JAVNOST OD AKADEMIJE OČEKUJE JASNE STAVOVE: Akademici o ulozi SANU povodom njenog 182. rođendana

SRPSKA akademija nauka i umetnosti danas obeležava svoj rođendan. Ukazom kneza Mihaila Obrenovića, daleke 1841. godine osnovano je Društvo srpske slovesnosti, preteča današnje Akademije.

Foto Dragan Milovanović

Kritičari ove naše najveće naučne i umetničke institucije tvrde da Akademija od svog osnivanja nije bila u tako dubokoj krizi kao danas. Zameraju joj da je previše učaurena, da ćuti o najvažnijim državnim i društvenim probemima... Akademici, međutum, u svoju odbranu kažu da Akademija nije stranka, da oni ne mogu da govore u jedan glas, da mišljenja ima koliko i akademika i da je to odraz demokratije. Kao probleme, časnici SANU navode malobrojnost, brine ih i to što je članstvo sve starije, što nema dovoljno žena akademika, a nadaju se da će na izborima sledeće godine neki od tih nedostataka biti ispravljeni.

Svečanost povodom rođendana biće održana sutra, a prisustvovaće i predsednik države Aleksandar Vučić. Biće dodeljene i Medalje SANU za ovu godinu, a laureati su akademici Vladimir S. Kostić i Gojko Subotić. Ovim povodom o ulozi SANU u savremenom društvu objavljujemo mišljenje četvorice akademika.

ZORAN KNEŽEVIĆ, predsednik SANU Na otvorena pitanja odgovara - nauka

Na današnji dan daleke 1841, dakle pre čitave 182 godine, ukazom kneza Mihaila Obrenovića osnovano je Društvo srpske slovesnosti, preteča i istočnica naše današnje Srpske akademije nauka i umetnosti. Taj dan, 7. novembar po julijanskom, odnosno 19. novembar po gregorijanskom kalendaru, Akademija obeležava i proslavlja kao svoj praznik, Dan SANU.

SANU

Umesto da pišem o istoriji Akademije i svim onim velikim ličnostima među našim prethodnicima, pokušaću da dam jedno, nužno redukovano i pojednostavljeno viđenje uloge SANU u savremenom društvu. Ako se Akademija ograniči samo na svoju reprezentativnu, počasnu ulogu, i ako se takav način odavanja počasti ljudima koji su ostvarili značajne naučne i umetničke rezultate i dali važne doprinose svojoj sredini, svom narodu ili, zašto ne, celokupnoj ljudskoj zajednici, smatra prevaziđenim, onda su i akademije, može se reći, prevaziđene institucije.

Ukoliko, međutim, akademije u odgovarajućem društvenom okruženju postanu centri u kojima se susreću i prelamaju aktuelni stvaralački i intelektualni potencijali i tokovi, ako deluju kao stvarne najviše naučne i umetničke institucije u svom okruženju, onda one predstavljaju prirodni sastavni deo savremene akademske zajednice i svakog civilizovanog društva. Već i samo letimična analiza aktivnosti SANU u prethodnom periodu pokazuje da ona ne zaboravlja velikane koji su zadužili i nju i našu zemlji i narod, ali da uporedo, čak i u većoj meri, nastoji da ponudi naučno zasnovane odgovore na niz otvorenih pitanja sa kojima se svi suočavamo: od opšteljudskih problema klimatskih promena, zagađenja i ekološke perspektive naše planete, siromaštva i nejednakosti u razvoju, položaja i uloge malih država u svetskom poretku, do niza problema koji posebno pogađaju naš narod i našu sredinu, kao što su pitanje Kosova i Metohije, položaja našeg naroda u susednim državama, očuvanja duhovnog i materijalnog nasleđa našeg naroda, pitanja starenja naše populacije i demografske budućnosti Srbije, zdravlja i lečenja našeg stanovništva, energetske bezbednosti i izazova koje sobom nosi veštačka inteligencija, do stvaranja zdrave sredine u kojoj će odrastati naši potomci...

Pored toga, izvanredno dobro organizovane i posećene izložbe i koncerti u našim galerijama, omaži istaknutim umetnicima i stvaraocima i drugi umetnički sadržaji i događanja, deo su onih aktivnosti Akademije koje joj bez ikakve sumnje obezbeđuju status centra kulturnih zbivanja najvišeg ranga u našoj sredini. Kada je reč o izborima za nove redovne i dopisne članove SANU, koji će biti održani naredne godine, mislim da se za procedure i kriterijume koji se odnose na njih sada već sa priličnom sigurnošću može reći da su i dovoljno jasni i transparentni.

I procedure i kriterijumi su dobro poznati, pri čemu se zasnivaju na načelu prijema onih koji to svojim naučnim ili umetničkim stvaralaštvom, ali i drugim kvalitetima, nesumnjivo zaslužuju. Podaci o brojnom stanju članstva Akademije kažu da nas je danas manje nego što nas je bilo u predvečerje prethodnih izbora, da Akademija postaje sve starija, da se kritično smanjio broj članova u više odeljenja, da imamo nesrazmerno mali broj žena u našem članstvu, pa postaje jasno da na predstojećim izborima treba imati dovoljno i mudrosti i svesti kako bismo ovu našu dugoročno gledano nepovoljnu situaciju i trend bar počeli da popravljamo.

Prof. dr Radomir Saičić, redovni član Privilegije podrazumevaju odgovornost

Aktivnosti SANU, kao institucije najvišeg ranga u oblasti nauke i umetnosti, obuhvataju negovanje, promovisanje i popularizaciju istraživačkog i stvaralačkog rada, čuvanje kulturne baštine i nacionalnog identiteta, kao i savete donosiocima odluka na državnom nivou, kako bi bile zasnovane na činjenicama, znanju, utemeljene na pravim vrednostima, u službi nacionalnih interesa (nažalost, čini se da ovi saveti nemaju previše uticaja na one kojima su namenjeni).

SANU

Deo svojih zadataka SANU ostvaruje kroz publikacije knjiga, organizaciju naučnih skupova, ciklusa predavanja, okruglih stolova i tribina posvećenih širokom spektru tema, što omogućava kako ekspertima, tako i najširem auditorijumu, praćenje najnovijih dostignuća u oblastima poput prirodnih, društvenih, tehničkih nauka i medicine. Veliku pažnju SANU posvećuje očuvanju i daljem razvoju jezika i književnosti, a slično je i u oblasti likovne i muzičke umetnosti, gde srpska kulturna baština živi kroz izložbe i koncerte, obogaćujući naš kulturni prostor izvornim i dragocenim sadržajem.

No, živimo u teškim vremenima, kada se Srbija suočava sa ozbiljnim pretnjama po svoj teritorijalni integritet, bezbednost i kvalitet života njenih građana, kada smo svedoci urušavanja sistema vrednosti, ekonomskih problema, degradacije obrazovnog sistema, korupcije i rastućeg nepoverenja u institucije... Postavlja se pitanje: da li se u takvim uslovima uloga SANU ispunjava kroz gore navedene aktivnosti, ili bi trebalo učiniti i nešto više. U javnosti se često može čuti pitanje "Zašto SANU ćuti?". Ponekad ga postavljaju zlonamerni kritizeri, koji neopravdano omalovažavaju SANU i njene rezultate, ali i dobronamerni kritičari, koji smatraju da bi SANU trebalo da se jasnije odredi prema negativnim pojavama u društvu u kome živimo. Od čelnika SANU moglo se čuti da Akademija nije politička partija, da je sastavljena od pojedinaca koji imaju različita mišljenja, te da ne treba ni očekivati da se jednoglasno izjašnjavaju po bilo kom pitanju, a da se svaki član pojedinačno može oglasiti kad nađe za shodno.

Uloga čelnika SANU je delikatna: previše kritike na račun države veoma brzo bi ovu instituciju i njene članove lišilo sredstava za realizaciju projekata i izložilo ih uhodanim postupcima "tabloidnog linča" i "provlačenja kroz medijsko blato", praktično ukidajući mogućnost normalnog funkcionisanja. S druge strane, pasivnim posmatranjem patoloških deformacija u našem društvu, SANU gubi ugled i dovodi u pitanje svrhu svog postojanja. Od jednog književnika-akademika, nedavno se moglo čuti da SANU treba da se bori isključivo izdavaštvom, knjigama, i sl. Međutim, ako u zgradi bukti požar, možemo li pravdati našu pasivnost time što smo napisali više knjiga o protivpožarnoj zaštiti, bezbednosti i slično? U konkretnom slučaju jedna kofa vode može biti korisnija od novih publikacija. Ono što se od SANU očekuje, pored ekspertskog, ali vrednosno neutralnog suda, jeste da zauzme stav - jasan stav po najvažnijim pitanjima za ovu zemlju i da taj stav odlučno zastupa, čak i po cenu određenih posledica, koje i instituciju i njene članove pojedinačno mogu naterati da napuste "zonu komfora".

Od akademika se očekuje da budu uzori ne samo u oblastima svoje struke, već i moralnih vrednosti, što ima svoju cenu. Pre nekoliko meseci, uoči izbora za rukovodstvo SANU, najugledniji akademik Vasilije Krestić bio je izložen neviđenoj tabloidnoj kampanji, označavan kao izdajnik i hrvatski špijun - on, koji je za svoje zasluge u oblasti istoriografije i za svoje patriotski utemeljeno životno delo dobio najviša priznanja Republike Srbije i SANU. Ovom časnom devedesetogodišnjaku su, noć uoči izbora, zaglavili ulazna vrata u stanu, kako ne bi mogao da glasa! Ali to nije pokolebalo akademika Krestića: on je jedan od (samo) troje akademika koji su nedavno potpisali peticiju za smenu predsednika Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida - institucije koja, uz podršku države, svesno radi na umanjivanju broja žrtava logora Jasenovac. Moralna ispravnost podrazumeva i spremnost na žrtvu; to važi kako za pojedince, tako i za institucije.

Miro Vuksanović, književnik, redovni član Akademiju udaraju po ušima kad ćuti i kad govori

Trebalo bi, po ljubaznom pozivu, da napišem, sažeto, kakvo je mesto Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) među nama, u našem dobu, i šta se od nje očekuje. Namerno sam napisao puno ime, jer se skraćenica SANU često pogrešno tumači i komentariše. Pod tom skraćenicom svi ne vide da su tamo okupljeni ljudi koji su uspešni u različitim oblastima nauke i umetnosti, od matematike, fizike i medicine do književnosti, muzike i pozorišta. U SANU se biraju članovi po preciznim, davno ustanovljenim i strogim pravilima. I zna se da je zvanje akademika vodeće društveno priznanje, u našoj zemlji i u svetu, stolećima tako. Akademik zvanje stiče postepeno, ne odjednom i ne u cvetu mladosti, osim u retkim slučajevima. Najpre se biraju dopisni članovi, a posle nekoliko godina, ako nastave da uzdižu svoju struku, postaju akademici. Oni su, na početku, po kraljevskom zakonu, morali da saopšte svoju akademsku besedu kao "ulaznicu" u poslove akademika. Posle komunističkog preteranog opreza takve besede su obnovljene pre pola veka.

SANU

Traju i danas, posle izbora u SANU, jer svaki čovek treba ponekad da zastane, osmotri svoj pređeni put i pokaže glavne znakove na tom putu.

Detaljnije sam kazao podatke o pozivu i dužnosti akademika da bih istakao ono što od 1886. do danas traje, čemu su prethodila Društvo srpske slovesnosti iz 1841. i Srpsko učeno društvo. Prvi predsednik Srpske kraljevske akademije Josif Pančić, tri dana pred smrt, sa postelje, u svojoj poslanici, poručio je akademičarima (kako ih je zvao) da u svom delovanju budu slobodni, da uvek služe istini a ne gatkama, da nema nauke koja je drugim naukama nadređena, da srpskim jezikom pišu i govore po Vukovom i Daničićevom pravilu. To znači da akademici ne služe nikome osim nauci i umetnosti kojom se bave, da su jezik i nacionalna dobra u temelju SANU kao srpske vodeće institucije učenosti.

Naša javnost vrlo retko od SANU traži naučni i umetnički rezultat. Malo ko mari što je nečiji rad objavljen u svetski poznatim časopisima ili što su nekome objavljeni sabrani spisi. To je namenjeno manjini koja nema medijske i druge uticaje. Ali, naša javnost, često, s razlogom i bez razloga, traži od SANU da ponudi rešenje za društvene probleme koji su mimo njenog učešća nastali, da se "oglasi" i ukaže kako nešto može biti rešeno, da ne "ćuti". Po pravilu su to politička i tekuća pitanja. I tu počinju nesporazumi.

Svaki član SANU ima svoja politička i druga gledišta. U tome nema jednoglasnosti. Ne bi bilo dobro kad bi odabranih stotinak ljudi mislilo jedno te isto. Bila bi to tužna i antidemokratska pojava. Zato delovanje SANU treba pratiti kroz iskaze, oglede, rasprave, knjige i druge publikacije njenih članova. U tri veka akademici su ostavili rukopise i druge arhivske zbirke, stvorili veliku biblioteku koju stalno uvećavaju. Tamo su glavna nacionalna pitanja obrađena i istumačena. O tim pitanjima se raspravlja na naučnim skupovima, tribinama i ciklusima predavanja. Samo jedan član SANU, u petnaestak godina, uredio je i vodio više od dve stotine takvih skupova.

U SANU je glavno izložbeno mesto u Srbiji. Raskošni katalog izložbe Miće Popovića rasprodat je za nedelju dana. Tako će biti i za izložbu Bate Mihailovića. Tako bi bilo i da je na isti način obeležena Konjovićeva ili neka druga jubilarna godina. Pominjem slike da bih ilustrovao a ne da sve kažem.

Kad bi neko bio spreman da ide redom, po popisu koji je objavljen, i da odabere iz mnoštva tekstova šta su sve SANU i njeni članovi napisali o Kosovu i Metohiji, bilo bi mu jasno kako je ta nacionalna muka nastajala i kako je porasla kao ledena planina. Videlo bi se da su akademici nudili način kako da Kosmet bude stalno u Srbiji, da se Srbi i Albanci dogovore, da se mora sačuvati srpska kulturna i verska baština, da Srbi tamo moraju biti svoji na svome, uvek, sve po ustavnom redu stvari osim kada pokrajina postaje država koju Srbija ne može priznati, videlo bi se da su neki akademici zbog svojih stavova o Kosovu i Metohiji stigli u zatvor i zabranu, ali i da su neki od njih bili uz vlast koja ne čini dobro. Kada je predsednik SANU Despić, 1996. godine, javno, na skupu svih članova, rekao da bi podela Kosova i Metohije bila pravedna, to je izazvalo huk i napad.

Nedavno je SANU (i niko više) objavila diskusiju svojih članova o samozvanom Kosovu kada smo svi pozvani na "unutrašnji dijalog". Ima u toj knjižici i mudrih i nebuloznih ideja, ali ih niko nije primetio i odatle nešto odabrao.

Da skratim. Problem nastaje kada se od SANU i njenih članova traži da o društvenim pitanjima, u isti mah, odjednom, kažu baš ono što hoće da čuju pozicija i opozicija, neutralni i angažovani, neuki i intelektualci, dokoni i prezaposleni, da kažu i pogode tačno ono što drugi misle. Bilo šta da se u takvoj nameri učini mora izazvati napade i osporavanja ili aplauze i priznanja. Pritom niko neće priznati da je SANU skup stotinak ljudi koji o svemu imaju stotinak mišljenja, ali da je javnosti dostupno svako od tih mišljenja. SANU je istovremeno i skup oko hiljadu i sedam stotina ljudi među kojima su Cvijić, Pupin, Tesla, Milanković, Stojan Novaković, Sima Lozanić, Mika Alas, Belić, Andrić, Dučić, Popa, Lubarda, Milunović, Mokranjac i njima srodni koji su rekli i učinili ono što nam je danas neophodno. Svečani imenik, nekadašnji i sadašnji, pretvorio je SANU u veliki naučni i umetnički legat među nama. SANU je nacionalno dobro koje ima trovremenu vrednost, ali je SANU za mnoge i sveznalica koju ko god stigne "udara po ušima" i kad ćuti i kad nešto kaže.

Svetomir Arsić Basara, redovni član Bolje sa novim rukovodstvom

I zborom novog rukovodstva Srpska akademija nauka i umetnosti se stabilizovala. U prethodnom periodu bila je u teškom stanju, išla je pogrešnim putem i bila na stranputici. Nije se bavila suštinskim pitanjima, već onim koja nisu primarna za njen rad. Mnogo vremena se trošilo na kadrovska rešenja, bilo je pritisaka kako da se biraju novi članovi, što je usporavalo pravi i suštinski rad.

SANU

Kriza je bila na vrhuncu kada je narod protestovao ispred Akademije. Tada je SANU bila u velikoj opasnosti koje tadašnje rukovodstvo nije bilo svesno. Sada se akademija oporavlja. Novi predsednik ne može sve sam, ali uz pomoć članstva može Akademiju da dovede tamo gde bi ona i trebalo da bude. Akademici treba da se posvete stvaralačkom radu, oni ne smeju da se pretvore u činovnike, to nije dobar put.

Činovnika ima mnogo, ali je malo stvaralaca - onih koji imaju nova naučna rešenja, umetnička dela, koji mogu da doprinesu društvenoj zajednici. Takve treba birati za članove Akademije, dakle najbolji iz struke treba da predvode kolonu. Akademici su zreli ljudi i oni uvek isteraju stvar na čistinu. Na predstojećim izborima Akademiju treba podmladiti, ona mora da se obnavlja, sada u SANU sede ljudi koji su pri kraju svog delovanja. Što je neko mlađi, to bolje, ako je talentovan, vredan, perspektivan, ima poseban dar... treba da bude izabran u članstvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije