PRVI OFICIRSKI ČIN BUDUĆEG VOJSKOVOĐE: U vreme rata sa Turskom Bizmark je podstrekivao Austriju da s vojskom upadne u Srbiju

NAJTEŽA situacija u srpskoj vojsci očitavala se u nedostatku školovanog starešinskog kadra. Posle odlaska 646 ruskih oficira, koji su se nalazili u srpskoj vojsci na komandnim položajima u prethodnom ratu, Srbija je imala svega 570 školovanih oficira.

ŽENIDBA Potporučnik Živojin Mišić i Lujza Krikner na dan venčanja , Foto iz knjige „Vojvoda Živoin Mišić“

U taj broj uračunati su i oni Srbi, oficiri iz Austrougarske, koji su ostali u srpskoj vojsci, kao dobrovoljci ili pod ugovorom, a koji se nisu smeli vratiti u njihovu pređašnju državu. Zbog toga su i svi pitomci Vojne akademije XI i XII klase, posle demobilizacije vojske, i dalje zadržani na službi u trupnim jedinicama sa novim unapređenjima u viši čin. Pitomci XI klase unapređeni su u čin pešadijskog potporučnika. Obaveštenje o svom unapređenju Živojin Mišić je primio u Valjevu 10. decembra 1876. godine. Tu vest telegrafski mu je javio brat Lazar iz Beograda. Istog dana primio je zvaničnu potvrdu o unapređenju.

Ali kako nije imao novaca da kupi oficirsku uniformu, nekoliko drugova u garnizonu poklonilo mu je delove svoje odeće (šapku, koporan) a on je na sebi imao pitomačke crvene pantalone, pa kada je sve to - kako je zabeležio u svojim „Uspomenama“ - natakario na sebe, prošetao se kroz Valjevo „da svi Valjevci vide da je postao oficir“. U isto vreme, postavljen je za vodnog oficira 4. čete 3. bataljona stajaće vojske. Na novu dužnost stupio je 1. januara 1877. godine, a u avgustu je premešten u Beograd i postavljen za vodnog oficira u 1. četi 7. bataljona. Tu je  dočekao je početak novog rata protiv Turske u koji je Srbija ušla kao saveznica Rusije.

U vreme mobilizacije za drugi rat protiv Turske potporučnik Živojin Mišić je, kao  oficir 7. bataljona stajaće vojske, sa svojim bataljonom premešten iz Beograda u Valjevo.

U  Valjevskoj brigadi je komandovao Živojinov stariji brat kapetan I klase, Lazar R. Mišić. Potporučnik Mišić je postavljen za komndira 2. čete narodne vojske u bataljonu kapetana Todora Vanijića. U ovom ratu potporučnik Živojin Mišić učestvovao je samo u borbi u Sjeničkom polju.

KOMENTARIŠUĆI poslednje dane drugog rata protiv Turske, vojvoda Mišić u svojim „Uspomenama“ ističe da su operacije srpske vojske posle oslobođenja „Vranja, Kuršumlije i Pirota tekle dosta povoljno tako da su naši dobrovoljci, koji su se nalazili ispred fronta Belimarkovićevog (Šumadijskog) korpusa doprli do Gračanice na Kosovu i tamo se pričestili. Oni su održavali vezu sa trupama koje su se preko Prokuplja spustile u Malo Kosovo. Pošto smo preko Pirota uspostavili vezu sa Rusima, koji su se približavali Sofiji i posle njenog pada, naše operacije na tom frontu usmerene su ka Trnu i Brezniku.

Svuda nam je dobro išlo dok Rusi ne pređoše Balkan i ne dođoše pred Carigrad. Tu, kod San-Stefana, zastadoše pod pretnjom ‘civilizovane’ Evrope, čiji sebični interesi ne dozvoliše Rusima da zauzmu Carigrad i proteraju Turke u Aziju - onamo otkuda su i došli“. Upravo radi zaustavljanja ruskog pohoda na Carigrad, Bizmark je podstrekivao Austrougarsku da s vojskom upadne u Srbiju, dok su Englezi poslali svoju ratnu flotu u vode oko Galipolja, u Mramorno more i u Bosfor. Invazija austrougarske vojske na Srbiju izostala je samo zbog toga što je car Franjo održao reč datu caru Nikolaju II da neće preduzimati operacije protiv Srbije. Prema tome, u datim okognostima, suočeno sa pretnjom mogućeg sukoba sa udruženim neprijateljskim državama, rusko rukovodstvo bilo je prisiljeno da prihvati ponudu Turaka o zaključenju primirja.

Ta dva rata protiv Turske, međutim, presudno su uticala na preduzimanje mera za modernizaciju srpske vojske i formiranje vojničkog lika Živojina Mišića. U toku početnog dvogodišnjeg školovanja u Artiljerijskoj školi, on je stekao pristojno obrazovanje pa je mogao, blagodareći bistrom umu, da uočava greške u komandovanju srpskih i turskih komandanata, da zapazi slabosti narodne vojske, nedostatke u naoružanju i opremi, da - krećući se u prvim borbenim redovima i komandujući četom i bataljonom lično oseti prirodu rata, ponašanje vojnika, njihove mogućnosti, potrebe i držanje u borbi. Od svih iskustava i pouka, sam je na prvom mestu isticao kao svoje dragoceno saznanje i potvrdu da je srpski seljak bistar, okretan, hrabar, da odlično shvata svoje dužnosti prema otadžbini, ali ga treba dobro obučiti, dati mu dobro oružje i voditi u borbi sigurnom rukom školovanih starešina. S tim dragocenim iskustvima, on se, zajedno sa svojim klasnim drugovima, vratio u školske klupe na dvogodišnji naknadni kurs u Artiljerijskoj školi.

Prvog septembra 1878. svi pitomci XI i XII klase ponovo su bili na okupu. Nekoliko dana od početka nastave na naknadnom kursu, piše Mišić u svojim memoarima, školu je posetio tadašnji ministar vojni potpukovnik Jovan Mišković i obećao pitomcima da će im se rang odrediti prema postignutom uspehu na kraju školovanja. Mišić je sa odličnim završio naknadni kurs, ali rang mu nije popravljen. Tu nepravdu nije mogao da zaboravi do kraja života. Ali to ga, ipak, nije omelo da veoma predano radi na ličnom usavršavanju i s primernim pregalaštvom obavlja službene zadatke.

ZANIMLjIVO je da Mišić, pišući svoje memoare, nije pominjao porodične događaje koji su se zbili u tom vremenu, a koji su za njega, svakako, imali izuzetan značaj, što, na izvestan način, svedoči da mu je služba uvek bila na prvom mestu. Naime, osam meseci posle premeštaja iz Prokuplja u Beograd, umrla mu je majka Anđelija, 13. decembra 1881. u 75. godini i sutradan sahranjena u Struganiku. On takođe nije zabeležio kako se upoznao, verio i oženio mladom i lepom Nemicom Lujzom Krikner, koja ga je iskreno volela i pratila deleći sa njim i radosti i nevolje do kraja života.

Njihov porodični prijatelj, gimnazijski profesor Milorad Pavlović Krpa, koji je bio Mišićev lični sekretar 1914. i 1915. godine, kada je on bio komandant 1. armije, ostavio je zanimljivo svedočanstvo kako je mladi poručnik Živojin upoznao 16-godišnju Lujzu u Aranđelovcu. Lujzin otac Fridrih Krikner, poznati beogradski građevinski preduzimač, gradio je hotel „Staro zdanje“ u Bukovičkoj Banji. Pošto mu se veoma dopala okolina banje i tamošnji ljudi, kupio je imanje i sagradio je za sebe vilu u Aranđelovcu. U leto 1881. godine Kriknerovi su letovali u Aranđelovcu. U isto vreme bataljon, u kome je služio potporučnik Mišić, imao je vežbe u okolini Aranđelovca.

Na balu, koji su Aranđelovčani priredili jedne večeri, prisustvovao je i Mišić i mlada Lujza sa roditeljima. Čim je orkestar zasvirao muziku za igru, potporučnik Mišić je zamolio Lujzine roditelje za dozvolu da sa devojkom odigra jedan ples. Te noći, spretni Mišić osvojio je devojačko srce i planula je ljubav. Venčali su se posle dve godine u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu, 30. oktobra 1884. Mišić je već tada bio poručnik i, po potrebi službe, istog meseca premešten je iz Beograda u Užice.

Lujza je, zaljubljena u svog supruga, bez dvoumljenja krenula za njim, prateći ga iz garnizona u garnizon, iz rata u rat, uživajući u počastima koje je dobijao njen muž i deleći sa njim nedaće koje su ga mučile. Govorila da je sa njim imala srećan brak u kome su izrodili šestoro dece.

ODLIKOVANjE ZA SLUŽBU

PO ZAVRŠENOM naknadnom kursu na Akademiji, raspoređen je u Prokuplje gde  je ostao pola godine. Potom je ceo bataljon, u martu 1881. premešten u Beograd. Taj premeštaj Mišić je nerado doživeo, jer mu je vreme provedeno na službi u Prokuplju  ostalo u vrlo živom sećanju. U toku službovanja u Beogradu odlikovan 2. jula 1881. Srebrnom medaljom za revnosnu službu. U maju 1882. postavljen je za komandira voda u 1. četi 9. bataljona. U avgustu iste godine određen je, pored redovne dužnosti za nastavnika telesnog vaspitanja u Nižoj gimnaziji u Beogradu. Posle tri meseca unapređen je u čin poručnika, potom ostaje ađutant 7. bataljona. Na toj dužnosti ostao je do 25. oktobra 1884, kada je postavljen za komandira 1. čete  u 5. bataljonu „Kralj Milan“ u Užicu.

 SUTRA: BEČ GURA KRALja MILANA U OPASNU RATNU AVANTURU 

Preporučujemo

Feljton

0 2

TROJICA BUDUĆIH VOJVODA SEDE U ISTIM KLUPAMA: Budući vojvoda je ceo život podsvesno osećao da nad njim bdi lik njegove majke

24. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 17

FELjTON - IDEOLOŠKO PODRIVANjE TEMELjA SRPSKE ISTORIJE: Istina o borbi za slobodu srpskog naroda nije iščupana iz korena narodnog pamćenja

23. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - VIZIONARSKE SLUTNjE O BUDUĆNOSTI SRBA: U balkanskim ratovima Živojin Mišić bio je desna ruka vojvode Radomira

22. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

NESVRŠENI PITOMAC - PREKALjENI RATNIK: Da bi zaključo ratni savez sa Srbijom, knjaz Nikola je tražio 40. 000 dukata

25. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije