BEZ POTPUNOG ODUZIMANJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI: Menja se Porodični zakon, više dostojanstva za osobe sa intelektualnim invaliditetom

V. Crnjanski Spasojević

04. 12. 2023. u 10:16

U SRBIJI se radi na izmenama Porodičnog zakona kojima će se ukinuti potpuno lišavanje poslovne sposobnosti. Naime, naša zemlja je još 2009. ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, a po njoj je nedopustivo da se ljudima oduzima poslovna sposobnost bez obzira na dijagnozu.

БЕЗ ПОТПУНОГ ОДУЗИМАЊА ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ: Мења се Породични закон, више достојанства за особе са интелектуалним инвалидитетом

Profimedia

Od tada se naši propisi usklađuju sa Konvencijom, objašnjava Lazar Stefanović, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču, koji se bavi pravima dece sa invaliditetom. Međutim, u prvoj fazi Srbija će ukinuti samo potpuno lišenje, odnosno starateljstvo, a zadržaće delimično.

- Proces zakonskih izmena traje duže, ali naš sistem lišavanja poslovne sposobnosti mora da se menja, jer je jedan od najrestriktivnijih - objašnjava naš sagovornik. - Izmene će pratiti i razvoj mehanizama podrške takvim osobama, od pomoći u plaćanju računa ili zakazivanju lekarskih pregleda, do samostalnog stanovanja uz podršku i personalnog ombudsmana.

Srbija zasad ima samo stanovanje uz podršku, ali u taj program je uključeno jedva dvadesetak ljudi. Deca i mladi na školovanju dobijaju ličnog pratioca, ali odrasli sa intelektualnim invaliditetom nemaju personalnog asistenta.

Profimedia

Ljudi kojima je oduzeta poslovna sposobnost pravno imaju status kao deca do 14 godina. Ne mogu da sklope brak, da budu roditelji ili hranitelji, da preduzimaju bilo kakve radnje u sudskim postupcima, da glasaju, da odluče o medicinskom tretmanu i prekidu trudnoće, da zaključe ugovor, da budu davaoci organa, da priznaju očinstvo i da volontiraju.

Kako je nedavno objavio Pres centar UNS, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, prošle godine bila je 13.271 punoletna osoba pod starateljstvom. Samo lane su 983 osobe lišene poslovne sposobnosti i to 85,6 odsto potpuno, a 14,4 odsto delimično.

- Na našoj evidenciji nalazi se ukupno 3.485 lica lišenih poslovne sposobnosti (potpuno lišeni - 3.445 i delimično lišeni - 40). Prošle godine za 202 osobe donete su pravosnažne sudske presude o lišavanju i 198 rešenja o prestanku starateljske zaštite. U 197 slučajeva zbog smrti korisnika i u jednom zbog odluke suda o vraćanju poslovne sposobnosti - kažu u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu (GCSR).

Objašnjavaju i da postupak za lišenje pokreće sud po službenoj dužnosti i na predlog organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja, ili po predlogu dede, babe, brata, sestre ili unuka, ako sa tim licem žive. Predlog može da podnese i lice za sebe, ako shvata pravne posledice.

Profimedia

Lazar Stefanović

- Postupak se pokreće kada postoji saznanje ili pretpostavka da punoletno lice zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje, ni da se stara o sebi, ili kada postupcima ugrožava svoja ili prava i interese drugih. Sudski veštaci medicinske struke obavljaju veštačenja i na osnovu prikupljenih dokaza sud donosi odluku - kažu u GCSR.

Osoba može biti i delimično lišena, što znači samo u nekim segmentima, npr. da samostalno vodi zdravstvenu brigu o sebi ili da raspolaže imovinom i finansijama. Odlukom suda može se i vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi za lišavanje.

NA FAKULTETIMA NEMA INKLUZIJE

DA inkluzije na fakultetima nema pokazuje slučaj Vuka Trajkovića, koji ima Daunov sindrom. On je bio đak generacije srednje škole završene po IOP-u, položio je prijemni ispit i sa vršnjacima upisao Visoku školu za socijalni rad. Međutim, u drugom semestru program je bio pretežak, profesori nisu mogli da prilagode sadržaj, pa je morao da napusti visoko obrazovanje.

Prema Stefanovićevim rečima, većina onih kojima se oduzme, završavaju u institucijama. Da to ne bi bilo tako, potrebno je poboljšati usluge socijalne i zdravstvene zaštite i obrazovnu inkluziju.

- Situacija sa osnovnim školovanjem poboljšala se od 2009, kada je uvedeno inkluzivno obrazovanje. Ipak, istraživanje iz 2015. pokazalo je da je više od 70 odsto ove dece isključeno iz sistema obrazovanja. Što je stepen obrazovanja viši, inkluzija je slabija - primećuje Stefanović.

BONUS VIDEO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NE POSEĆUJE RODNI KOSMET: Video sam ono čega sam se bojao