog zakona, korisnici sistema za prepoznavanje emocija moraće da obaveste ljude kada su izloženi takvom postupku. Kada je reč o firmama, preduzeća koja prekrše zakon o veštačkoj inteligenciji biće kažnjena na osnovu procenta godišnjeg prometa, ili unapred utvrđenim iznosom, zavisno od toga koja je suma veća. Kaznama podležu i mala i srednja preduzeća, kao i startap firme. Korisnici visokorizičnih sistema veštačke inteligencije moraće i da budu zavedeni u bazi podataka EU.

MAGNET

Da bi se pratila primena zakona, formira se više admninistrativnih tela, kao što su Biro za VI u okviru Evropske komisije, naučni okrugli sto, Savet VI u kome sede predstavnici zemalja članica, kao i savetodavni forum za tehničku ekspertizu. Targetiraće se i sprečavati moguće zloupotrebe, ali uz sve opasnosti, VI stvara i "neslućene mogućnosti": EU namerava da u ovako regulisanu oblast masovno investira. Plan koji je predstavljen 2021. godine predviđa javna i privatna ulaganja koja bi progresivno trebalo da dosegnu 20 milijardi evra godišnje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije