ZA SRBIJU JE VAŽNO DA ČUVAMO ONO ŠTO NAM PRIPADA: Vučić na obeležavanju 182. godine SANU (VIDEO)

Tanjug

20. 11. 2023. u 11:02 >> 13:07

SRPSKA akademija nauka i umetnosti obeležava danas 182 godine od osnivanja, a svečanosti je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Svečanost je početa intoniranjem himne "Bože pravde" nakon čega su usledili govori. na svečanosti je bio i patrijath Porfirije, ministarka kulture Maja Gojković, kao i članovi SANU.

ЗА СРБИЈУ ЈЕ ВАЖНО ДА ЧУВАМО ОНО ШТО НАМ ПРИПАДА: Вучић на обележавању 182. године САНУ (ВИДЕО)

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Danas mi je čast i privilegija da mogu da govorim na 182 godina SANU. Svi mi koji se bavimo drugim poslovima smo prolazni, a ono što je večno za naš narod su Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva i Srpska država - rekao je predsednik te nastavio citatom Nikole Tesle:

- S vremena na vreme u retkim intervalima veliki duh otkrića pohodi našu zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg i najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje srećnih vidi magičnu promenu. Čuda koja on vidi, mada udaljen u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumnje u njegovom umu i svakom vlaknu tela on oseća. To je velika ideja. Ovako je podaren sa višeg mesta neverovatnim talentom govorio Nikola Tesla. Taj veliki duh otkrića na koje se poziva naš veliki naučnik rukovodio je osnivače današnjeg SANU. Duh otkrića pod svodovima ovog uzvišenog doma daje nam moć da vrlo jasno čujemo snažne note Isidore Žebeljan okupane u raskošnim bojama koje sunce daje vitražima Mladena Srbinovića. Kroz misli prođu, čini mi se svakom Srbinu, duhovitosti kojima su nas počastili, ali i ozbiljnosti Matija Bećković i Dušan Kovačević, neke od njih zna celo srpstvo. Članove svoje akademije Francuzi smatraju besmrtnicima, stavljajući njihovo delo visoko iznad njihovih zemaljskih života. Tako i ako to ne umemo uvek da pokažemo duhovno je visoko iznad materijalno i ovde kod nas. Ovo je naš hram nauka i umetnosti, vi ste ti vrhovni sveštenici. I zuato potpuno razumem, bivšeg predsednika današnjeg laureata akademika kostića kada kaže da Ivo Andrić je još uvek član SANU. Članovi SANU su i danas Nobelovci.

Predsednik je podsetio na akademike poput Pupina, Milankov i Mendeljejev.

- Rečnik SANU je najkompletniji i najobimniji rečnik srpskog jezika. Tražeći u njemu svoje tačne reči kojima bih vam se obratio shvatio sam da moj zadatak nije lak, već je i apsolutno nemoguć. Kako sa govornice sa koje je svoju prisutnu besedu čitao Milorad Pavić mogu sebe da smatram kadrim da pročitam nešto što sam napisao? Kako u kući u koju Handke smatra za svoju imam pravo da uzmem reč? Kako da govorim o istoriji na istom mestu gde i veliki Ekmečić? Kako da umetnosti zborim u zgradi gde je izlagao jedan Otašević? I sada iznenađenje mnogih neće nastupiti slovenska antiteza niti izlivi lažne skromnosti. Moja skrušenost pred duhovima velikana stvar je i vaspitanja i najiskrenijeg osećanja, poštovanja i pijeteta prema delu onih koji je većini nas smrtnika nedostižno. Dozvolite mi da umesto tih reči, samo u nekoliko rečenica, običnim ukažćem na probleme sa kojima se danas suočavamo i sa kojima ćemo se tek suočavati.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Predsednik Srbije podsetio je daje predsednik Sanu govorio o izborima koji se u toj Akademiji očekuju sledeće godine:

- Pomenuli ste izbore u SANU, poštovani gospodine predsedniče, sledeće godine. Ako samo pogledate izbore koji će se odigrati u svetu, u januaru u Tajvanu, krajem godine u SAD. Svi ti izbori, zajedno sa onim Ruskim i onim Ukrajinskim predstavljaće priliku za promene ili novo uspostavljanje vrednosti na globalnom političkom nivou. Ono što me plaši kada u eri društvenih mreža, kada dodvoravanje javnosti ili sticanje sviđanja ili lajkova postaje najvažnija moguća stvar, plašim se da će ta godina biti mnogo lošija i mnogo teža za ceo svet pa i za nas Srbe i građane Srbije. Plašim se da nam ta godina donosi mnogo više sukoba i nemira nego što je donela i prethodna i ova 2023. godina. Kada ti kažem mislim i na svaku vrstu ugroženosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj ali i u mnogim drugim delovima regiona. Od izuzetnog je značaja, da svakoga dana, slušajući različite stavove i mišljenja, dođemo do zajedničkog imenitelja kako da svoju slobodu i svoju zemlju i budućnost uopšte sačuvamo. Kada govorim o svim ovim izborima, govorim zato jer znam da niko nikome neće da popusti, jer u eri savremenog sveta i društvenih mreža popuštanja nema. Kompromis je postala odvratna reč. Čak poštovanje drugih stavova i drugačijih stavova gotovo da više ne egzistira u savremenom svetu. Ono što mi se čini da je naš izlaz jeste da insistiramo na kompromisnim rešenjima ikao znamo da ih neće biti. Iako znamo da ih ni drugi, kao ni oni koji hoće da određuju sudbinu sveta ne žele. Neki kažu loše je da kupujete vreme. Loše je, ako pre toga niste pokušali da postignete kompromis, ako pokušavate da postignete kompromis i vidite da je nemoguće i drugog izlaza nemate, onda morate i vreme da kupujete. I to je bolje nego da se odreknete ono čega ne možete i ne smete da se odreknete. I danas ovde pred vama ću reći da sam bezbroj puta imao dileme, na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou, kako i na koji način da izađemo iz nekih situacija, kako i na koji način da vodimo svoju nacionalnu i državnu politiku. I danas sa sigurnošću mogu da kažem, bez obzira na težinu problema sa kojima se suočavamo, na veličinu i snagu pritisaka koji će biti samo veći u narednu periodu, da uvek moramo da težimo kompromisu, ali da nikada ne smemo da se odreknemo onoga što je naše, ne smemo da se odreknemo ni Međunarodnog javnog prava, ni naše teritorije, ni našeg naroda. Čak i da to učinimo, uz sva obećanja koja nam izgovaraju gotovo svakodnevno, uz sve lepe priče koje su primamljive, a na kraju budu samo šarena laža, na kraju mi ne bismo dobili ama baš ništa, čak ni na taktičkom, a kamo li na strateškom nivou. Siguran sam da je za našu zemlju važno da čuvamo ono što pripada našoj zemlji, da da pokušamo da sačuvamo mir, pa ponekad ispod kamena i da se sakrijemo, da ne ugrozimo budućnost naše zemlje, ali da čekamo pogodnu priliku, da sa istinom i pravdom izađemo pred svet i da za to dobijemo poštovanje sveta. U ovakvim uslovima i kada pominjem sve ove izbore, ne očekujte da će situacija po nas biti bolja, naprotiv, očekujem da bude najteža u našoj savremenoj istoriji. I ta godina verujem da će biti kraj velikog dela teškoća i muka sa kojima se suočavamo. I upravo zato, vaš pristup i vaša podrška čak i kada je najteža i najžeća kritika od presudnog je značaja za srpsku dižavu. I povest istorijskog trajanja srpskog naroda prelepa je priča o poštovanju visokoumnih ljudi. Država Nemanjića snagu je crpela iz knjiga, prestonica Stefana Lazarevića bila je scena najviših intelektualnih dometa svog vremena. Kralj Milan je svojom odlukom osnovao Akademiju, kraljica Draga plaćala svojim ličnim novcem arheološka istraživanja Viminacijuma i školovanje Jovana Skerlića, kao i neka izdanja Jove Jovanovića Zmaja. Verujem da onoliko koliko možemo, ne u intelektualnom, ali u nekom drugom finansijom smislu koji je naša obaveza možemo da pomognemo daljem podizanju lestvice naše kulturno-obrazovne vertikale i hvala Vam na tome, poštovani gospodine predsedniče, što ćete prihvatiti podršku srske države u obnovi i zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti koja će biti hitno pokrenuta. Država ulaže u nauku i umetnost. Posle više od decenije i po i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti otvorili su svoja vrata, a mnoge ustanove kulture širom Srbije ponovo sijaju. Prvi put smo od Drugog svetskog rata napravili filmove o stradanju našeg naroda, Jasenovu i drugim našim stratištima. Pokušaćemo da remekdela najvećih naših umetnika vratimo u našu zemlju, našim novce, novcem građana i naše države Srbije. Želimo da sačuvamo naše nasleđe, ali želimo da sačuvamo i budućnost i kroz izgradnju bio-kampova, naučno-tehnoloških kampova i svega onoga što će da doprinese novim investicijama i zapošljavanju ljudi i boljem životu naših građana. Dozvolite mi da svoje izlaganje završim jednim podužim citatom. Reč je o pristupnoj akademskoj besedi Ivana Đaje iz davne 1932. godine. Taj renesansni um u par rečenica ostavio nam je kao trajnu smernicu dubokoosećajni prikaz svoje ljubavi prema nauci, srpstvu i čovečanstvu:

"Gospodo akademici, izborom za člana ovog učenog društva učinjena mi je velika čast. Srpskoj kraljevskoj akademiji pripadali su Đuro Daničić, Stojan Novaković, Jovan Cvijić, da pomenem samo neke među mrtvima. A to su ne samo časna imena u nauci, već i nešto mnogo više. Oni spadaju u tvorce naše nauke. Oni su mahom u tešim okolnostima, svojim delom nastavili delo velikih vođa koji su neuki i nepismeni usred grube borbe za opstanak shvatili sav značaj nauke i prosvećenosti po jedan slobodan narod, tako ako da na njihovim junačkim dobom svetle duhovi Dositeja i Vuka".

Srećan vam dan Akademije nauka! Samo Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosi i Srbija jesu večni! Živela Srbija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (71)

TAKER KARLSON UPOZORAVA NA MOGUĆI RAT RUSIJE I SAD: Putin neće imati drugog izbora