SRPSKI "KOMARAC" UBITAČNIJI OD TOPA: Domaći borbeni dronovi uvedeni u naoružanje Vojske Srbije
Nosi bojevu glavu težine do pet kilograma i uništava sve, od tenkova do žive sile
ZAMISLITE artiljerca koji top i municiju nosi na leđima u kutiji veličine one koju koriste dostavljači hrane, a posle ispaljivanja projektila po želji menja njegovu putanju po visini i pravcu. Zamislite minijaturno oruđe koje košta nekoliko hiljada evra, a efikasno uništava vojnu tehniku vrednu milione evra, i ne zahteva brojnu poslugu, već samo jednog operatera koji deluje samostalno kao snajperista.
To oružje budućnosti, minijaturni dron samoubica "komarac" koji su konstruisali stručnjaci našeg Vojnotehničkog instituta (VTI) uveden je u Vojsku Srbije i izaziva veliku pažnju, mada zaista deluje sićušno kao insekt pored tenkova, borbenih vozila i samohodnih haubica.
Vojni eksperti smatraju da će dronovi u sukobima budućnosti biti najveća pretnja za grdosije impresivnog izgleda, ali i za vojnike, ma kako vešto oni utvrđivali i maskirali skloništa i položaje. Iskustva iz aktuelnog sukoba u Ukrajini pokazuju da što je dron manji, tiši i upravljiviji, on predstavlja veću opasnost, bilo da se koristi samo za izviđanje ili i za bojevo dejstvo. Srpski dron-kamikaza prečnika samo dvadesetak centimetara izaziva ogromnu pažnju na svetskim sajmovima naoružanja jer potpuno opravdano nosi ime po malom, teško uhavatljivom insektu čiji su ubodi veoma bolni.
Na izložbi naoružanja i opreme Vojske Srbije ispred Doma garde u Topčideru u utorak mnogi od medijskih poslenika nisu ni primetili početni deo leta minijaturnog kvadrokoptera sa bojevom glavom protivoklopne rakete "zolja", a samo malobrojni snimatelji su uspeli da zabeleže njegovo lebdenje na različitim visinama i pozicijama, posle kojeg je sledilo obrušavanje i precizan pogodak u metu.
Onima koji su izveštavali iz ratova devedesetih prošli su žmarci niz leđa dok su zamišljali dejstvo "komaraca" na bojištu. Već sada su dostupni snimci većih dronova sa ukrajinskog ratišta koji se neočekivano pojavljuju i neprimetno napadaju tenkove i doslovno se zavlače u rovove i utvrđene zaklone.
U tom svetlu srpski minijaturni "komarac" deluje zastrašujuće jer su njegovi pogonski motori, od kojih svaki deluje samostalno, gotovo nečujni, što dron čini teškim za uočavanje i još težim za uništavanje ili ometanje.
Operativni domet letelice je prema dostupnim podacima veći od kilometra, a ona može da nosi bojevu glavu težine do pet kilograma koja se aktivira ili prilikom udara u cilj ili daljinskom komandom. Upravljački sistem drona je FPV (First person view) i zahteva vrhunski obučenog i uvežbanog operatera koji putem 3D naočara u realnom vremenu prati let i okruženje nalik snajperisti koji kroz optički nišan gleda svoju metu.
Zavisno od potrebe zadatka ispod drona mogu da se montiraju različite bojeve glave. U praksi su efikasno isprobane kumulativna bojeva glava raketnog sitema "zolja" kalibra 62 milimetra koja pod napadnim uglom od 90 stepeni probija čelični oklop debljine do 300 milimetara, ali i niz drugih lakih bojevih glava. Među njima je i BGPUD 1000 namenjena za borbu protiv žive sile koja sa visine od 12 metara eksplozivnim udarom i parčadnim dejstvom pokriva 12,5 metara kvadratnih na tlu.
Iz ovih podataka vidi se da je "komarac" dizajniran da uništava i onesposobljava najrazličitije ciljeve od oklopnih vozila, preko skloništa i utvrđenih objekata do žive sile.
- Upotreba dronova čini ratovanje sve složenijim, posebno za jedinice koje su u odbrani. Ranije su se vojnici kada se dobro utvrde i maskiraju mogli smatrati zaštićenim, ali primenom dronova to je dovedeno u pitanje. Sada su jedinice izložene mnogo većoj mogućnosti iznenadnog napada, a od vojnika u budućnosti će se zahtevati veća čvrstina i stabilnost, bolja orijentacija, bolje podnošenje opasnosti i reagovanja na nju. Dronovi su povećali zahteve prema vojniku u odnosu na ranija vremena. U svim epohama je primena novih modernih sredstava zahtevala da se zbog njih menja taktika, a uvođenje dronova u ratnu upotrebu može se porediti sa vremenom početka primene tenkova, aviona i krstarećih raketa - ukazuje general u penziji Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.
General u penziji Milomir Miladinović, predsednik Skupštine Kluba generala i admirala Srbije naglašava da se dronovi se sve više usavršavaju i dobijaju na značaju, ali i da postavljaju sve veće zahteve pred vojnike koji njima upravljaju.
- Operateri se izlažu velikom psihološkom pritisku jer gledaju ciljeve dok na njih deluju. Takvom opterećenju su nekada bili izloženi samo snajperisti, a ja sam u oružanim sukobima imao priliku da vidim te borce kako se psihički "lome". To pokazuje da će izbor operatera dronova i njihova obuka morati da bude specifična. Dron u rukama neodgovornih i bezobzirnih ljudi je neverovatna opasnost - smatra Miladinović.
Uvlače se u topovske kupole
JEFTINI dronovi menjaju dosadašnji način ratovanja, pokazuje sukob u Ukrajini. To se desilo u trenutku kada su se obe strane ukopale u duboke maskirane rovove i razmenjivale vatru iz artiljerijskih oruđa bez suštinskih efekata. Bojište je počelo da izgleda kao repriza pozicionog rata 1914-1918, dok dronovi-izviđači nisu počeli da daju pozicije ciljeva, a dronovi-samoubice da se uvlače čak i u otvorne tenkovske kupole.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (3)