ZBOG STRAŠNIH SLIKA IZ DEČJEG LOGORA U SISKU, ISTORIČARKA MORALA DA PREKIDA ISTRAŽIVANJE: Tribina o Akciji Diane Budisavljević, u Beogradu

DO danas se postavlja pitanje kako je ustaška organizacija koja je brojala tek nekoliko stotina ljudi uspela da uzurpira državni aparat u Hrvatskoj i stavi ga sebi u funkciju, počinivši najstrašnije zločine. Ne treba zaboraviti da su njih na vlast postavili isti oni koji su okupirali i rasparčali nekadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, rekao je istoričar Vladan Vukliš, pomoćnik direktora Arhiva Republike Srpske na tribini "Susret s prošlošću", održanoj u Narodnoj biblioteci Srbije.

V.C.S.

Vukliš je dodao da ustaški pokret nije predstavljao hrvatski narod, niti su svi podržavali ustaše, ali se njihov teror širio po sistemu koncentričnih krugova.

- Taj pokret od nekoliko stotina ljudi, kroz davanje privilegija, osećaja moći i omogućavanje bahatog bogaćenja, privukao je izvestan broj članova i prerastao u strukturu koja će sprovesti genocid i zločinačke poduhvate. NDH nije bila nezavisna jer je služila interesima nacističke Nemačke i fašističke Italije, ali je činjenica da je bila priznata od određenog broja zemalja, uključujući i neutralnu Frankovu Španiju. Državni aparat služio je kliki koja ga je uzurpirala, a teror počinje sa ubistvima imućnijih Srba i Jevreja, prvo na Baniji, u Liki, na Kordunu, Slavoniji, a onda se pretvara u masovne likvidacije, pljačke, logorisanje, zbegove - kazao je Vukliš.

Deo stanovništva je podržao novu vlast i uprljao ruke, deo se suprotstavio i pružio otpor, najveći deo se držao neutralno, nije birao stranu i trudio se da preživi, a postojao je i četvrti deo, koji su činili ljudi iz državnog aparata i pripadnici građanske klase, koji se nisu slagali sa politikom ustaškog pokreta.

- Akcija Diane Budisavljević oslonila se na ovu poslednju grupaciju, kao i one koji su pružali otpor - objasnio je istorijski kontekst Vladan Vukliš.

Логорска дописница за Мату зеленбрзаFoto: В.Ц.С.

POGLEDAJ GALERIJU

Zagrebačka istoričarka Nataša Mataušić, koja je doktorirala na temi Dianine Akcije i napisala knjigu "Diana Budisavljević", objasnila je kako se uopšte zainteresovala za ovu Austrijanku, koja je iz logora spasla više od 7.000 srpske dece i napravila kartoteku sa 12.000 mališana, koje su ustaše odvojile od roditelja. Sve je počelo kada je, tražeći građu za izložbu, pronašla hrpe prašnjavih papira i slika dece iz dečjeg logora u Sisku, Zavoda za gluvonemu decu u Zagrebu, doma na Josipovcu... Nije izdržala, već je fotografije izvadila iz uloška i na pozdaine svake videla ime i prezime, odnosno podatke o detetu, ako su bili poznati, ili podatke o nekom belegu, ako nije bilo nikakvih drugih odrednica. Na mnogim slikama stajao je krstić, što je značilo da su mališani umrli.

- Branko Petrina iz Saveza antifašista upoznao me je sa Silvijom Sabo, unukom Diane Budisavljević. Znala sam da se sprema da objavi bakin dnevnik. Silvija je došla sa nekoliko listova albuma i uporedile smo rukopise na tim albumima sa slikama koje sam pronašla. Bili su identični. Tako sam shvatila da su i ovo što sam ja našla delovi albuma Diane Budisavljević, koji su služili da se posle rata spoje i prepoznaju roditelji i deca koja su im oteta. Sa Silvijom sam se sprijateljila, a od te 2003. godine sakupljam građu o Diani i njenoj akciji. Doktorsku disertaciju odbranila sam 2019. Neke ljude koje je Diana spasla intervjuisala sam pre toga, međutim, mnogi su mi se javili pošto je knjiga već objavljena. Sa nekima sam ostala u kontaktu do danas, kao sa jednom ženom iz Skoplja, koja i dalje traga za poreklom svoje majke - kazala je Nataša Mataušić.

Dodala je i da je u jednom trenutku morala da prekine istraživanje na dva - tri meseca, jer je jako teško doživela potresne fotografije i dokumenta iz dečjeg logora u Sisku.

Na primedbe da su deca pokrštavana, ova istoričarka potvrdila je da su udomitelji zaista pokrštavali sasvim malu decu, ali i dodala da se većina posle rata ipak vratila roditeljima i samim tim u pravoslavnu veru. S obzirom da je Dianina kartoteka nestala, mnogi nikada nisu našli najbliže, dok neki tragaju i danas. Takođe, bilo je i dece koja nisu želela da saznaju ko su im biološki roditelji.

Na tribini je javno svedočio i Živko Zelenbrz (Ivančević), Dianino dete sa kojim su "Novosti" objavile razgovor. On je ponovio ono što je rekao za naš list i dodao:

- U Beogradu se osećam kao kod kuće!

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić objasnio je da su pred posetiocima izložene strane iz Dianinog spiska, odnedavno u vlasništvu Muzeja, na kojima se pod brojem 27 vide podaci o Živkovim biološkim roditeljima. Pogledu posetilaca takođe su bila dostupna i Živkova različita dokumenta, među kojima i list o usvojenju u porodicu Marije i Mate Zelenbrza, ali i dve dopisnice iz logora u Jeni, u kom je bila njegova majka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije