U IME NARODA SUDSKA PRAVDA ZA 13.500 LJUDI: Postupci rehabilitacije pred višim sudovima u Srbiji gotovo okončani

PROCES rehabilitacije ljudi kojima su u periodu posle Drugog svetskog rata oduzimana građanska prava ili su streljani bez ikakvog suđenja, gotovo da je okončan. Do sada je, prema podacima koje nam je dostavio Vrhovni sud, ukupno rehabilitovano 13.542 ljudi, od čega najviše 2014. godine - njih 3.125.

У ИМЕ НАРОДА СУДСКА ПРАВДА ЗА 13.500 ЉУДИ: Поступци рехабилитације пред вишим судовима у Србији готово окончани

FOTO: Arhiva novosti

Koliko još tačno žrtava progona čeka vraćanje časti i ugleda, ne zna se, ali broj, bar kad su u pitanju zahtevi podneti po Zakonu o rehabilitaciji iz 2011. godine, ne premašuje 50. U Beogradu, gde je vođeno najviše postupaka, u 30 predmeta rešavanje je u toku, dok npr. pred Višim sudom u Nišu, kako su nam potvrdili, nema više nijednog, a rehabilitovano je ukupno 135 osoba. I novosadski sud okončao je posao.

- Viši sud u Beogradu primio je do 29. februara ove godine 2.560 zahteva koji su zavedeni u upisnik rehabilitacije "Reh". U 1.740 predmeta rešenje kojim je usvojen zahtev je postalo pravnosnažno, dok je u 30 postupak u toku. Takođe, po prethodnom zakonu, 1. januara 2010. Viši sud je zaveo u upisnik "Reh" 325 predmeta koji su poslednjeg dana 2009. ostali nerešeni u Okružnom sudu u Beogradu. Od toga u 159 predmeta rešenje kojim je usvojen zahtev je postalo pravnosnažno - navodi se u dopisu Višeg suda, koji je potpisala upravitelj pisarnice Vesna Obradović.

Među rehabilitovanima ima poznatih ličnosti, predratnih političara, članova kraljevske porodice, umetnika, "neprijatelja naroda" kojima je trebalo oduzeti trgovinu, fabriku, vilu, ali i informbirovaca. Čak se, kako je upozoravao direktor Agencije za restituciju, "potkralo" 200-300 pripadnika ozloglašene SS divizije "Princ Eugen", sastavljene od folksdojčera, o čemu su "Novosti" pisale. Za većinu zahtev su podneli članovi porodice, da bi mogli da traže vraćanje imovine u postupku restitucije.

Jedan broj je dobio rehabilitacionu odštetu za pretrpljene muke, a nekolicina živih dobija i mesečnu rehabilitacionu naknadu, koja je povećana sa 37.467 dinara u prošloj na 43.000 dinara u ovoj godini.

Dizajn centar Novosti

- Prema podacima Fonda PIO, trenutno ima 14 aktivnih korisnika mesečne novčane naknade po osnovu Zakona o rehabilitaciji - potvrđeno nam je u ovom Fondu.

Naime, prema Zakonu o rehabilitaciji, oni kojima su vraćena građanska prava imaju pravo na poseban staž. On se računa u dvostrukom trajanju za vreme lišenja slobode. Istovremeno, rehabilitivanom se priznaje i vreme nezaposlenosti po hapšenju kao poseban penzijski staž u efektivnom trajanju, a najduže do dve godine, ako je nezaposlenost nastupila zbog povrede prava i sloboda. Uslov za dobijanje mesečne naknade jeste da rehabilitovani ima najmanje osam godina posebno priznatog penzijskog staža.

NEDIĆ I KALABIĆ

DVA postupka koja su doskora budila veliku pažnju jesu slučajevi kolaboracionističkog premijera Milana Nedića i komandanta Gorske garde Nikole Kalabića. Postupak u slučaju Nedića stigao je po žalbi do Vrhovnog suda, pošto je Apelacioni sud prethodno pravosnažno odbio zahtev za rehabilitaciju. U međuvremenu je predlagač, Nedićev praunuk, preminuo. Nikolu Kalabića Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je rehabilitovao prošle godine u ponovljenom postupku.

I dok mesečnu naknadu mogu dobiti samo živi, za rehabilitacionu odštetu mogu aplicirati i deca rehabilitovanog ili rehabilitovane, bračni drug, roditelji, braća i sestre, vanbračni partner. Od Ministarstva pravde nismo uspeli da dobijemo podatke koliko je do sada ukupno ovih odšteta isplaćeno i u kom iznosu, a zna se da je od 1. januara 2014. do 31. maja 2020. odobren ukupno 1.001 zahtev i isplaćeno 272.309.181 dinara. Prve odštete, 2012. godine, dobilo je 15 golootočana.

Podaci države pokazuju i da je od 1945. do 1987. osuđeno 118.000 ljudi iz političkih, verskih, nacionalnih i drugih razloga, ali je veliki i broj onih koji su streljani bez bilo kakve presude. Među rehabilitovanima su kraljica Marija, kralj Petar Drugi, knez Pavle i kneginja Olga, kneginja Jelisaveta i kneževi Aleksandar i Nikola Karađorđević, komandant JVuO Dragoljub Draža Mihailović, predsednik izbegličke Vlade u Londonu Slobodan Jovanović, glumica Žanka Stokić, žandarmi iz Bele Crkve Bogdan Lončar i Milenko Branković, koje su 7. jula 1941. ubili Žikica Jovanović Španac i Cvetin Soldatović i drugi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

IZRAEL JE ZATEČEN: Delije uradile nešto što je malo ko očekivao