"UZ BOGA I VERU MI SMO VERNIJI I SREĆNIJI": Patrijarh Porfirije na krsnoj slavi vladike Fotija

NjEGOVA Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije učestvovao je 29. januara 2024. godine, na praznik Časnih veriga Svetog apostola Petra, proslavi krsne slave Njegovog Preosveštenstva Episkopa zvorničko-tuzlanskog Fotija i tom prilikom poručio da je vera, kao osnov života, najvažnija osobina svakog čoveka i ono što mu je najpotrebnije.

Foto: SPC

– Vera je ono izvan čega ne postojimo. Bez nje sve ono što jesmo, što imamo, što govorimo, što mislimo, što činimo je prazna ljuštura. Vera je potrebna svakom pojedincu, kao i zajednici. Potrebna je svima, komšiji, rođaku, školama, kolektivima u kojima živimo i radimo, društvu, državi. Država može imati snažnu ekonomiju, istinsku bezbednost, savršeno ustrojen sistem funkcionisanja, ali ako nema vere u Hrista, koja je osnov života i zajednice Crkve, onda je sve to samo prazna ljuštura – ukazao je patrijarh Porfirije.

– Bez vere, mi, naš narod, ja ili bilo ko od nas nije ono što jeste i ne bi bio ono što jeste ako ne postoji vera u Hrista, vera koja je osnov života. Bog nas nikad ne ostavlja. Kada bismo i hteli da se oslanjamo samo na sebe ne bi bilo dobro, a uz Boga i veru mi smo verniji i srećniji – istakao je patrijarh Porfirije, koji je čestitao slavu episkopu Fotiju.

Ranije jutros služena je sveta arhijerejska Liturgija u Sabornoj crkvi u Bijeljini. Episkop Fotije je prigodnom besedom pozdravio verni narod, koji je pozvao da ponosno kažemo da smo Srbi i da smo pravoslavni. Toga ne treba da se stidimo i plašimo, ali i sa druge strane da pokušamo da živimo život dostojan tih imena. To obavezuje da i drugima pokažemo kako treba živeti i kako se živi u Hristu Gospodu:

– Vaša Preosveštenstva, časni oci, gospodine gradonačelniče, uvažena gospodo, braćo i sestre. Danas smo služili svetu Liturgiju povodom divnog praznika, izbavljenja Svetog apostola Petra iz jerusalimske tamnice ili kako se taj praznik u našem narodu naziva – Časne verige Svetog apostola Petra. Čuli ste danas iz čitanja Apostola kako je Sveti apostol Petar bio u tamnici, kao i mnogi drugi apostoli toga vremena, progonjeni. Zabranjivano im je da propovedaju o Hristu, Njegovom Jevanđelju i spasenju u Hristu. Tako se i Sveti apostol Petar našao u tamnici. Pokušali su da spreče njegovu misiju i njegovu propoved. Međutim, Bog je poslao svog anđela koji ga je oslobodio okova i izveo na čudesan način iz tamnice i odvevo ga ponovo među hrišćane, tj. vratio ga Crkvi u Jerusalimu. To je opisano u Delima apostolskim koja govore o najranijoj istoriji Crkve Hristove. Danas praznujemo taj biblijski, novozavetni događaj. On nas podseća da ništa zemaljsko ne može da bude prepreka na putu Jevanđelja Hristovog. Bog je namerio da Sveti apostol Petar ide i propoveda širom Palestine, Sirije i preko Male Azije da dođe do Evrope i Rima. Niko nije mogao da stane na put tome. I drugi apostoli su išli na sve četiri strane sveta da propovedaju Jevanđelje.

Tako je ovaj veliki apostol, koji je bio toliko čudesan i kao učenik Hristov mnogo vezan za Njega, bio nazvan Stena, jer je bio postojan u veri i ljubavi. Ali, desilo se u vreme stradanja Hristovog, kada je Gospod već bio pred Golgotom, da se triput odrekao Hrista. To znamo kad čitamo Stradalna Jevanđelja. To su borbe, ali je Sveti apostol Petar pokazao da je čovek. Izašao je napolje i plakao je gorko. Tada se setio da mu je Gospod rekao: Dok petao ne zapeva, triput ćeš me se odreći. Petar je gorko plakao zbog toga. Međutim, kroz tri puta ponovljeno pitanje: Petre, voliš li me? Gospod ga je vratio u dostojanstvo apostola. Petar je bio živ čovek, vatra, ali takvi ljudi znaju da učine i nešto zbog čega mogu i treba da se kaju, kao i mi svi. Pored toga on je bio toliko veliki pred Bogom da je samo njegova senka, tamo gde je prolazio, isceljivala bolesne ljude. Toliku blagodat i svetost su imali sveti apostoli, pogotovo prvovrhovni.

Podsetićemo se kratko i na žitije Svetog apostola Petra. On je 67. godine otišao da propoveda u Rimu. Tamo je njegov učenik, apostol Marko, napisao sveto Jevanđelje o njegovoj propovedi, a po njegovom blagoslovu, za rimske neznabošce koji će postati hrišćani. Tu je ubrzo postradao u vreme bogobornog Nerona bivajući obrnuto raspet. To je sam tražio jer je smatrao da nije dostojan da bude raspet kako je bio raspet Gospod Hristos. Veliki apostol i učitelj Crkve. Veliki je bio među apostolima, ali mi čuvamo pravoslavno predanje o njemu. Nemamo zapadno predanje da je apostol Petar imao vlast nad drugim apostolima. Nigde to ne piše u Jevanđelju ili poslanicama. Vlast nad svetim apostolima imao je samo Gospod Isus Hristos, što smo danas čuli u dijalogu između apostola Petra i Jovana. Gospod raspoređuje i upravlja, blagosilja kuće kojim apostol ide i kakva će biti njegova misija. To je učenje koje je na Zapadu nastalo u novije vreme i oni sada pogrešnim putem vode Svetog apostola Petra. Vode ga kuda ne želi. Oni su ga odveli tamo da bude velikan, skoro imperator, da bude u rangu sa najmoćnijim ljudima ovog sveta. Apostoli nisu to bili, apostoli su bile smirene sluge Hristove, krst nosili, Jevanđelje propovedali. U krajnjoj skromnosti i smirenju živeli, ali su velika dela činili blagodaću Hristovom i blagodaću Duha Svetog. Dakle, to moramo da imamo na umu. Mi poštujemo Svetog apostola Petra Prvovrhovnog, svakako. Nazivamo ga korifej, kao i Pavla, ali sa druge strane, unutar pravoslavnog predanja i učenja, i to treba naglasiti.

Želim da čestitam svima onima koji danas proslavljaju krsnu slavu. To je zimski praznik Sveti apostola Petra i Pavla. Zahvaljujemo našim vladikama koji su danas došli: gornjokarlovačkom Gerasimu, koji je uvek tu kad god ga pozivamo. On je iz ovih krajeva, prati i dobro zna stanje. Moli se Bogu da se očuvamo da ne bude i ovde kod nas kao što je bilo nekada u Krajini i na drugim mestima stradanje. Vladika Jerotej je, kao što znate, odnedavno vladika u Šapcu. Vodi jednu drevnu eparhiju sa velikim predanjem. Imaće verovatno velikog posla tamo da to sve vodi putem obnove duhovne, u neke najsvetlije dane. Ja mu želim svaki blagoslov Božji, da se ugleda na velike jerarhe koji su tu bili. Sinovac vladike Nikolaja Velimirovića je vodio Šabačku eparhiju, Simeon Stanković i mnogi drugi učeni ljudi su tamo stolovali i vladika Jerotej ima na koga da se tamo ugleda. Želim takođe i vama, braćo i sestre koji ste došli, da se zahvalim, posebno našem gradonačelniku sa kojim uvek imamo dobru saradnju, a posebno ovde oko Saborne crkve, kao i na drugim mestima. Hoćemo da gradimo ovde u blizini crkvu Svetog Save. To će biti ukras ovog grada, jer smo dobili dozvolu od manastira Hilandara da ona bude, koliko je moguće, kopija manastirske crkve. Znači, to će biti jedinstvena crkva na ovim prostorima. To nas posebno obavezuje da se čuvamo i da čuvamo svoju veru, da se učimo od svetih apostola i svetih otaca Pravoslavlju, da ponosno kažemo da smo Srbi i da smo pravoslavni. Toga ne treba da se stidimo i plašimo, ali i sa druge strane da pokušamo da živimo život dostojan tih imena. To obavezuje da i drugima pokažemo kako treba živeti i kako se živi u Hristu Gospodu. Živeli i Bog vas blagoslovio.

Nakon svete arhijerejske Liturgije, koju je služio sa episkopima gornjokarlovačkim Gerasimom i šabačkim Jerotejem, vladika Fotije je osveštao slavske darove.

Pored episkopâ u svetom sabranju su učestvovali i arhimandrit Nektarije, sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda; arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; protojerej-stavrofor Vidoje Lukić, arhijerejski namesnik zvornički; protojerej-stavrofor Radojica Ćetković, arhijerejski namesnik derventski; protođakoni Nemanja Spasojević, Lazar Ilić i Nemanja Ristić. Krsnoj slavi episkopa Fotija molitveno su prisustvovali i gospoda episkopi osečkopoljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije i umirovljeni Vasilije i Konstantin. Posle Liturgije vladika Fotije je upriličio svečani ručak za monaštvo, sveštenstvo, društvene i političke predstavnike Semberije, Majevice i Posavine.

Preporučujemo

Društvo

0 0

CRKVENI KALENDAR ZA FEBRUAR 2024: Kada je crveno slovo i koje nedelje se ne posti?

30. 01. 2024. u 14:25

Društvo

0 1

KOMUNISTI PRAŠTALI ZLOČINE: Istoričar Milovan Balaban o položaju SPC na Kosmetu (VIDEO)

30. 01. 2024. u 10:38

Poznati

0 0

SKROZ DRUGAČIJE: Znate li KAKO se Grand šou prvobitno zvao? Popović želeo da bude JOŠ zvučnije

29. 01. 2024. u 17:57

Poznati

0 0

TRAGEDIJA FOLKERA: Video ga pre pucnjave, sutra LEPIO UMRLICE, brata pregazio trakotor

29. 01. 2024. u 16:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije